Приступна страна
Приступна страна > Дешавања > Пројекције > Дрвени сандук Томаса Вулфа (ТВ драма)
Предавања
Разговор
Семинари
Изложбе
Концерти
Стручни скупови
Радионице
Конференције за медије
Представљања
Пројекције
Посете
Препоруке
Download
Дигиталне виртуелне изложбе
Вести
Округли столови
Фото албуми
Легат Љубице Цуце Сокић
Пројекције Arhiva
Дрвени сандук Томаса Вулфа (ТВ драма)
Поводом петнаест година од смрти Данила Киша

14.10.2004. у 18:00 h
Амфитеатар НБС
“На почетку драмске игре Дрвени сандук Томаса Вулфа стоји срећна замисао – или несрећно одсуство бољих идеја – неког од уредника телевизије, који је предложио седморици писаца, међу којима и мени, да напишу драмску варијацију на тему једног од смртних грехова. Пошто сам већ имао готов модел у личности која ми може послужити као парадигма лењости, то сам предлог прихватио. Анегдота о дрвеном сандуку је, дакле, аутентична, као што је аутентична и личност несрећног писца који проводи живот чекајући небеске знаке надахнућа. За модел ми је послужио мој негдашњи пријатељ, којег сам упознао у Стразбуру, и чија се обломовска фигура надвија као сенка над целом том едукативном драмом. Вољу су му били убили у неком од немачких логора, где је био одведен као дете, преживевши пре тога пакао варшавског устанка. Живео је од скромних ратних репарација и у свету својих кошмара. Веровао је, наивно, да је за литературу искуство страдања довољно.

Што се тиче друге личности у драми, доктора, она је настала контаминацијом двеју стварних особа, које сам такође познавао: једног старог доброг Руса и једног старог доброг професора керамике и цртања, пореклом Мађара из Чешке, који ми је, негда, уплатио суму за течај француског језика. Мада у личности писца из драме има без сумње део и мог смртног греха – пошто је мој одговор на питање из Прустовог упитника: Коју ману најлакше праштате? управо лењост – надам се ипак да те добре људе нисам сасвим изневерио и да нисам повредио њихову успомену.”

Данило Киш
О драми
ДРВЕНИ САНДУК ТОМАСА ВУЛФА – део незавршеног циклуса Драмске редакције II програма РTВ Београда Седам смртних грехова: о лењости. Прича о два логораша који покушавају да од прошлости сачувају оно што не би смело да буде заборављено. Али тада, још једном, пролазе кроз тортуру и чистилиште.

Улоге: Зоран Радмиловић, Слободан Перовић
Сценарио: Данило Киш;
Камера: Томислав Пинтер;
Режија: Бранко Иванда (Награда на Фестивалу ЈРТ, Порторож '74);
уредник: Филип Давид
Произведено 1973.
горе штампај пошаљи
О нама / Каталози/e-Извори / Збирке / Инфо за кориснике / За библиотекаре / Образовни центар / Издања / Дешавања / Инфо за издаваче / Међународна сарадња