http://www.nbs.nbs.bg.ac.yu/events/event.php?id=35005

Вести

Награда „Десанка Максимовић” за 2019. годину

07.05.2019. у 14:00 h
Награда „Десанка Максимовић”, која се додељује за укупан допринос српској поезији, ове године је припала Војиславу Карановићу, на основу једногласне одлуке жирија, у чијем саставу су Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић, Соња Веселиновић и Светлана Шеатовић, председник.

Како наводи жири: „Војислав Карановић је песник који је до сада дао вишеструк подстицај развоју наше песничке речи. Развијајући сопствени песнички израз, Карановић је отварао нове поетске домете савременог српског песништва.
...
Од прве збирке Тастатура, па све до последње Избрисани трагови Војислав Карановић изграђује суптилно место на песничкој мапи српске књижевности. Карановићева поезија представља говор песника о сопству, јединствености песничког бића, тананостима наших осећања и крхком ткиву унутрашег света савременог човека. Однос човека и света, усамљеност и речита тишина проговарају из Карановићеве поезије на аутентичан начин у српском песништву. Награда ’Десанка Максимовић’ додељује се песницима који су дали посебан допринос развоју српске поезије, али водећи рачуна увек о сензиблитету песничког опуса добитника. Војислав Карановић се налази у низу песника који су тим гласовима природе и тишине стигли до најдубљих тонова наше духовности. Карановић се одавно издвојио као посебан песнички глас у својој генерацији који су препознали и читаоци и критика о чему сведоче и бројне награде. У дугом трајању и развоју песничког језика ослобођеног патетичности Карановић је ишао узлазном путањом песника ерудите, путника који сабира слике путовања у стихове и слаже наносе читалачког искуства.”

Војислав Карановић је рођен 1961. у Суботици. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду на групи за југословенске књижевности и општу књижевност. Ради као уредник у Радио-телевизији Србије. Поезију објављује од 1978, најпре у часописима Поља, Руковети, Књижевна реч, прву књигу Тастатура објављује 1986. у Матици српској у едицији Прва књига. Потом следе збирке песама: Записник са буђења (1989), Жива решетка (1991), Стрми призори (1994), Син земље (2000), Светлост у налету (2003), Дах ствари (изабране песме, 2005), Наше небо (2007), Унутрашњи човек (2011), Поезија настаје: изабране песме/ Poetry bilingual edition (2013), Избрисани трагови (2017) и књигу есеја Ослобађање анђела (2013). Поезија Војислава Карановића превођена је на енглески, француски, пољски, мађарски, словачки, фламански, јапански, бугарски, румунски, словеначки и македонски језик. Добитник је низа песничких награда: Печат вaроши сремскокарловачке, Змајеве, Дисове, „Бранко Миљковић”, „Бранко Ћопић”, Златни сунцокрет, „Меша Селимовић”.