Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Збирке > Посебне збирке > Библиотеке целине и легати > Легат Милоша Црњанског


Легат Милоша Црњанског


Милош Црњански


Милош Црњански (Чонград, 26. 10. 1893 – Београд, 30. 11. 1977), песник, романописац, приповедач, драматичар, путописац, есејиста, мемоариста, публициста. Гимназију завршио у Темишвару код фратара пијариста (1912), учио на Ријеци експортну академију (1912–1913), започео студије историје уметности и филозофије у Бечу (1913), а дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1922. Учествовао у Првом светском рату. У међуратном периоду радио као професор, новинар и аташе за штампу у посланствима Краљевине Југославије у Берлину (1928–1929, 1935–1938) и Риму (1938–1941). Од 1941. у емиграцији у Лондону, где је најпре службеник при југословенској влади у егзилу (1941–1945), а касније у потрази за занимањем које ће му обезбедити егзистенцију. Између осталог, током 50-их година, радио као дописник аргентинског листа El Economista из Лондона. У земљу се вратио крајем 1965. године.

Почетничким песмама и приповеткама огласио се у сомборском Голубу (1908, 1911) и сарајевској Босанској вили (1912). У периоду од 1917. до 1919. штампа низ песама у загребачким часописима Savremenik и Књижевни југ, којима наговештава и подстиче модернистичка, авангардна струјања у послератној књижевности. Поетична комедија Маска (1918), збирка Лирика Итаке, у којој су се нашле и неке већ објављене песме (1919), затим краћа проза, Света Војводина (1919) и Приче о мушком (1920), роман Дневник о Чарнојевићу (Библиотека „Албатрос“, бр.1,1921), као и циклус путописа Писма из Париза (1921), сврставају Црњанског међу најзначајније носиоце поетичких промена које ће обележити српску књижевност у том периоду. У духу експресионистичких идеја, Црњански најпре своју поетику образлаже у програмском тексту Објашњење „Суматре“ (Српски књижевни гласник, 1920), али и током треће и четврте деценије 20. в. остаје један од најважнијих учесника у књижевним и идеолошким споровима и полемикама. У том раздобљу, поред преко пет стотина прилога у периодици, објављује као посебна издања, између осталог, Антологију кинеске лирике (1923) и Песме старог Јапана (1927), роман Сеобе (1929), збирке путописа, Љубав у Тоскани (1930), Путописe (1930) и Књигу о Немачкој (1931), као и дужи циклус путописа о Шпанији (1933-1937). Као политички емигрант једно време потпуно одсутан, у домаћу књижевност враћа се крајем 50-их године, када из Лондона постепено обнавља контакте са домаћим издавачима. Године 1959. објављује Итаку и коментаре, у којој су песмама из Лирике Итаке додате и друге песме и поеме, за које је писац сматрао „да са њима чине једну целину“, сада допуњене прозним коментарима претежно аутобиографско-мемоарског типа. Такође у емиграцији, објављује и Другу књигу Сеоба (1962), поему Ламент над Београдом (Јоханесбург, 1962), и сарађује на припреми Сабраних дела, која се штампају 1966. у десет томова (лат. и ћир. изд.), у оквиру којих се први пут појављује путописно-аутобиографско-мемоарска проза Код Хиперборејаца. Свој последњи роман, Роман о Лондону, издаје 1971. Незавршени су остали мемоари Ембахаде и Књига о Микеланђелу, које је штампао само у одломцима.

Књижевни опус Милоша Црњанског сврстава се међу најзначајније у српској књижевности 20. века. Делујући у књижевности преко пет деценија, Црњански је имао пресудног утицаја на њен развој не само у периоду успона модернизма и сучељавања различитих идеологија и поетика током 20-их и 30-их година, већ и у периоду позног модернизма и првих наговештаја постмодернизма. Језички и стилски самосвојна, његова дела проширила су тематски регистар савремене српске поезије и прозе, утицала су на промене карактера и статуса појединих жанрова, али и на промене односа у целокупном жанровском систему, због чега им је посвећена велика пажња у нашој савременој књижевној теорији, историји и критици. Дела су му превођена на енглески, француски, шпански, немачки, фламански, руски, мађарски, пољски, чешки, словачки, румунски и др. језике.

Библиографија (оригинална дела, преводи, пародије на песме М. Црњанског, литература о М. Црњанском) до 1971. у: Књижевно дело Милоша Црњанског. Зборник радова Института за књижевност и уметност, посебна издања, књ. 4, Београд, 1972, стр. 341–428; од 1972. до 1993. у: Милош Црњански: теоријско-естетички приступ књижевном делу. Зборник радова Института за књижевност и уметност, посебна издања, књ. 17, Београд, 1996, стр. 407–485. Дела: Сабрана дела 1–10, прир. Роксанда Његуш, Стеван Раичковић, Београд, Загреб, Сарајево, 1966 (ћир. и лат изд.); едиција Дела Милоша Црњанског (текст са варијантама и напоменама), т. 1–11, књ. 1–23, Београд, Laussanne, 1993–1999 (изд. у току).

1. Дела / 2. Преписка / 3. Документа / 4. Илустративни материјал (фотографије, разгледнице) / 5. Исечци из штампе / 6. Библиотека / 7. Разно / 8. Туђа дела / 9. Заоставштине чланова породице




горе штампај пошаљи