Приступна страна
Приступна страна > Дешавања > Вести > Светлана Велмар Јанковић (1933 – 2014)
Предавања
Разговор
Семинари
Изложбе
Концерти
Стручни скупови
Радионице
Конференције за медије
Представљања
Пројекције
Посете
Препоруке
Download
Дигиталне виртуелне изложбе
Вести
Округли столови
Фото албуми
Легат Љубице Цуце Сокић
Вести Arhiva
Светлана Велмар Јанковић (1933 – 2014)

09.04.2014. у h


Академик Светлана Велмар Јанковић преминула је данас у Београду у 81. години живота. У свом богатом радном веку радила је у уредништву часописа Књижевност који су тада водили Ели Финци и Зоран Мишић, била је члан уређивачког колегијума ИП Просвета и уредник Просветиних едиција прозе и есејистике домаћих аутора. Светлана Велмар Јанковић била је председница Управног одбора Народне библиотеке Србије у периоду од 2007. до 2013. године. Својим залагањем значајно је помогла ову институцију културе подсећајући да је национална библиотека од свог настанка „израз потреба српског живља за знањем“ и да тај пламичак који је настао тридесетих година 19. века треба брижљиво чувати и поштовати као енергију неугасивог жара којим се хране генерације кроз векове.

Добитница је готово свих најугледнијих књижевних награда у нашој земљи. Године 1995. Бездно Светлане Велмар Јанковић овенчано је Нин-овом наградом за роман године, а 1992. добитница је награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу те године.

Уметничка проза Светлане Велмар Јанковић својеврсни је документ историје Србије и Београда, жива и надахнута уметничка реконструкција времена са модерним реалистичким поступком, изванредно психолошки обојеним и обогаћеним упечатљивим драмским ситуацијама.

Објављени су јој романи „Ожиљак”, „Лагум”, „Бездно”, „Нигдина”, „Востаније”, збирка прозних дела „Дорћол”, „Врачар”, „Гласови”, књиге есеја „Савременици”, „Уклетници” и „Изабраници”, драме „Жезло” и „Кнез Михаило”. Роман „Лагум” објављен је у 17 издања.

Париски часопис Лире уврстио је 1997. године „Лагум” на десето место међу 20 најбољих књига домаћих и страних писаца објављених у тој години у Француској. Роман је био у најужој конкуренцији за награду Фемина и проглашен је „малим ремек-делом”.

горе штампај пошаљи
О нама / Каталози/e-Извори / Збирке / Инфо за кориснике / За библиотекаре / Образовни центар / Издања / Дешавања / Инфо за издаваче / Међународна сарадња