Приступна страна
Приступна страна > Дешавања > Представљања > 180 година постојања НБС
Предавања
Разговор
Семинари
Изложбе
Концерти
Стручни скупови
Радионице
Конференције за медије
Представљања
Пројекције
Посете
Препоруке
Download
Дигиталне виртуелне изложбе
Вести
Округли столови
Фото албуми
Легат Љубице Цуце Сокић
Представљања Arhiva
180 година постојања НБС
28. фебруар 1832 - 28. фебруар 2012.

28.02.2012. у h
Плакат јубилеја

Народна библиотека Србије
1832–2012.


Народна библиотека Србије је матична библиотека и центар библиотечко-информационог система Републике Србије.
Један од њених основних задатака је прикупљање и чување штампане грађе са територије Републике Србије, као и прикупљање дела објављених у иностранству која припадају или се баве нашом културом. Фонд Народне библиотеке Србије представља у целини културно добро које се трајно чува и садржи око пет милиона примерака разног библиотечког материјала, са просечним годишњим приливом од око 20.000 наслова.
Информациони ресурси Библиотеке 2012. године садрже и милион и по јединица дигитализоване грађе, 35.000 научних иностраних електронских часописа, 20.000 електронских књига, док Електронски каталог Библиотеке садржи око два и по милиона записа.
Укупне електронске ресурсе Библиотеке дневно користи око 20.000 виртуелних корисника, док читаонице дневно користи 700 до 1000 физичких корисника.
Успешном синтезом писане и дигиталне културе, Народна библиотека Србије поставила је темеље будућег успешног рада, са истим циљем као приликом оснивања – да чува и развија знање, културу и науку као предуслове укупног друштвеног развоја.

Више пута је у прегледима историје Народне библиотеке Србије поменуто да је пут Библиотеке од њеног оснивања до данас одражавао и пратио историју саме државе. Настала у време обнове нововековне српске државности у првој половини 19. века, била је деценијама у неприкладном смештају, без довољно новчаних средстава, угрожавана сиромаштвом, грубо уништавана у светским ратовима, да би се потом убрзано развијала у историјски повољнијим околностима као што је време обнове после Другог светског рата. Као и приликом оснивања Библиотеке, било је то време формирања нове државе и потребе за брзом модернизацијом друштва. Вредни поклони бројних појединаца и институција сведоче о подршци коју је Народна библиотека Србије тада уживала. Поменути период непрекинутог развоја након 1945. био је уједно најдужи период просперитета, крунисан изградњом наменске и функционалне зграде Библиотеке 1972.

19. век – оснивање Библиотеке

Народна библиотека Србије основана је 28. фебруара 1832. године вољом кнеза Милоша Обреновића и залагањем уског круга његових сарадника и учених људи, као прва установа културе у још увек не сасвим ослобођеној Србији. Основана је у време када су са радом започеле прва књижара Глигорија Возаревића и прва државна штампарија, у данашњој улици Краља Петра, у близини Саборне цркве. У књижари Возаревића Библиотека је била смештена само годину дана, од 1832. до 1833. године, да би потом била смештена у згради Државне штампарије која се налазила преко пута.
Књижара Глигорија Возаревића била је место где су се окупљали образовани људи тог времена и где је рођена идеја о оснивању Библиотеке. Прве књиге биле су поклон књижара Возаревића и учених људи из разних крајева Србије и Аустрије који су даривали књиге из својих библиотека, а кнез Милош је наредио да тек основана штампарија од сваке одштампане књиге одваја примерак за Библиотеку.
Без формалног писаног акта о оснивању и озваниченог назива и пребивалишта, Библиотека се ипак одржала у наредним годинама захваљујући друштвеној свести о потреби њеног постојања. Од депозита поклоњених књига, преко библиотеке у саставу Књажеске типографије и касније Попечитељства просвештенија, обједињавањем библиотека више јавних и државних надлештава и откупљивањем значајних приватних библиотека, временом је израсла у праву националну библиотеку.
Први период њеног развоја од 1832. до 1853. обележен је непрестаном борбом за обезбеђење минималних услова за смештај и рад: пресељавана је по Београду, затим до Крагујевца и назад у Београд, без сталног стручног кадра, али под сталним старањем најзначајнијих представника јавног и културног живота Србије онога времена.
У пролеће 1842. године, заједно са Попечитељством прелази у зграду Учитељске школе (данашња зграда Академије примењених уметности у Улици Краља Петра). Следећа локација била је Тобџијска касарна на углу Сарајевске и Немањине улице, где Библиотека добија засебну собу и свог првог управника др Милована Спасића.
Он је први средио њен књижни фонд и израдио ауторски каталог по језицима 1845. године. Тада је Библиотека поседовала 1421 дело у 2283 свеске.
Од 1853. године када је добила првог „правителственог“ библиотекара Филипа Николића, са којим заправо и почиње српско библиотекарство као посебна делатност, Народна библиотека доживљава дане брзог и перманентног успона. Он је стручно уредио Библиотеку, издвојио основне и посебне фондове, израдио инвентаре, ауторски и стручни каталог, као и прва Правила за Библиотеку. После њега, за библиотекара је дошао Ђура Даничић (1856 – 1859). Он је утврдио концепцију набавне политике, започео израду текуће годишње националне библиографије и озваничио назив Народна библиотека.
Даљи успон Библиотека доживљава у време када су библиотекари били Јанко Шафарик (1861–1869) и Стојан Новаковић (1869–1874). Шафарик је успео да Библиотеку пресели 1863. у Капетан-Мишино здање, где је имала далеко повољније услове за рад. Повећао је њено особље, организовао планско прикупљање старих српских рукописа и старе штампане књиге, и увео савремени смештај фонда по формату и текућем броју.
У левом приземљу добила је три велике собе и једну мању за службенике. Још две собе библиотека добија када се из Капетан-Мишиног здања иселила Београдска гимназија; те просторије су уређене као научна и општа читаоница. Електрично осветљење Библиотека добија 1901. године.
Поред унапређења стручног рада и проширивања материјалне основе, Новаковић је у правом смислу био законодавац Библиотеке. Он је успео да се Законом о печатњи из 1870. обезбеде за Библиотеку по три бесплатна примерка сваког штампаног списа, затим да се буџетом из 1871. издвоје Библиотека и Музеј из састава Министарства просвете и црквених послова и постану самосталне установе; зачетник је издавачке делатности НБ и настављач Даничићевог рада на текућој националној библиографији.
После Новаковића, библиотекари су били Јован Бошковић (1875–1880), Нићифор Дучић (1880–1886), Милан Ђ. Милићевић (1886–1897), и до 1903. Драгиша Станојевић, Стојан Протић и Љубомир Јовановић. Биле су то све веома истакнуте личности јавног и културног живота Србије. У овом периоду значајно је одвајање Библиотеке од Музеја 1881, доношење Закона о Српској краљевској академији наука 1886, којим је овој установи дато право надзора над радом НБ и она ће то право вршити све до 1944, као и доношење Закона о Народној библиотеци 1901. године. Тим Законом одређени су основни задаци Библиотеке: а) да помаже неговање науке у Србији, б) да олакша ширење народног образовања и в) да среди дотадашњу српску библиографију и једне и друге азбуке, а да нову објављује сваке године. Годину дана раније, 1900, донет је и Правилник о унутрашњем уређењу и раду у Народној библиотеци.

20. век – рушење и обнова Библиотеке

Од 1903. до 1927. библиотекар је био Јован Томић. У првом светском рату, који је дочекала у Капетан-Мишином здању, Библиотека је тешко страдала. Бомбардовањем је уништен део њеног књижног фонда, инвентари и каталози, а ради спашавања, преостали фонд је пресељен на више места у Београду. Најдрагоценији делови фонда (рукописи, старе штампане књиге, новине и часописи) евакуисани су у Ниш и Косовску Митровицу где су пали у руке бугарских окупатора који су их пренели у Софију. Упорним залагањем тадашњег управника Томића, после рата, овај део је углавном враћен у Београд. Међутим, нестало је 56 старих рукописа, међу којима и неки из 13. века, на пергаменту (неколико је пронађено у Немачкој и откупљено тек 1972), затим 3132 књиге, 4117 свезака часописа, готово све новине из 1914–1915. и 138 значајних писама. Библиотека је остала и без својих просторија. Тек 1920. откупљена је за њен смештај бивша „Картонажа Милана Вапе“ на Косанчићевом венцу. Тако је Библиотека, први пут, добила своју зграду, мада још увек неадекватну њеним потребама. Отворена је за публику 1925. године.
После Томића, управници су били Милош Зечевић (1927–1935) и Драгослав Илић (1935–1941). На основу Закона о штампи и Закона о Народној библиотеци из 1919. године, Библиотека је постала централна државна библиотека и стекла је право на обавезни примерак са целе територије Југославије. Од 1928. у Библиотеци се израђује текућа годишња библиографија Југославије, али је објављен само Југословенски библиографски годишњак за 1933. годину, а од 1940. се издаје часопис Гласник Народне библиотеке са текућом библиографијом Југославије, од којег је изашло 10 бројева. Библиотека је 1938. усвојила каталошки листић међународног формата. Рукописни фонд инвентарисао је Светозар Матић, али је његов опис рукописа НБ штампан тек 1952. године.
У првом налету немачких бомбардера, 6. априла 1941. године погођена је запаљивим бомбама зграда Библиотеке која је том приликом изгорела до темеља. Уништен је књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1424 ћирилских рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина, значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Нестали су сви инвентари и каталози НБ.
Акција за обнављање спаљеног фонда започета је још у току рата када је в. д. управника био Ђорђе Сп. Радојичић (1941–1943). Оно мало неоштећених књига, и књига које су биле на читању и у магацину у Космајској улици, пренето је и смештено у зграду Државне штампарије. Опет је почело сељакање, тако да је прве ратне године Библиотека смештена у зграду Феријалног савеза у Француској улици. Након тога су за смештај одређени магацини у Вишњићевој улици, у којима је раније чувано воће и поврће, где је библиотека дочекала и крај рата.
Многи знани и незнани, појединци и установе даривали су НБ велики број значајних и ретких књига и других публикација. Крај рата је дочекала са преко 5000 књига и другог библиотечког материјала.
После ослобођења Београда 1944. године, у новом друштвеном уређењу социјалистичке државе, почиње период интензивне реконституције уништеног фонда и убрзаног развоја Библиотеке. Развитак културе препознат је као један од услова општег развитка новог социјалистичког друштва. Априла 1946, Библиотека добија зграду бившег хотела „Српска круна“ на крају Кнез Михаилове улице, а Министарство просвете НРС доноси одлуку да се све реткости рејонских библиотека уступе НБ. Посебном одлуком додељене су јој Дворска библиотека (20709 књига), Библиотека Сената, део Библиотеке Народне скупштине и Библиотека Друштва Светог Саве. Откупљене су многе приватне библиотеке. Од посебног су значаја били поклони разних установа, организација и приватних лица, међу којима и значајни легати Тихомира Ђорђевића (18.301 књига и друге грађе) и Милана Ракића (3611 књига).
Народна библиотека Србије почела је са редовним радом 20. априла 1947, када је своја врата отворила публици. Формирају се и уређују каталози: Ауторски 1947. и Предметни 1948. године. Библиотека преузима усмеравање развоја читаве библиотечке мреже у Србији и старање о усавршавању библиотечких стручњака. Године 1953. основан је Библиотечки центар, касније Одељење за унапређење библиотечке делатности. Нови Статут који регулише уређење и управљање библиотеком донет је 1956. Напредак се огледа у оснивању нових одељења и обнављању издавачке делатности. Године 1960. формирано је Библиографско одељење са основним циљем израде српске ретроспективне библиографије и Археографско одељење са задатком да описује и региструје јужнословенске ћирилске рукописе и изврши реконституцију рукописног фонда. Створена је и Конзерваторска лабораторија за заштиту библиотечког материјала и научно експериментална испитивања књиге и папира.
Развијајући своју делатност у згради која убрзо постаје неподесна за њене проширене функције, због интензивног раста књижних фондова и брзог развоја у послератном периоду, Библиотека тражи решења за просторно проширење. Зато је 1954, поводом 150-годишњице Првог српског устанка, Извршно веће Србије донело одлуку да се у спомен тог историјског догађаја подигне нова зграда Народне библиотеке Србије.
Законом о библиотекама Србије, који је донет 1965. године, Народној библиотеци, као централној матичној библиотеци Републике, одређено је посебно место и поверен низ значајних функција.
Библиотека се развија и израста у модерни центар библиотечко-информационог система. Набавна политика конципира се на чврстим принципима, постављају се основи за развој информативне службе, усавршава се организација и технологија рада, развијају се међународне везе и повећава број стручњака. Књижни фондови убрзано расту те, поред разгранавања целокупне делатности, поново намећу питање подизања нове зграде.
Камен темељац за нову зграду Библиотеке, коју је пројектовао проф. арх. Иво Куртовић, постављен је на Дан ослобођења Београда, 20. октобра 1965. године. Упоредо са радовима на довршењу зграде сређивани су фондови, извршена ревизија и обављени други послови за експериментални рад који је започео 27. новембра 1972. године. Нова, прва наменска зграда Библиотеке, којом је дефинитивно решен егзистенцијални проблем ове најстарије установе културе Србије, свечано је отворена 6. априла 1973. године. Приликом свечаног отварања тај дан је проглашен за Дан Библиотеке. За подизање зграде, поред напора читаве друштвене заједнице и залагања колектива Библиотеке, посебне заслуге имају управници Душан Милачић (1944–1960), Чедомир Миндеровић (1960–1965), Миодраг Панић-Суреп (1965–1968) и, нарочито, Светислав Ђурић (1968–1977).
Библиотека која први пут има услове за организовање културно просветних активности, све више се укључује у савремене токове културног развитка друштва.
Следеће 1974. године, формира се Стручни каталог по УДК, а затим и Централни каталог Србије и Центар за научне информације. Године 1976, Библиотека усваја нова правила за каталогизацију грађе и прелази на нови, међународни стандард за библиографски опис ISBD. Врше се припреме за прелазак на аутоматизовану обраду података. Библиотека 1987. започиње каталогизацију публикација пред излазак из штампе, израђујући за монографије каталошки запис у публикацији CIP - Cataloguing In Publication, обухватајући претежан број издања у земљи.
Електронски каталог Народне библиотеке Србије формиран је 1989. године. Будући да је обухватао сву новоприбављену грађу, довео је до обуставе израде лисних каталога 1991. године.
Локалну рачунарску мрежу библиотека је добила 1996. године, када је омогућен и приступ интернету и израђена прва веб презентација.

21. век – Савремена и дигитална НБС

Народна библиотека Србије после 2000. године, под управом директора Сретена Угричића, чини кораке како би унапредила свој рад, уводећи нове информационе технологије. Покреће се и реализује низ пројеката, попут:

ВБС – Узајамни електронски каталог библиотека Србије
www.vbs.rs/cobiss

Пројекат Виртуелне библиотеке Србије (ВБС) започет је 2003. године са циљем изградње јединственог библиотечко-информационог система у Србији, то јест са циљем изградње и одржавања централног електронског каталога који узајамно повезује све библиотеке у Србији. Корисници могу да претраже каталог путем интернета и добију информацију о траженој публикацији, без обзира у којој се библиотеци она налази. До 2012, у систем ВБС умрежено је 125 библиотека из земље, међу којима су оне највеће: Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске и Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, а Узајамни каталог Србије садржи око 2,5 милиона библиографских записа. Центар ВБС система налази се у НБС.

Дигитална Народна библиотека Србије
www.digital.nb.rs

Народна библиотека Србије започела је дигитализацију грађе 2004. године, са циљем заштите и презентације највреднијих књига и рукописа наше националне баштине. Почетком 2012. онлајн је доступно око стотину збирки, са више од милион и по дигиталних докумената. Дигитализована је највреднија грађа, која уједно припада јавном добру, па може путем интернета бити доступна и најширој јавности. Збирке дневно посети више стотина корисника из земље и иностранства. Груписане су према врсти грађе као ћирилски рукописи, старе и ретке књиге, старе штампане књиге, књиге, новине и часописи, музикалије, гравире, фотодокументи, плакати, карте, легати и каталози. Разноврсност грађе (Мирослављево јеванђеље из 12. века, рукописи Пећке патријаршије, Меркаторов атлас из 1631. године, али и књиге Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Милутина Миланковића, затим лист Политика од 1903. до 1941, авангардни часопис Зенит, фотографије Бранибора Дебељковића, легат Милоша Црњанског, позоришни плакати из прве половине 20. века, портрети Анастаса Јовановића и слично) сведочи о обиму и историји наше културне баштине.
Народна библиотека Србије постала је пуноправни партнер Европске библиотеке и Светске дигиталне библиотеке. Дигиталне колекције Мирослављево јеванђеље и часопис Зенит ушле су у корпус светског културног блага.

Сервис КоБСОН
www.kobson.nb.rs

Сервис КоБСОН (Конзорцијум библиотека за обједињену набавку) основан је 2001. године при Центру за научне информације Народне библиотеке Србије. Центар одржава комплетан рад сервиса КоБСОН који набавља, односно обезбеђује приступ научној литератури која се углавном издаје само у електронском формату. Електронски формат научне литературе омогућава брже, лакше и јефтиније дистрибуирање и знатно ефикаснију комуникацију научне заједнице у читавом свету.
Пројекат тренутно обезбеђује приступ до преко 35.000 иностраних научних часописа и више од 20.000 књига. Десет година после појављивања прве веб странице, КоБСОН бележи преко 4000 јединствених, односно 8000 виртуелних корисника дневно. Приступ сервису КоБСОН од куће имају сви чланови домаће академске заједнице, односно запослени у институцијама чији оснивач је држава. Такође, у реновираним читаоницама које су рачунарски опремљене, сада је омогућен приступ и свим члановима Народне библиотеке Србије. Преко КоБСОН-а је у току 2010. преузето око 1.800.000 чланака.

Национална агенција за издаваче

У Народној библиотеци Србије налази се и Национална агенција за издаваче у којој издавачи из Србије пре објављивања публикација добијају CIP – Каталогизацију у публикацији, док издавачи из Војводине CIP добијају у Библиотеци Матице српске. Добијањем CIP-а све публикације се аутоматски региструју у Узајамном електронском каталогу Србије.
Поред тога, издавачима се у Народној библиотеци Србије додељују међународни стандардни бројеви за различите врсте публикација: ISBN – Међународни стандардни број за књиге, ISSN – Међународни стандардни број за серијске публикације, ISMN – Међународни стандардни број за штампане музикалије, ISAN – Међународни стандардни број за аудио-визуелну грађу (углавном за филмове на DVD-у), DOI – Дигитални идентификатор објеката (претежно за чланке у домаћој научној периодици).

Здање Народне библиотеке Србије

Зграда Библиотеке на коју се чекало од самог оснивања Библиотеке, завршена је новембра 1972, а свечано отворена 6. априла 1973. године. Дело је светски признатог архитекте Иве Куртовића. Изградња је трајала шест година, а припремне активности које су обухватале расписивање конкурса за идејно решење, тражење локације и средстава, трајале су много дуже; започете су 1954. када је поводом 150 година Првог српског устанка у Народној скупштини донета званична одлука о изградњи зграде за Народну библиотеку. Зграда српске националне библиотеке представља културно добро и под заштитом је државе. Својом лепотом, величином и функционалношћу у потпуности је испунила очекивања, награђена је стрпљивост и истрајност свих библиотекара који су од самог почетка радили у тешким условима привременог смештаја.
Зграда Библиотеке подељена је на три велике целине: кориснички део са читаоницама и кафетеријом, службени део са књижаром и подземни магацински простор за смештај грађе. Службени простор одликује функционалност, једноставне и смирене линије, осветљеност радних просторија и употреба добрих материјала који ће омогућити дугогодишњу употребу. Кориснички део је функционалан, естетски оригинално и успешно решен. Простор са читаоницама је у целости повезан и отворен, без зидова, са великим површинама прозорског стакла, што појачава доживљај великог простора. Главни утисак пространости, прозрачности, јасноће и целовитости одражава дух и поруку Библиотеке – отвореност и доступност знања, слободну мисао. Успех оваквог решења доносе детаљи који тако велики простор не чине хладним, већ приступачним и топлим, организујући га у посебне целине минималним интервенцијама, тако да простор задржи целовитост и дух заједништва али и да омогући интиму потребну за рад. Добар однос интимног и заједничког управо карактерише кориснички комплекс Библиотеке.
Реконструкција корисничког дела зграде са циљем модернизације библиотеке која ће моћи да прими већи број корисника, омогући им боље услове за рад и подигне ниво услуга у складу са праксом 21. века, започела је октобра 2007. године. Читав пројекат ове опсежне реконструкције завршен је у мају 2011, према пројектном решењу архитекте Зорана Радојичића, изабраном на конкурсу. Радове је финансирала Влада Република Србија средствима укупне вредности од 430 милиона динара (4,3 милиона евра).
Реконструкција је обухватила 6000 квадратних метара просторија намењених корисницима – улазни хол, кафетерију, атријум, изложбени простор и све читаонице (централна, научна, правна, референсна, електронска, читаонице периодике и посебних фондова и легата). Поред тога, преуређењем простора корисници су добили и читаонице којих није било раније као што су мултимедијална и читаоница за слепе и слабовиде. Такође, у овом периоду, у потпуности су реконструисане и опремљене Агенција за издаваче, Кафе-књижара и Конзерваторска лабораторија.
Капацитети библиотеке су повећани скоро два пута - читаонице су опремљене са 600 корисничких места. Уграђивањем челичне конструкције спуштеног плафона са лантернама створени су услови за уградњу квалитетног система за вентилацију, климатизацију и осветљење, што су били проблеми Библиотеке пре реконструкције. Препројектовани су и осавремењени застарели системи машинских инсталација и електроинсталација јаке струје и рачунарске мреже, као и системи дојаве пожара, контроле приступа, видео надзора, телефонске инсталације и хидрантске мреже. Омогућен је кабловски и бежични приступ интернету на сваком корисничком месту.
Након завршетка реконструкције, компанија EFT Group донирала је Народној библиотеци Србије информациону опрему. Донирана је целокупна информациона технологија и пратећа инфраструктура неопходна за рад српске националне библиотеке – сервери, клијенти, рачунари, лиценцирани софтвери, штампачи и мултимедијална опрема. Технолошки су у потпуности опремљене електронска, мултимедијална и посебно читаоница за слепе и слабовиде. У преосталим читаоницама, корисницима су на располагању места са рачунаром, или место без рачунара уколико користе свој уређај или само штампану грађу.