Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Збирке > 200 година Првог српског устанка > 200 година библиотекарства


200 година библиотекарства


Хронологија 200 година библиотекарства у Србији

Возаревићева кућа у којој је настала Библиотека



1804

- Издат је књижарски "Каталог сербских и славјанских књига" Дамјана Каулиција.
- Доситеј Обрадовић поводом Првог српског устанака у Венецији објављује Пјесну на инсурекцију Сербијаном, посвећену Србији и војводи Геогрију Петровићу.

1807

Доситеј Обрадовић долази у Београд и посвећује се реорганизацији школства и просвете. Своју личну библиотеку он је завештао Великој школи и тако поставио темеље за настанак прве школске библиотеке.

1808

Иван Југовић отворио је Велику школу у Београду

1813

Димитрије Давидовић издаје у Бечу Новине сербске «из царствујушчаго града Вијене».

1814

Вук Стефановић Караџић издаје у Бечу Писменицу сербоскога језика.

1815

Основана је прва државна библиотека при Књажевској српској канцеларији, као и лична Милошева библиотека. Сматрајући да је тај фонд прикључен касније фонду Народне библиотеке, и да је то био њен заметак, неки истраживачи узимају 1815. као годину стварања, односно прапочетка настанка Народне библиотеке.

1817

Управа «Института краљевског педагогическог» у Сомбору добија дозволу да може у Институту основати народну библиотеку.

1819

Основана је Библиотека Гимназије новосадске.

1824

Покренут је Летопис Матице српске, најстарији српски и јужнословенски часопис, који је тада носио наслов Сербска летопис.

1825

На дан Светога Саве отворена је Библиотека славеносербска земунска.

1826

Основана је Библиотека Матице српске у Пешти, самим оснивањем Матице српске.

1829

- Глигорије Возаревић, први књиговезац, књижар и издавач обновљене Србије, оснива прво Читалиште.
- Леополд Ранке објављује у Хамбругу књигу Дие Сербисцхе Револутион.

1830

Султановим Хатишерифом Србија добија аутономију којом је предвиђено да ће «Срби имати власт постављати у земљи својој печатње књига, болнице и школе ради васпитанија деце своје».

1830

- У Београду је званично основана Велика школа.
- Матица српска успоставља прве институционалне везе са Народним музејем у Пешти (14.1.), са Царском библиотеком у Бечу (10.3.), Библиотеком у Прагу (9.5.) и Императорском академијом у Петрограду (8.11.).

1831

24. маја основана је Књажевска српска типографија.

1832

- Основана је Народна библиотека (15. фебруара по старом календару, 28. фебруара по новом календару, на св. Онисима). Димитрије Давидовић шаље кнезу Милошу писмо о уређењу Библиотеке. У новембру 1832. године кнез Милош наредио је да се по један обавезни, службени примерак доставља Народној библиотеци.
- Библиотека Матице српске прима први познати поклон од Атанасија Стојковића и започиње размену књига са Руском академијом наука

1833

Библиотека је уз Књажевску типографију пресељена у Крагујевац, али је поново враћена у Београд 1835. год.

1835

Први пут се помиње Школска библиотека у Крагујевачкој гимназији.

1836

У Београду је отворена Библиотека Богословије.

1838

- 26. августа Библиотека Матице српске отворена је за јавност. Смештена је у Текелијанум, завод за помоћ Србима на школовању у Пешти, који је основао председник о покровтиељ Матице Сава Текелија.
- Ова година сматра се годином оснивања Универзитетске библиотеке. Библиотека је основана при Лицеју и Београдској гимназији.

1839

У Београду је основана Гимназија са библиотеком.

Капетан-Мишино здање саграђено 1863. године



1841

- Основана је Позоришна библиотека уз “Театар на Ћумруку”.
- Епископ Платон Атанацковић поклања своју личну библиотеку Библиотеци Матице српске.
- Уставом и Устројенијем Друштва српске словесности од 7. новембра основана је Библиотека Српске академије наука.

1842

- Почела је са радом Библиотека Друштва српске словесности, прва научна библиотека у Србији. Њен рад започиње Димитрије Тирол, васпитач младих Обреновића и добротвор српског народа, који Библиотеци Друштва поклања 89 књига
- Отворено је Читалиште у Иригу.
- Основана је Лекарска библиотека у Београду.
- Друштво српске словесности, научно и књижевно друштво, основано је 31. маја 1842. Оснивачи су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић.

1842

Јован Суботић стручно уређује Библиотеку Матице српске, а у Летопису Матице српске он објављује прву Српску текућу библиографију (1842-1847).

1843

Лична библиотека Саве Текелије доспева у Библиотеку Матице српске и она постаје језгро Текелијанумске библиотеке.

1844

- Милован Спасић, као чиновник Попечитељства просвештенија, добио је задатак да књиге Народне библиотеке уреди, да комплетира збирке и да све попише. Тако се он може сматрати првим библотекаром Народне библиотеке, иако није званично био њен службеник.
- Отворена је Библиотека Српског лицеја.

1845

- Отворено је Читалиште у Новом Саду.
- Отворено је Читалиште у Кикинди.

1846

- 24. јануара отворено је Читалиште београдско.
- Отворено је Читалиште у Крагујевцу.
- Отворена су читалишта у Смедереву, Ужицу, Неготину.

1847

- 3. јануара покренуте су Новине Читалишта београдског, прво стручно гласило у Србији.
- Отворена су читалишта у Шапцу и Пожаревцу.
- Обајвљен је Вуков превод Новог завета, Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића и
Песме Бранка Радичевића, све Вуковим правописом.

1848

Отворено је Читалиште у Чачку.

1849

Отворено је Читалиште у Шиду.

1853

Крајем децембра Народна библиотека у Београду добија првог правителственог библиотекара. То је господин Филип Николић. Пошто је био страни држављанин, он је прво постављен за «контрактуалног библиотекара», а када је примио «поданство», односно држављанство, бива постављен за «дјејствителног библиотекара». Николић је комплетирао и средио фондове и све публикације инвентарисао и каталогизирао.

1854

Велимир Валожић отвара књижару која ће радити наредних осамдесет година.

1855

Наредба о Обавезном примерку проширена је и на новине и часописе.

1856

- Отворено је Читалиште у Крушевцу.
- Ђура Даничић постаје библиотекар Народне библиотеке, на том месту он остаје до 1859. године.

1857

- Отворено је Читалиште у Јагодини.
- Јован Ђорђевић, секретар Матице српске, први је предложио концепцију Библиотеке Матице српске као националне библиотеке.

1858

8. јануара појављују се Правила библиотеке у којима је по први пут у законској форми одређен карактер Библиотеке као националне установе и предложено име Народна библиотека, које је тек касније усвојено. У Правилима су дати основни принципи набавне политике који се и до данас поштују: ²Народној библиотеци при Попечитељству просвештенија треба набављати: 1) сваку српску књигу, 2) сваку књигу која се тиче српског народа било на ком језику, 3) из сваког раздела књижевности најврстније књиге, биле на ком језику².

1859

- Отворено је Читалиште у Сомбору.
- Миливоје Прајзовић постаје библиотекар Народне библиотеке у Београду и на том положају остаје и наредне године.

1860

Коста Црногорац постаје библиотекар Народне библиотеке.

1861

- Јанко Шафарик постаје библиотекар Народне библиотеке и на том положају остаје до 1869. године. По први пут су књиге смештене по формату и текућем броју, набављена је референсна литература, израђена два лисна каталога по гранама науке (азбучни и стручни), и значајно обогаћена збирка рукописних и старих штампаних књига.
- Отворено је Читалиште у Зрењанину.

1862

У Београду је основана Библиотека главног ђенералштаба.

1863

- 25. фебруара Народна библотека је пресељена у Капетан Мишино здање.
- У Београду Лицеј прераста у Велику школу са три факултета, а његова Библиотека утапа се у Народну Б.

1864

- Народна библиотека по први пут добија помоћника библиотекара, односно помоћника управника Михаила Розена.
- Друштво српске словесности прераста у Српско учено друштво, а библиотека мења име у Библиотека Српског ученог друштва.
- Заједно са Матицом српском, и Библиотека Матице српске пресељена је у Нови Сад.

1865

Отворено је Читалиште у Приштини.

1866

- Отворена су читалишта у Зајечару и Сремској Митровици.
- Отворена је Филијала читалишта београдског код Вазнесенске цркве.
- Отворена је Народна библиотека у Крагујевцу, а за основ њеног књижног фонда послужили су дупликати Народне библиотеке из Београда.
- Основана је прва приватна Штампарија Александра Андрића у Београду.

1868

- У Србији је званично прихваћен Вуков правопис.
- Отворена су читалишта у Ваљеву, Краљеву, Ћуприји.

1869

- Народном библиотеком је од 1869. до 1874. године руководио Стојан Новаковић. Он је значајно допринео побољшању статуса, годишњих дотација и плата службеника Библиотеке, а место библиотекара подигао је на ранг професора Велике школе. Повећао је број службеника Библиотеке, радио на систематском попуњавању фондова југословенском књигом и значајним делима светске књижевности.
- Од 1869. до 1894. године помоћник библиотекара у Народној библиотеци био је Јосиф Мајзнер. Он је као ерудита, полиглота и одличан зналац струке био једна од водећих личности Народне библиотеке у њеној дугој историји. Библиотека је захваљујући њему, од одласка Новаковића до доласка Јована Томића, одржала завидан ниво развоја, раван оном европском. Мајзнер је урадио и већину библиотечких штампаних Каталога.
- Те године Српско учено друштво из Београда издало је Српску библиографију за новију књижевност 1741-1867 Стојана Новаковића.
- Отворена су читалишта у Београду (Грађанска касина), Аранђеловцу, Параћину и Лесковцу.

1870

- Донет је Закон о печатњи, чијим је чланом 7 озакоњено достављање бесплатна три обавезна примерка Народној библиотеци.
- Јован Л. Лазаревић добија право за оснивање Главне српске књижаре у Београду.
- У Панчеву је основана Штампарија Јовановић-Павловић, која од 1872. године носи име Штампарије браће Јовановића.

1871

Објављен је први том штампаног Каталога <и>Странска књижевност који су сачинили Стојан Новаковић и Јосиф Мајзнер.

1872

Читалиште у Свилајнцу покреће први лист објављен ван Београда под називом Ресавски поштоноша.

1873

Отворена је Библиотека Српског лекарског друштва.

1874

- Отворена је Библиотека Народног музеја у Београду.
- У Србији постоји укупно 52 читалишта.

1875

- Народном библиотеком од 1875. до 1880. године руководи Јован Бошковић.
- На захтев угарских власти враћена је лична библиотека Саве Текелије у Пешту.

1879

- Отворене су читаонице у Лесковцу, Нишу, Врању.
- Основана је штампарија Задруге штампарских радника у Београду.

Детаљ улице Краља Милана



1880

- Објављен је други том штампаног Каталога <и>Инострана књижевност, чији је састављач германиста, професор Владимир Малина, а који је рађен под надзором Јована Бошковића и Јосифа Мајзнера.
- Народном библиотеком од 1880. до 1886. године руководи Нићифор Дучић, који такође учествује у изради Закона о Народној библиотеци.

1881

- Донет је Закон о Народној библиотеци и музеју. Према том Закону Библиотека је постала самостална институција, одвојила се од Народног музеја и коначно јој је озакоњено име.
- Исте године донет је и Закон о штампи.
- У Нишу је основана Учитељска школа са библиотеком.

1882

- Отворена је Официрска читаоница у Нишу.
- Озакоњено је обавезно школовање.

1883

- Формирана је Библиотека Народне банке.

1886

- Основана је Српска краљевска академија наука и донет њен први Закон. Основни закон обнародовао је краљ Милан Обреновић 1. новембра. По том Закону, Академија има право надзора над радом Народне библиотеке у Београду.
- Народном библиотеком у Београду је од 1886. до 1897. године руководио Милан Ђ. Милићевић.
У његово време Библиотека је због недостатка простора обуставила набавку дела из светске књижевности, али је он на крају службе ипак успео да реши тај проблем. Милићевић је своју приступну академску беседу посветио институцији којом је руководио. Он је био и једини председник Српске краљевске академије, истовремено када и библиотекар Народне библиотеке у Београду.
- Објављен је трећи том штампаног Каталога <и>Српска и хрватска књижевност, који је израдио слависта, професор Сава Сретеновић под надзором Нићифора Дучића.
- Отворена је Библиотека Министарства иностраних дела.
- Отворена је Официрска читаоница и касина у Крагујевцу.

1887

- У Народну библиотеку у Београду на место руковаоца књигама, књижничара, долази Анастас Мајзнер и у Билиотеци остаје до пензионисања 21. августа 1925. године. Он је изванредан познавалац библиотекарства, полиглота и ерудита, један од најзначајнијих службеника Народне библиотеке у целој њеној историји.
- Отворена је Библиотека Српског хемијског друштва.
- Основана је Библиотека у Вршцу.

1889

Објављен је четврти том штампаног Каталога <и>Књижевност инострана који је израдио Јосиф Мајзнер, уз помоћ свог сина Анастаса, а под надзором библиотекара Милана Ђ. Милићевића.

1890

Отворена је Читаоница у Суботици.

1891

- Отворена је Библиотека Министарства народне привреде.
- Основана је Српска књижевна задруга.

1892

Долази до спајања Краљевске академије и Српског ученог друштва.

1894

- У Народној библиотеци у Београду за помоћника библиотекара постављен је Ђорђе Поповић-Даничар. Он на том месту остаје до 1900. године.
- Објављен је пети том штампаног Каталога <и>Књижевност српска, аутори су поново отац и син, Јосиф и Анастас Мајзнер.
- Друштво београдске читаонице издаје проглас са захтевом да се формира Градска библиотека.
- Отворена је Читаоница у Панчеву.

1896

Основана је Књижара Мите Стајића.

1897

Основана је Књижара Томе Јовановића и Вујића.

1897

- 19. јуна 1897. године Народној библиотеци у Београду су поред постојећих шест просторија у Капетан Мишином здању, на располагање додељене још две просторије. Од једне од њих је одмах направљена читаоница за научне раднике. Управник је тада још био Милан Ђ. Милићевић.
- После Милићевића, Народном библиотеком у Београду од 1897. до 1900. године руководи Драгиша Станојевић. Он је први започео рад на новом Закону о Народној библиотеци.

1899

Библиотеком Матице српске од 1899. до 1905. године руководи Јован Радоњић. Он је помоћу Правила Библиотеке Матице српске поставио принципе планског попуњавања фондова, заштите и коришћења књига, као што је дао и основе поставке каталога.

1900

- Народном библиотеком у Београду је од 1900. до 1901. године руководио Стојан Протић.
- Од 1900. до 1908. године помоћник библиотекара Народне библиотеке у Београду био је Милован Глишић.
- Народној библиотеци у Београду је на рад додељен Добра Ружић, професор Више женске школе. Он је у Библиотеку увео израду статистичких годишњих прегледа и први преглед израдио за 1901. годину.
- У Народној библиотеци у Београду почињу да раде две личности које су изузетно значајне у историји Народне библиотеке. То су прота Стеван Димитријевић, који је за Библиотеку прикупио око 600 рукописних и старих штампаних књига, и Драгутин Костић, који је радио и обучавао за рад на археографској збирци библиотекаре Библиотеке.
- Основана је Библиотека Државног архива.

1901

- Почиње да излази Српски књижевни гласник.
- Основана је Књижара Геце Кона.
- Народном библиотеком у Београду од 1901. до 1903. године руководи Љубомир Јовановић.
- Донет је Закон о Народној библотеци (1901) и Правила о унутрашњем уређењу и реду у Народној библитеци. Закон је почео да се примењује од јануара 1902, а Правила од марта 1901. године.

1902

Објављен је шести том штампаног каталога <и>Књижевност словенска који је урадио Милован Глишић.

1903

- Објављен је седми том штампаног Каталога <и>Рукописне и старе штампане књиге који је урадио Љубомир Стојановић.
- У Србији постоји укупно 128 књижара.
- Закон о штампи је измењен и допуњен.
- Народном библиотеком у Београду од 1903. до 1927. године руководи Јован Н. Томић.

1904

- Започет је рад на Српској библиографији. На српском семинару Велике школе, под руководством професора Павла Поповића, библиографију су израђивали млађи стручњаци и студенти јер Народна библиотека у Београду није имала довољно простора и кадра за тај велики посао, али је управник Томић свесрдно помагао у изради библографије и све потребне публикације давао библиографима на коришћење.
- 19. септембра отворена је у Нишу Народна библиотека, уз велики број књига које је добила на поклон од Народне библиотеке из Београда и других српских библиотека.

1905

- Велика школа прераста у Универзитет у Београду.
- У Народној библиотеци у Београду почела је да ради прва жена библиотекар, Магдалена Мага Магазиновић.

1907

Основана је Библиотека Народне скупштине.

1908

- Од 1908. до 1920. године помоћник библиотекара у Народној библиотеци у Београду био је Михаило Р. Поповић.
- Од 1908. до 1915. године у Народној библиотеци у Београду радио је песник Велимир Рајић.

1909

Указом Министарства просвете и Краљевим указом основане су јавне библиотеке у Неготину, Зајечару, Пироту, Алексинцу, Јагодини, Лозници. Управник Народне библиотеке у Београду Јован Томић обавио је све административне и стручне послове у вези са оснивањем тих јавних библиотека.

1910

Отворена је Свесловенска књижара.

1914

- Почетком Првог светског рата, односно током 1914. и 1915. године, Народна библиотека у Београду је три пута евакуисана; пренос грађе извршили су Јован Томић, Анастас Мајзнер и Лазар Р. Кнежевић. У рату је Библиотека тешко страдала, бомбардовањем је уништен део њеног књижног фонда, инвентари и каталози, а ради спашавања, преостали фонд је пресељен на више места у Београду. Најдрагоценији делови фонда (рикописи, старе штампане књиге, новине и часописи) евакуисани су у Ниш и Косовску Миктровицу, где су пали у руке бугарских окупатора који су их пренели у Софију. После рата, овај део је враћен у Београд. Ипак, нестало је 56 старих рукописа, међу којима и неки из 12. века. Неколико њих је пронађено у Немачкој и откупљено тек 1972. године.
- Од 1914. до 1920. године помоћник управника Народне библиотеке у Београду је Милош Л. Зечевић, а потом он постаје и њен управник.

1915

Аустријанци су Народну библиотеку у Београду преселили у зграду Врачарске штедионице, на углу улица Кнеза Милоша и Српских владара; данас се на том месту налази апотека.

1918

Након рата, у децембру Народна биоблиотека у Београду почиње са радом, иако још неко време није отворена за читаоце.

1919

Крајем августа из Софије је враћена грађа Народне библиотеке у Београду.

1919

- Донет је нови Закон о штампи, иако он није најповољнији јер предвиђа да се обавезним примерком добијају само новине и повремени списи. Одлуком Краљевске владе од 5. јула, Народна библиотека у Београду проглашена је за централну библиотеку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Библиотека Матице српске усељена је у ову зграду 1924. године



1921

- Од индустријалца Милана Вапе купљена је зграда за Народну библиотеку у Београду на Косанчићевом венцу број 14. Први допис у вези са куповином зграде носи датум 6. априла 1921.
- Комисија за оснивање Универзитетске библиотеке изабрала је проф.Уроша Џонића за библиотекара, односно управника Универзитетске библиотеке. Он је на том положају остао све до 1941. године.
- Камен темељац за прву наменску библиотечку зграду у Србији, за Универзитетску библиотеку, постављен је 23. јуна.

1922

- У Народној библиотеци у Београду почиње да ради Људмила Ж. Михаиловић, једна од најзначајнијих библиотекара у историји библиотеке, која у њој остаје све до 1953. године. После је на иницијативу и уз помоћ средстава њене сестре Марије у Библиотеци установљена награда која је носила име Људмиле Михаиловић. На жалост, та награда се временом угасила.

1923

- Звање библиотекара у Народној библиотеци у Београду замењено је звањем управника.
- Као помоћник управника Народне библиотеке у Београду, у августу је на дужност ступио Светозар Матић. Он је на тој дужности остао до првих ратних месеци 1941. године.

1925

- Народна библиотека у Београду почела је да ради са публиком, али само у преподневним часовима.
- Нови Закон о штампи донет је 6. августа.

1926

- Објављена су Правила о Универзитетској библиотеци.
- Обновљена Народна библиотека у Београду отворена је за јавност 16. априла. Радно време Библиотеке за читаоце било је пре подне од 8 до 12 и после подне од 15 до 18,30 часова.
- Први сачуван документ о успостављању размене публикација као вида набавке у Народној библиотеци у Београду носи датум од 9. новембра. Овај вид сарадње успостављен је са Њујоршком јавном библиотеком (Неw Yорк Публиц Либрарy).
- 24. маја свечано је отворена нова зграда Универзитетске библиотеке. Средства за изградњу добијена су из Карнегијевог фонда, а план изградње израдили су архитекте Никола Несторовић и
Драгутин Ђорђевић. На иницијативу нашег посланика у Вашингтону, др Славка Грујића, Карнегијева задужбина је одобрила 100.000 долара као поклон српској влади за изградњу једне библиотеке. Професор др Слободан Јовановић, тадашњи ректор Универзитета, успео је личним залагањем да та средства увећа државним кредитима. Град Београд је поклонио земљиште за изградњу библиотеке. Профеор Урош Џонић био је управник Универзитетске библиотеке од 1926. до Другог светског рата.

1927

Од 1927. до 1935. године управник Народне библиотеке у Београду је Милош Л. Зечевић.

1928

- Основано је издавачко предузеће Нолит.
- Министар просвете Коста Кумануди одобрио је 10. јануара Правила о полагању државног
стручног испита за прелаз чиновника Народне библиотеке у Београду из приправних у
помоћне групе. На тај начин су библиотекари у Србији по први пут добили свој стручни испит,
а до тада су као државни испит заправо полагали професорски испит.
- У октобру је званично основана Библиотека града Београда. Акт о оснивању донела је Општина Београда 4. октобра. За првог библиотекара постављена је др Марија Илић-Агапова.

1929

- У Београду је отворена Градска библиотека и музеј.
- Урађен је Пројекат Закона о библиотекама који, на жалост, није усвојен. Пројекат Закона урадили су Милош Л. Зечевић, управник Народне библиотеке у Београду, Стеван Нешић, државни саветник, Фрањо Фанцев, бивши управник Свеучилишне библиотеке у Загребу, Михаило Р. Поповић, помоћник управника у пензији Народне библиотеке у Београду, Урош Џонић, управник Универзитетске библиотеке, Светозар Матић, помоћник управника Народне библиотеке у Београду.

1930

- Основано је Друштво југословенских библиотекара са седиштем у Београду. Оснивачи Друштва су Милош Л. Зечевић (управник Народне библиотеке у Београду), Светозар Матић (Народна библиотека у Београду) и Урош Xонић (Универзитетска библиотека). Они су израдили и прва Правила Друштва југословенских библиотекара, која су и усвојена ове године.

1931

Свечано отварање Библиотеке града Београда и Музеја Општине београдске било је 11. јануара 1931.

1933

Објављен је Југословенски библиографски годишњак за 1933. годину у издању Српске краљевске академије наука.

1934

Рукописна књига Призренског преписа Душановог законика, изгубљена за време Првог светског рата, враћена је 8. фебруара. Иако је ова рукописна књига била власништво Народне библиотеке у Београду, она је тада предата Музеју кнеза Павла, а након Другог светског рата Народном музеју. Народној библиотеци у Београду враћена је тек 1973. године, приликом пресељења Библиотеке у нову зграду.

1935

- Управник Народне библиотеке у Београду од 1935. до 1941. године био је Драгослав Илић.

1937

Те године одржан је велики Конгрес Друштва југословенских библиотекара, а Народна библиотека у Београду и Универзитетска библиотека приредиле су том приликом велику изложбу рукописа и новина.

1938

Народна библиотека у Београду усвојила је стандардни каталошки листић међународног формата.

1940

Покренут је Гласник Народне библиотеке у Београду. На жалост, објављено је само једно годиште овог стручног часописа у 12 свезака.

Зграда Библиотеке града Београда



1941

У првом налету немачких бомбардера, 6. априла 1941, Народна библиотека у Београду погођена је запаљивим бомбама. Зграда Библиотеке изгорела је до темеља. Потпуно је уништен њен књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1424 ћирилских рукпоиса и повеља, картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина, богати архив турских докумената о Србији и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. У пламену су нестали сви инвентари и каталози Народне библиотеке.

1942

Вршилац дужности управника Народне библиотеке у Београду, Ђорђе Сп. Родојичић започиње већ током рата обнову Библиотеке. Крај рата Библиотека је дочекала са преко 5000 књига и другог библиотечког материјала.

1944

- Тихомир Р. Ђорђевић завештао је своју личну библиотеку Народној библиотеци у Београду. Његова библиотека и данас је највећа библиотека легат Народне библиотеке Србије.
- Од 1944. до 1960. године управник Народне библиотеке у Београду је Душан Милачић.
- Од 1944. до 1961. године управница Универзитетске библиотеке била је Милица Продановић.

1945

- Уредба о обавезном достављању нових штампаних ствари донета је 20. јула.
- Народна библиотека у Београду преузима легат Тихомира Ђорђевића.
- Библиотеке Текелијанума и Саве Текелије пренете су из Букурешта у Нови Сад.
- Универзитетска Библиотека у Београду постаје депозитна библиотека за докторске дисертације са територије целе тадашње Југославије.
- Донета је одлука да се Народној библиотеци у Београду доделе следеће библиотеке: Дворска библиотека, Библиотека Сената, део Библиотеке Народне скупштине и део Библиотеке Друштва Свети Сава.
- Библиотека академије добија званичан назив Библиотека Српске академије наука.

1946

- Народној библиотеци у Београду 1. априла додељена је зграда хотела Српска круна.
- Народна библиотека Србије почела је 16. маја дистрибуцију обавезног примерка Србије свим другим републичким библиотекама Југославије.
- У јуну Народна библиотека Србије добија на коришћење зграду хотела Српска круна.
- Министарство просвете НР Србије доноси одлуку да се све реткости рејонских библиотека уступе Народној библиотеци у БЕограду.
- Поводом прославе стогодишњице рођења Светозара Марковића, Универзитетска Бибилиотека добија данашњи назив Универзитетска библиотека "Светозар Марковић».

1947

- Народна библиотека у Београду је у својој новој згради почела да ради са публиком 5. маја.
- Народна библиотека у Београду формира нови ауторски каталог.
- Друштво библиотечких радника Србије основано је 14. децембра.
- Народна библиотека Србије добија на располагање књиге Друштва Светог Саве и Дворску библиотеку Петра Карађорђевића. Посебном одлуком додељене су јој и Библиотека Сената и део Библиотеке Народне скупштине. Откупљене су и многе приватне библиотеке.
- Бибилиотека Матице српске добија на чување библиотеку Српске велике гимназије и личну библиотеку Васе Стајића.
- Први прописи Владе Федеративне Народне Републике Југославије о библиотечкој струци донети су 23. јуна.
- Донет је Закон о САН, Српској академији наука (30. 6. 1947).

1948

- У Народној библиотеци Србије оформљено је Одељење предметног каталога.
- Основан је Библиографски институт Народне Републике Србије.
- Објављен је први број стручног часописа Библиотекар.
- Библиотека Матице српске постаје централна библиотека за Војводину и она почиње да прима обавезни примерак из целе Србије.
- Библиотека Матице српске постаје матична за све библиотеке у Војводини.
- Први Конгрес библиотекара Југославје одржан је од 21. до 25. септембра.
- Основана је прва Средња библиотекарска школа.

1949

Библиографски институт Народне Републике Србије прераста у Југословенски библиографски институт (ЈБИ).

1950

- Југословенски библиографски институт почиње са издавањем текуће Библиографије Југославије. Књиге, брошуре, музикалије.
- Друштво библиотекара Србије постаје члан Међународне федерације библиотечких удружења и институција (ИФЛА – Интернатионал Федератион оф Либрарy Ассоциатионс анд Институтионс).

1952

- У Београду је основан Југословенски центар за техничку и научну документацију (ЈЦТНД).
- Светозар Матић је израдио и објавио Опис рукописа Народне библиотеке.

1953

У Народној библиотеци Србије основан је Библиотечки центар, који је касније прерастао у Одељење за унапређење библиотечке делатности.

1954

У Народној библиотеци Србије 1. октобра је започет рад на сакупљању грађе за ретроспективну Српску библиографију.
- У Библиотеци Матице српске је основана служба за рестаурацију.
- Поводом обележавања 150 година од Првог српског устанка, Извршно веће Србије донело је одлуку о подизању нове зграде за Народну библиотеку Србије, односно спомен зграде на Први српски устанак.

1955

- Формиран је први Савет Народне библиотеке Србије.
- Септембра 1955. основан је Стручни центар за библиотеке београдског среза, са циљем да «се све библиотеке повежу у једну мрежу на челу са Библиотеком града Београда».

1956

- Статут Народне библиотеке Србије ступа на снагу 25. маја. Њиме је регулисано унутрашње уређење и управљање Библиотеком.

1957

- Донет је Пословник о раду Народне библиотеке Србије.
- Донета су Правила за каталогизацију Друштва библиотекара Србије.
- Савет за културу Народне Републике Србије доноси решење о именовању жирија "ради утврђивања дефинитивног програма подизања зграде Народне библиотеке Србије у спомен на Први српски устанак".
- У Београду је отворен први Међународни сајам књига.

1958

- Библиотека Матице српске постаје самостална установа.
- Отворена је Градска библиотека у Новом Саду.

Зграда Народне библиотеке Србије



1960

- Закон о библиотекама Србије донет је 10. новембра.
- У Народној библиотеци Србије формирано је Библиографско одељење.
- Од 1960. до 1965. управник Народне библиотеке Србије био је Чедомир Миндеровић.
- Аутор Мираш Кићовић израдио је и објавио Историју Народне библиотеке у Београду.
- Објављен је Годишњак Народне библиотеке Србије.
- Библиотека академије добија званичан назив Централна библиотека Српске академије наука.

1961

У Народној библиотеци Србије оснива се Одељење за регистрацију и опис рукописа, касније Археографско одељење.
- Марта 1961. одлуком Народног одбора града Београда, Библиотека града Београда постала је матична библиотека за подручје Београда. Те године Библиотека има 90.808 књига и 15.696 чланова.

1962

У Београду је основана Заједница националних библиотека Југославије.

1963

Покрајинска библиотека у Приштини почела је да прима обавезни примерак са целокупне територије Савезне Федеративне Републике Југославије.

1964

- Културно-просветна заједница Скупштине СР Србије 21. новембра доноси Препоруке о мерама за унапређење библиотека.
- Георгије Михаиловић објављује Српску библиографију XВИИИ века.

1965

- Нови Закон о библиотекама Србије донет је 7. априла. Њиме је Народна библиотека Србије постала централна матична библиотека за целу Србију.
- Донет је Основни закон о обавезном примерку (Сл. л. 15/65).
- Одлука Скупштине СР Србије о изградњи нове зграде Народне библиотеке Србије донета је 27.октобра.
- Од 1965. до 1968. године управник Народне библиотеке Србије био је Милорад Панић-Суреп.
- Библиотека Матице српске почиње да прима обавезни примерак из целе Југославије.

1966

- Народној библиотеци Србије враћене су две рукописне књиге: Коришки пролог за зимску половицу године и Довољско четворојеванђеље. Оне су биле изгубљене за време Првог светског рата, а до тада су се налазиле у Свеучилишној библиотеци у Загребу.
- Донет је Закон о изменама и допунама Закона о библиотекама.
- Камен темељац за нову зграду Народне библиотеке Србије, коју је пројектовао професор архитекта Иво Куртовић, постављен је 20 октобра.

1967

- Основана је Заједница матичних библиотека СР Србије.
- Основана је Универзитетска библиотека у Нишу, која од 1978. године носи име Николе Тесле.

1968

- Заједница библиотека Србије основана је 16. децембра.
- Установљена је стручна библиотекарска награда "Милорад Панић-Суреп».
- Од 1968. до 1977. године управник Народне библиотеке Србије био је Светислав Ђурић.

1969

- За Народну библиотеку Србије откупљено је једанаест раритета несталих током Првог светског рата, од којих десет рукописних књига: Зборник; Београдски паримејник; Братков минеј са Празничним минејом; Зборник попа Драгоља; Триод потпуни; Триод посни; Четворојеванђеље и праксапостол; Минеј за септембар-октобар; Четворојеванђеље; Типик св. Саве јерусалимског и Повеља молдавског војводе Стефана Владу из 1487. Ових једанаест раритета заједно са Призренским преписом Душановог законика, Коришким прологом за зимску половицу године и Довољским четворојеванђељем представљају једине сачуване из старе збирке рукописних и старих штампаних књига Народне библиотеке после њеног страдања 6. априла 1941.
- Донет је нови Статут Народне библиотеке Србије

1970

- Покрајинска библиотека у Приштини прераста у Народну и универзитетску библиотеку.
- У Народној библиотеци Србије основани су Сектор за издавачку делатност, Центар за научне информације и Одељење техничких послова.

1971

- Основано је Друштво библиотекара Косова.
- Фондови Народне библиотеке Србије пресељени су у новоизграђену зграду од 7. јула до 25.августа.
- Први пут је додељена стручна библиотечка награда «Милорад Панић-Суреп» за нарочито залагање у библиотекарству.
- Савет Народне библиотеке Србије доноси одлуку о оснивању Сектора за научни рад.
- Објављен је Опис јужнословенских ћирилских рукописа од аутора Владимира Мошина.

1972

- Октобарском наградом града Београда нова зграда Народне библиотеке Србије проглашена је за најбоље архитектонско остварење у 1972. години.
- Основано је Друштво библиотекара Војводине.

1973

- Нова зграда Народне библиотеке Србије свечано је отворена 6. априла.
- Народна библиотека Србије објавила Каталог књига на језицима југословенских народа 1519-1867.
- Народна библиотека Србије објављује прву публикацију израђену аутоматском обрадом података, односно помоћу рачунара: Каталог страних периодичних издања у библиотекама Србије.
- Библиотека Матице српске постаје депозитна библиотека за публикације које издаје УНЕСКО и ФАО.
- У Народно библиотеци Србије формирају се Стручни каталог који почиње примену УДК (Универзалне децималне класификације) и Централни каталог Србије.
- У Народној библиотеци Србије почиње да се додељује награда за најчитанију књигу године у библиотекама Србије. Нагарду за ову годину добија Милош Црњански за «Роман о Лондону».

1974

- Награда НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије није додељена.

1975

- Народна библиотека Србије почела је да објављује Каталог књига на језицима југословенских народа: 1868-1972. Свих четрнаест томова овог каталога штампано је и објављено у периоду од 1975. до 1989. године.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Михајло Лалић за «Ратну срећу».

1976

- Основана је Заједница библиотека универзитета у Београду.
- Народна библиотека Србије прелази на обраду монографских публикација по Међународном стандарду за библиографски опис монографских публикација – ИСБД(М).
- У Народној библиотеци Србије спроводи се централизована каталогизација за све библиотеке у Србији, а каталошки листићи достављају се националним библиотекама у Југославији и свим матичним библиотекама у Србији.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Миодраг Булатовић за роман «Људи са четири прста».
- Задужбина Иве Андрића основана је 12. марта 1976. године.

1977

- Донет је Закон о библиотечкој делатности и Закон о заштити културних добара.
- Народна библиотека Србије прелази на обраду серијских публикација по Међународном стандарду за библиографски опис серијских публикација – ИСБД(С).
- Ун½иверзитетска библиотека у Крагујевцу основана је 6. маја.
- Од 1977. до 1979. године управник Народне библиотеке Србије био је Владимир Стевановић.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Александар Тишма за роман «Употреба човека».

1978

Самоуправни споразум о рефералној делатности у Југославији донет је 6. октобра. Њега су потписале све републичке и покрајинске Заједнице за научни рад.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Добрило Ненадић за роман «Доротеј».

1979

- Објављен је Годишњак Народне библиотеке Србије за 1978. годину.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Мирко Ковач за роман «Врата од употребе».
- Народна библиотека Србије примила је легат Милоша Црњанског 10. јануара 1979. Тада је основана и Задужбина Милоша Црњанског.

1980

- 1. марта је за управника Народне библиотеке Србије постављен Васо Милинчевић. Он на том положају остеј до 1983. године.
- Објављен је Годишњак Народне библиотеке Србије за 1979. годину.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Саша Божовић за дело «Теби моја Долорес».

1981

- Библиотека Матице српске почиње да објављује текућу Библиографију књига у Војводини.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Слободан Селенић за роман «Пријатељи».
- Библиотека града Београда, у сарадњи са издавачким предузећем «Народна књига» отвара Београдско читалиште.

1982

- Награда НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије није додељена.

1983

- Управник Народне библиотеке Србије од 1983. до 1988. године био је Милан Милутиновић.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Меша Селимовић за роман «Круг».

1984

- Југословенски библиографски институт почиње да додељује међународне стандардне бројеве за књиге – ИСБН.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Драгослав Михајловић за дело «Чизмаши».

1985

- Усвојена је Студија Увођење аутоматске обраде података (АОП) у библиотечко-информациону делатност Народне библиотеке Србије и мрежу библиотека Србије.
- У Библиотеци Матице српске основан је Реферални центар који пошиње да учествује у изради Међународне базе података за пољопривредне науке (Агрис).
- Награда НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије није додељена.

1986

- Награда НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије није додељена.
- Библиотека града Београда се сели у адаптирану зграду у Кнез Михајловој 56. Нове просторије Библиотеке свечано отвара песникиња Десанка Максимовић.

1987

- Од ове године Народна библиотека Србије приступа Пројекту система научних и технолошких информација Југославије (СНТИЈ), укључује се у пројектовање и реализацију програма за интегрисано библиотечко пословање, засновано на моделу узајамне каталогизације, а у оквиру централизоване рачунарске мреже. Усвојен је УНИМАРЦ као јединствени међународни формат за размену података и структуирање базе података. У Библиотеку је уведена хомогена мрежа ВАX-Дигитал рачунара као техничка подршка систему.
- Народна библиотека Србије започиње израду ЦИП записа (Цаталогуинг ин публицатион), односно Каталогизацију у публикацији за монографске публикације пре самог штампања публикације. Издавачи су обавезни да пре штампања, публикацију припремљену за штампу донесу у НБС ради израде ЦИП записа који мора да буде штампан у самој публикацији.
- Награда НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије није додељена.
- Ове године основана је задужбина Вука Стефановића Караџића.
- Одлуком Универзитета, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» дефинисана је као центар информационог система Универзитета у Београду.

1988

- Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» отвара Одељење за народну књижевност у дому Војислава М. Јовановића.
- Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» започела је аутоматизацију пословања.
- Од 1988. до 2001. године управник Народне библиотеке Србије био је Миломир Петровић.
- Награда НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије није додељена.

1989

- На Филолошком факултету у Београду, отворен је Смер, а касније Катедра за библиотекарство и информатику.
- Народна библиотека Србије издаје прва два тома Српске ретроспективне библигорафије. Књиге: 1868-1944. До 1999. године објављено је укупно 15 томова овог капиталног дела српске културе од укупно 20 планираних.
- Народна библиотека Србије почиње унос података у узајамну библиографско-каталошку базу ЈУБИБ.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Милорад Павић за роман «Предео сликан чајем».
- Својеручно написаним тестаментом 17. септембра 1989. Данило Киш је своју целокупну рукописну заоставштину и кореспонденцију, као и «медаље, одликовања и одличја» уступио Српској академији наука и уметности.

Е-учионица Народне библиотеке Србије



1990

- Народна библиотека Србије почиње да уноси библиографске податке само у електронски каталог, чиме престаје рад на лисним каталозима и започиње формирање електронске базе, односно електронских каталога Библиотеке.
- У периоду од 1990. до 1992. године Народна библиотека Србије објављује три тома Архивске грађе о Народној библиотеци у Београду: 1821-1944, чији је аутор Гаврило Ковијанић.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Добрица Ћосић за роман «Верник».

1991

- Концепција развоја Система научних и технолошких информација у Републици Србији (СНТИС) усвојена је ове године чиме је отворена могућност развоја компјутеризоваен библиотечке мреже као информатичке инфраструктуре.
- Народна библиотека Србије купује рачунар ВАX-4000/300 и изграђује терминалску мрежу обезбеђујући на тај начин рачунарску инфраструктуру.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Светлана Велмар-Јанковић за роман «Лагум».

1992

- Основана је Заједница библиотека универзитета Србије (ЗАБУС) са седиштем у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић».
- Библиотека руководи израдом Пројекта План развоја библиотечке мреже СНТИС.
- У Центру за научне информације и рефралну делатност Народне библиотеке Србије оснива се Коорди, систем координиране набавке страних часописа и база података.
- У Народној библиотеци Србијер формиран је «Фонд Мирослављево јеванђеље» чија је намена обезбеђење трајне заштите овог и других значајних споменика српске писане речи.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добијају Момо Капор и Зуко Џумхур за дело «Зелена чоја Монтенегра».

1993

- 19. марта основана је Задужбина Десанке Максимовић у Народној библиотеци Србије.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Дејан Медаковић за дело «Ефемерис 1-3».

1994

- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Слободан Селенић за роман «Убиство с предумишљајем».
- Библиотека града Београда добија статус матичне библиотеке за подручје града Београда.

1995

- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Слободан Селенић за роман «Убиство с предумишљајем».

1996

- Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске прикључују се преко академске мреже на Интернет.
- Прве домаће библиотечке wеб презентације на Интернету урађене су у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» и у Народној библиотеци Србије.
- У Народној библитоеци Србије конституисана је рачунарска мрежа библиотеке и омогућен приступ академској мрежи и приступ Библиотеци са академске мреже.
- Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» пресељава своје фондове у новоизграђен магацин.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Добрица Ћосић за роман «Време власти».

1997

- Друштво библиотекара Србије установило је стручну награду "Стојан Новаковић" за објављено дело из области библиотечко-информационе делатности. Награда је утемељена још 1972. године, али се није додељивала.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Давид Албахари за дело «Мамац».

1998

- Народна библиотека Србије постаје члан утицајне европске асоцијације ЕБЛИДА-е (Еуропеан Буреау оф Либрарy, Информатион анд Доцументатион Ассоциатионс – Европски биро библиотечких, информационих и документационих удружења).
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Љиљана Хабјановић-Ђуровић за дело «Женски родослов».

1999

- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Добрило Ненадић за роман «Деспот и жртва».
- Народна библиотека Србије почиње да објављује стручни часопис, годишњак, Гласник Народне библиотеке Србије.

2000

- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Љиљана Хабјановић-Ђуровић за роман «Пауново перо».

2001

- За управника Народне библиотеке Србије постављен је писац Сретен Угричић
- Почетак рада на пројекту ВБС (Виртуелна библиотека Србије) у Народној библиотеци Србије.
- У Народној библиотеци Србије одржана је друга међунаронда Конференција библиотекара Балкана.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Горан Петровић за роман «Ситничарница ‘Код срећне руке’».

2002

- У Народној библиотеци Србије покренут је пројекат Ретроспективне конверзије каталога, односно претварања свих лисних и штампаних каталога, такозваних историјских каталога, у јединствену електронску базу података. Примењују се по први пут савремене технологије скенирања, оптичког препознавања карактера, парсирања текста и аутоматског претварања у УНИМАРЦ записе.
- Народна библиотека Србије по први пут у историји за Дан Библиотеке почиње да слави 28. фебруар, стварни датум када је Библиотека основана 1832. године. Тог дана Библиотека свечано слави 170. годишњицу свог постојања. Дотадашњи Дан Библиотеке, 6. април, постаје Дан сећања на страдање Библиотеке у Другом светском рату.
- У Народној библиотеци Србије основан је КоБСОН (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) у који се укључује око 120 научних библиотека Србије ради што ефикасније и рационалније набавке скупих иностраних часописа и база података у пуном тексту.
- У Народној библиотеци Србије отворена је електронска учионица са 12 рачунара која се користи за континуирано стручно образовање библиотекара и информационих стручњака из целе Србије.
- Народна библиотека Србије објавила је Интернет издање и издање на ЦД-ром-у Библиотекарског терминолошког речника: енглеско-српског / српско-енглеског.
- Основан је Национални центар за дигитализацију чији су чланови следеће институције: Народна библиотека Србије, Народни музеј, Архив Србије, Југословенска кинотека, Археолошки институт САНУ, Математички факултет из Београда, Математички институт САНУ, Републички завод за заштиту споменика културе. Иницијативу су подржали Музеј кинотеке, Матица српска и Архив Југославије.
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Зоран Ћирић за роман «Хобо».

2003

- У септембру је Народна библиотека Србије примљена у угледну европску асоцијацију CENL (Conference of European National Librarians – Конференција директора европских националних библиотека). Почиње њено укључивање у значајне европске пројекте Габриел (Интернет портал ка европским националним библиотекама) и TEL (The European Library).
- У Народној библиотеци Србије објављене су прве четири свеске текуће Библиографије Србије. Монографске публикације. По први пут у историји Библиотека започиње рад на објављивању текуће библиографије, односно она преузима послове Јубина (Југословенског библиографско-информацијског института) који је годинама радио текућу библиографију за целу територију некадашње Југославије.
- У фебруару ове године долази до спајања електронских каталога три највеће библиотеке у Србији (Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић») и каталога Јубин-а ((Југоловенског библиографско-информацијског института). Узајамни електронски каталог поседује око 1.400.000 библиографских записа и реализован је у оквиру пројекта ВБС (Виртуелне библиотеке Србије).
- Народна библиотека Србије, потписивањем уговора са Међународним ИССН центром из Париза, постаје ИССН национална агенција за Србију.
- Народна библиотека Србије, потписивањем уговора са Међународним ИСМН центром из Берлина, постаје ИСМН национална агенција за Србију
- У новембру ове године на састанку Управног одбора Народна библиотека Србије усваја нову организациону схему Библиотеке.
- Народна библиотека Србије постаје чланица међународне асоцијације ЛИБЕР (Лига европских истраживачких библиотека).
- У Народној библиотеци Србије током реорганизације пословања долази до спајања два одељења обраде (Одељена ауторског каталога и Одељења предметног и стручног каталога) у јединствено Одељење за обраду монографских публикација.
- У Народној библиотеци Србије отвара се електронска читаоница са 10 рачунара на којима корисници могу да претражују електронске каталоге, Интернет, свестке базе података и да користе Windows програме.
- У Народној библиотеци Србије купљен је нови систем за микрофилмовање и дигитализацију грађе за потребе Одељења за конзервацију и заштиту. Започиње се рад на микрофилмовању и дигитализацији наших најпознатијих новина Политике, као и старих рукописа и ретких књига.
- У оквиру пројекта Bibliodyssey, Унапређења тржишта књиге Србије и Црне Горе по први пут у нашој земљи објављен је у штамапној форми и на Интернету каталог књига доступних на нашем тржишту «Књига Инфо», такозвани Books in Print Catalogue.
- У Народној библиотеци Србије званично је основан Центар ВБС (Виртуелне библиотеке Србије) чији је циљ укључивање свих библиотека Србије у јединствен национални узајамни каталог.
- На Web презентацију Народне библиотеке Србије постављен је дигитални (сликовни) каталог Књига на језицима југословенских народа 1868-1972 (15 томова са око 350.000 записа).
- Архив Николе Тесле, који се налази у Музеју Николе Тесле и садржи око 160.000 докумената из заоставштивне славног научника, уврштен је у Унесков светски регистар културне документационе баштине света који носи назив «Памћење света».
- Награду НБС за најчитанију књигу године у библиотекама Србије добија Љиљана Хабјановић Ђуровић за књигу "Игра анђела".




горе штампај пошаљи