Kraljevska biblioteka Belgije i Fondacija Evropeana su zajednički organizovale događaj po pozivu za nacionalne biblioteke Evrope, a povodom završetka velikog i važnog projekta Kraljevske biblioteke Belgije DATA-KBR-BE. Događaj se odigrao u Briselu, u Kraljevskoj biblioteci Belgije 19. i 20. februara 2024. godine sa ciljem da se ispitaju potencijali za bolje pozicioniranje nacionalnih biblioteka u Zajedničkom evropskom prostoru podataka za kulturno nasleđe (European Data Space).
Fokus događaja bio je na korišćenju digitalnog kulturnog nasleđa u istraživačke i akademske svrhe. Istraživačka zajednica Evropeane, zajedno sa evropskom istraživačkom infrastrukturom DARIAH, evropski je motor razvoja međunarodnog pokreta „Kolekcije kao podaci“.
Nakon pozdravnih reči predstavnika Kraljevske biblioteke Belgije, Belgijskog federalnog tela za naučne politike i Evropeane prvog dana događaja, usledio je blok sa praktičnim primenama belgijskih kolekcija kao podataka. Predstavljeni su primeri digitalizovanih novina kao podataka, feljtona u novinama, istorije belgijskog novinarstva i istraživanja na digitalnoj zbirci nemačkih novina koje su izlazile u istočnoj Belgiji. Zatim je predstavljen radni proces i šta sve treba uvažiti kod razmatranja kolekcija kao podataka. Nakon toga su usledile praktične radionice po grupama. Svaka od tri grupe učesnika je razmatrala tri teme: šta je skup podataka, licenciranje i navođenje izvora kod kolekcija kao podataka.
Drugi dan događaja počeo je izlaganjima po pozivu. Toma Tasovac, direktor evropske istraživačke infrastrukture DARIAH, govorio je o kolekcijama kao podacima u svetlu istraživačkih podataka u humanističkim naukama. A nakon njega, Mark Vanholsbek, iz Belgijskog federalnog tela za naučne politike, govorio je o Evropskom oblaku za otvorenu nauku (EOSC) i ulozi ustanova kulturnog nasleđa u njemu. Nastavak događaja otvorio je prostor da nacionalne biblioteke izlože svoja iskustva, planove i izazove sa kojima se susreću kod kolekcija kao podataka. Uvod je napravio Kris de Luf iz Belgijskog federalnog tela za naučne politike. U ime Konferencije direktora evropskih nacionalnih biblioteka (CENL), govorio je Peter Lajnen iz Nemačke nacionalne biblioteke i to o inicijativi CENL Dialogue Forum, kroz koju je sproveden upitnik za nacionalne biblioteke tokom 2023. godine, kako bi se utvrdili potencijali nacionalnih biblioteka kao infrastruktura za podatke, kao i stepen saradnje nacionalnih biblioteka sa istraživačkim strukturama, aposebno evropskim infrastrukturama CLARIN i DARIAH. Tom Majls iz Britanske biblioteke, inače član upravljačkog tela Foruma agregatora Evropeane, predstavio je potencijale agregatora u kontekstu kolekcija kao podataka. Globalni pogled na pokret kolekcija kao podataka dala je Bet Kazuk iz Digitalnog repozitorijuma Irske sa posebnim osvrtom na RDA – Research Data Alliance. I konačno, Hening Šulc iz Evropeane govorio je o budućnosti agregacije podataka u Zajedničkom evropskom prostoru podataka za kulturno nasleđe, sa posebnim osvrtom na nacionalne biblioteke, koje predstavljaju pamćenje evropskog kontinenta.
U sesiji kratkih prezentacija, predstavnici nacionalnih biblioteka imali su zadatak da predstave jedan skup podataka iz svoje biblioteke, kako je došlo do toga, da li je deljen i gde, koji su bili benefiti, a koji izazovi u vezi sa tim skupom podataka. U ovoj sesiji su učestvovali predstavnici nacionalnih biblioteka sledećih zemalja: Luksemburg, danska, Finska, Srbija, Holandija, Austrija, Francuska, Slovenija i Letonija. Tamara Butigan Vučaj je predstavila skup podataka DOI Serbia, koji je objavljen na Evropeani putem Agregatora za Evropeanu u NBS, kao i na nacionalnom portalu za otvorene podatke https://data.gov.rs/.
Događaj je završen sesijom posvećenom korišćenju alata veštačke inteligencije u kolekcijama kao podacima, što je već sadašnjost nekih nacionalnih biblioteka, a nama ostaje da verujemo da jeste budućnost naše nacionalne biblioteke.
Tamara Butigan Vučaj
Zamenica upravnika i rukovoditeljka sektora VBS
