Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Збирке > Посебне збирке > Књижевни и други рукописи и архивалије > Архива Јована Хаџи-Васиљевића


Архива Јована Хаџи-Васиљевића


Јован Хаџи-Васиљевић


Јован Хаџи-Васиљевић (Врање, 18. 10. 1866. – Београд, 29. 03. 1948.), историчар. Основну школу завршио је у Врању, гимназију у Врању и Нишу, а Велику школу (историјско-филолошки одсек) у Београду. Докторат из филозофије положио је у Бечу 1898. Као чиновник Министарства иностраних послова службовао је од 1898. до 1904. у Битољу, Скопљу и Београду. Државну службу напустио је 1904. Од тада па до 1940. године био је секретар Друштва Светог Саве. Све време је радио на националном просвећивању Срба у Турској. Учесник је балканских ратова и Првог светског рата.

Јован Хаџи-Васиљевић је написао велики број радова из историје, географије и етнологије. Вредност његових радова је у томе што су засновани на теренским истраживањима, а посебно на просторима Старе Србије и Македоније (Јужне Србије). Био је уредник часописа "Браство", билтена Друштва Светог Саве.

Најважнији радови Јована Хаџи-Васиљевића су: Прилеп и његова околина , Београд, 1902; Јужна Стара Србија , историјска, етнографска и политичка истраживања I–II, Београд, 1909, 1913; Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918 , Нови Сад, 1922; Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији , Београд, 1928; Скопље и његова околина , Београд, 1930; Аутобиографија, Врање, б. г.

Библиографија и литература у: Енциклопедија српске историографије, Београд 1997, стр. 702-703 и Аутобиографија, Врање, б. г.

Архива Јована Хаџи-Васиљевића представља незаобилазан извор за изучавање историје Срба у Османској царевини од друге половине XИX века до балканских ратова.

Извесни подаци су коришћени у већ поменутим радовима Хаџи-Васиљевића и других аутора, али посебну драгоценост представљају писма и документи на турском језику писани арапским писмом, који још увек нису преведени.

Архива Јована Хаџи-Васиљевића је разврстана на следећи начин:
1. Преписка Гаврила Витковића ; 2. Преписка Јована Хаџи-Васиљевића ; 3. Преписка Милојка В. Веселиновића ; 4. Преписка Пајсија, митрополита скопског ; 5. Рашко-призренске просветне прилике ; 6. Битољске просветне прилике ; 7. Цариградске просветне прилике ; 8. Мање преписке и архиве (Друштва Светог Саве, Јована Станојковића – Довезенског, Јосифа Рајачића, Саве Јакића); 9. Грађа (биографско-историјска, народне умотворине, о селима и градовима у Македонији); 10. Разна писма и документи ; 11. Ратна архива Милоша С. Милојевића ; 12. Додатак .




горе штампај пошаљи