http://www.nbs.nbs.bg.ac.yu/about_us/press_release.php?id=7275

Прожимања две земље


27.06.2005. - Политика

Културне везе Србије и Аустрије

Поводом обележавања педесет година савремене аустријске државности и 85 година од рођења нашег академика Зорана Константиновића

Поводом обележавања педесет година савремене аустријске државности и 85 година од рођења нашег академика Зорана Константиновића, Аустријски културни форум и Институт за књижевност и уметност у Београду у Народној библиотеци Србије уприличили су научни скуп под називом „Србија и Аустрија, прожимање културних модела”.

Посебно за ову прилику са бечког Универзитета допутовали су проф. др Андреа Комлоси и проф. др Волфганг Штајнинегер, са Универзитета у Грацу. У разговору су још учествовали др Алфред Мисонг, добар познавалац бивше Југославије и некадашњи амбасадор, проф. др Слободан Грубачић са београдског Института за германистику, проф. др Милослав Шутић и проф. др Миодраг Матицки, са Института за књижевност и академик Зоран Константиновић.

Иначе, овај научни скуп један је од последњих у чијој организацији је учествовала Регина Рус, директорка Аустријског културног форума, која после четири године проведене у Београду одлази на нову дипломатску дужност у Будимпешту.

Присутне је поздравио аустријски амбасадор Герхард Јандл, који је нагласио да су односи између Србије и Аустрије данас бољи него икада и интензивни на свим пољима.

Културне предрасуде

Повезујући тему округлог стола са широком делатношћу проф. др Зорана Константиновића, др Милослав Шутић је рекао:

– Улогу академика Константиновића, једног од најугледнијих савремених компаратиста, у погледу вишеструке научне активности на нашим универзитетима и у Институту за књижевност и уметност, значајно употпуњује његова, у светским размерама, позната делатност на Универзитету у Инсбруку. Тамо је, по позиву, пре тачно 35 година основао прву аустријску катедру за упоредну књижевност, која је унела нове садржаје у вековима раније започете културне везе између наше две подунавске земље.

У наставку излагања, др Шутић је истакао да је др Константиновић у својим књигама „Експресионизам” (1967) и „Феноменолошки приступ књижевном делу” (1969) интердисциплинарно усмерио токове новије српске науке о књижевности, као што је преводилачким радом представио немачком говорном подручју српски, српскословенски и српско– византијски модел културе.

У наставку округлог стола, говорећи превасходно као историчар друштва, др Андреа Текст чланка:
КУЛТУРНЕ ВЕЗЕ СРБИЈЕ И АУСТРИЈЕ

Поводом обележавања педесет година савремене аустријске државности и 85 година од рођења нашег академика Зорана Константиновића

Поводом обележавања педесет година савремене аустријске државности и 85 година од рођења нашег академика Зорана Константиновића, Аустријски културни форум и Институт за књижевност и уметност у Београду у Народној библиотеци Србије уприличили су научни скуп под називом „Србија и Аустрија, прожимање културних модела”.

Посебно за ову прилику са бечког Универзитета допутовали су проф. др Андреа Комлоси и проф. др Волфганг Штајнинегер, са Универзитета у Грацу. У разговору су још учествовали др Алфред Мисонг, добар познавалац бивше Југославије и некадашњи амбасадор, проф. др Слободан Грубачић са београдског Института за германистику, проф. др Милослав Шутић и проф. др Миодраг Матицки, са Института за књижевност и академик Зоран Константиновић.

Иначе, овај научни скуп један је од последњих у чијој организацији је учествовала Регина Рус, директорка Аустријског културног форума, која после четири године проведене у Београду одлази на нову дипломатску дужност у Будимпешту.

Присутне је поздравио аустријски амбасадор Герхард Јандл, који је нагласио да су односи између Србије и Аустрије данас бољи него икада и интензивни на свим пољима.

Културне предрасуде

Повезујући тему округлог стола са широком делатношћу проф. др Зорана Константиновића, др Милослав Шутић је рекао:

– Улогу академика Константиновића, једног од најугледнијих савремених компаратиста, у погледу вишеструке научне активности на нашим универзитетима и у Институту за књижевност и уметност, значајно употпуњује његова, у светским размерама, позната делатност на Универзитету у Инсбруку. Тамо је, по позиву, пре тачно 35 година основао прву аустријску катедру за упоредну књижевност, која је унела нове садржаје у вековима раније започете културне везе између наше две подунавске земље.

У наставку излагања, др Шутић је истакао да је др Константиновић у својим књигама „Експресионизам” (1967) и „Феноменолошки приступ књижевном делу” (1969) интердисциплинарно усмерио токове новије српске науке о књижевности, као што је преводилачким радом представио немачком говорном подручју српски, српскословенски и српско– византијски модел културе.

У наставку округлог стола, говорећи превасходно као историчар друштва, др Андреа Комлоси је односе Аустрије и Србије осветлила кроз перспективу границе, издвајајући наш део Балкана као размеђе западно– римског и османлијског утицаја. Као синоним за историјске везе Аустрије и Србије, др Комлоси је издвојила област Војне Крајине, одакле је пореклом и др Константиновић.

Историјске поуке

– И у југословенској држави, како у краљевини тако и у социјализму, крајишки Срби били су историјска спона међу суседним регионима, а за жаљење је што је Аустрија у 20. веку два пута стала на страну Хрватске, иако је историјски већ формирала везе са Конфинима–Србима на Војној граници, рекла је др Комлоси.

У нешто другачијем теоријском разматрању, др Слободан Грубачић је разобличио извесне културне предрасуде.

– Постоји и вештачко наглашавање различитости. Такво је схватање да има нешто суштински варварско у сваком Енглезу, нарочито у Шекспиру, што није само опште место у историји галскога духа, јер са друге стране постоји читава традиција поруге и неразумевања, уз дозу ироније објаснио је др Грубачић додајући да је страх од губљења особености културе суштински неоснован.

На изузетном српском језику, проф. др Волфганг Штајнингер подсетио је да је управо у Народна библиотека Србије место на којем је 1971. године почео своје прве интензивније контакте са српском културом и истакао професоре Ирену Грицкат-Радуловић и Димитрија Богдановића као кључне личности у опредељењу за свој научни рад. У наставку свог излагања пажњу је посветио двојици романописаца– аустријском Хеимиту фон Додереру и нашем Добрици Ћосићу.

– Оба књижевника долазе до сличног историјског модела промишљања националне индивидуалности својих народа, као што су обојица морала да се обрачунају са етичким консеквенцама тоталитарних идеологија. Обимна Ћосићева епопеја „Време смрти” књижевни је модел који никако није ускогрудо слављење српског јунаштва при стварању државе Срба, Хрвата и Словенаца, већ је реч о књижевном моделу који се креће у вредносном систему европске културе, рекао је др Штајнингер, пријатно изненађен што је његово излагање чуо и сам Добрица Ћосић.

Да су се у Аустријском царству, поред велике породице словенских народа, налазили и центри српске културе, који су у кнежевину Србију пренети после Српске револиције, напоменуо је др Миодраг Матицки, који је указао на чињеницу да је у време општег нерасположења према Србима 1998. године у главном граду Аустрије одржана изложба „Српска књига у Бечу 1741–1900.”, у организацији Вукове задужбине, библиотеке Матице српске и Народне библиотеке Србије, а уз помоћ Друштва за ширење дела Вука Караџића у Бечу и Аустријске националне библиотеке.

После потресног сећања на дане детињства, које је као избеглица провео у Југославији, др Алфред Мисонг је изразио мишљење да оба наша народа из историјских догађаја треба да извуку чврсте поуке. Академик Константиновић је у свом обраћању угледном скупу приметио да пред сваки разговор о традиционалним везама Аустрије и Србије може да се стави платно нашег сликара Паје Јовановића „Велика сеоба Срба”.

М. ВУЛИЋЕВИЋ