Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Збирке > Посебне збирке > Библиотеке целине и легати


Библиотеке целине и легати


НОВО

Легат Бранибора Дебељковића

САДРЖАЈ ЗБИРКИ

Библиотеке целине су поклоњене, наслеђене или откупљене библиотеке познатих научника, култуних или јавних радника. Са становишта науке и истраживачког рада од изузетног су значаја пошто представљају, најчешће, брижљиво формирану библиотеку примарне и секундарне литрературе специфичне области на коју се односе. Оне су, такође, и незаменљив докуменат приликом проучавања живота и рада власника, а како су непоновљиве и уникатне као целине, имају музејске карактеристике и чувају се у спомен-собама - на тај начин очувана је аутентичност њихових фондова и створена атмосфера у којој савремени корисник може да осети време у које је библиотека настајала. Библиотеке целине презентиране су путем појединачних ауторских каталога.

Фонд библиотека целина садржи збирке следећих власника:

ДР ТИХОМИР ЂОРЂЕВИЋ (1868-1944)
академик и професор Филозофског факултета у Београду, етнолог и фолклорист. Био је уредник више књига ЕТНОГРАФСКОГ ЗБОРНИКА САНУ и написао је много оригиналних и капиталних студија.

ДР ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ (1881-1946)
дописни члан САНУ и професор Универзитета у Београду, преводилац с класичних језика.
Етнограф и етнолог, објавио је капиталне студије о религији и фолклору код Срба.

ДР МИХАИЛО ДИНИЋ (1899-1970)
академик, професор Филозофског факултета у Београду, историчар. Објавио је документа из Дубровачког архива и велики број расправа из историје Србије, Босне, Дубровника и Хрватске у средњем веку.

ДР ПЕТАР КОЛЕНДИЋ (1882-1969)
академик, професор Универзитета у Београду, књижевни историчар. Објавио је велики број студија и расправа из наше старије књижевности. Највише се бавио дубровачко-далматинском књижевношћу.

МИЛАН РАКИЋ (1876-1938)
један од највећих српских песника, академик, председник ПЕН-клуба, дипломата. Око педесет песама, колико их је укупно испевао, одликују се елеганцијом новим стихом, и спадају у врх југословенске лирике с почетка овог века.

ДР МИЛОШ ЂУРИЋ (1892-1967)
академик и професор Универзитета у Београду, филозофски писац. Најпознатији је као преводилац и преводио је Хомера, Платона, Аристотела, Есхила, Софокла и др, а од новијих писаца Дуранта, Адлера, Јунга и др.

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ (1893-1977)
песник, романсијер, приповедач и драмски писац, један од најистакнутијих представника модерног књижевног покрета код нас после Првог светског рата.

ДР ЈОВАН ПЕЈОВИЋ (1887-1980)
правник, адвокат и судија. Учесник Балканских ратова и Првог светског рата. Сакупљао је књиге из области права, економије и филозофије.

ДУШАН ПЕТРОВИЋ-ШАНЕ (1914-1977)
политичар

ЉУБИЦА ЈАНКОВИЋ (1894-1974) и ДАНИЦА ЈАНКОВИЋ (1898-1960)
утемељивачи наше етнокореологије и етномузикологије. Засновале су нашу науку о народним играма, а највредније њихово заједничко дело је "Народне игре"

МИЛИЦА ПРОДАНОВИЋ (1897-1992) и БОРЈАНА ПРОДАНОВИЋ (1930-1994)
личности су од изузетног значаја за нашу културу.
Милица Продановић, једна од најзаслужнијих библиотекарки у српском библиотекарству, била је и управница Универзитетске библиотеке у Београду од 1944 до 1961. године.
Борјана Продановић је била редовни професор позоришне режије на Факултету драмских уметности. Режирала је низ позоришних представа и писала чланке из позоришне уметности.

ЉУБОМИР МИЦИЋ (1895-1971)
књижевник, глумац, покретач и уредник међународног књижевног часописа "Зенит". Писао је песме, прозу, критике, манифесте, полемике, као и чланке о књижевности, позоришној, филмској и ликовној уметности.

ДР ОЛИВЕРА (1914-1988) и ДР ЖИВОМИР МЛАДЕНОВИЋ (1910- )
Др Оливера Младеновић, етнолог и етномузиколог, слависта, преводилац, сарадник многих угледних часописа, Докторска теза " Коло у Јужних Словена" објављена је у Београду 1973.
Др Живомир Младеновић је историчар књижевности, научни саветник САНУ, сарадник многих значајних часописа, преводилац и зналац многих језика. Посебно је проучавао дело Вука Караџића, Јована Скерлића и народну књижевност.

МИЛОШ ЈЕВТИЋ (1935- )
публициста, новинар Радио Београда, аутор циклуса емисија "Гост другог програма Радио Београда" у којима води разговоре са нашим најугледнијим личностима, а ти се разговори претачу у колекцију "Одговори". Објавио је преко седамдесет књига.


ЉУБИЦА ЦУЦА СОКИЋ (1914–2009)
сликарка, чланица САНУ и професорка Ликовне академије у Београду. Једна од оснивача сликарске групе 'Десеторица'. Од тридесетих година 20. века излагала је на бројним групним и индивидуалним изложбама и у иностранству и код нас. Осим сликарством, бавила се и илустровањем дечијих књига и часописа.

ИЛЕАНА ЧУРА
професорка англистике на Филолошком факултету у Београду. У њеној збирци исцрпно је представљена енглеска класична и модерна књижевност и књижевна критика, а садржи и велики број дела америчке и канадске модерне књижевности, као и индијске књижевности писане на енглеском језику.

Одговорна особа:

Рад са корисницима: 8-15 часова
тел: (011) 2451 242 лок.79
факс: (011) 2452 952




горе штампај пошаљи