Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > О нама > Изводи из медија > ОГЛЕДАЛА КОЈА СЕ СЕЋАЈУ


ОГЛЕДАЛА КОЈА СЕ СЕЋАЈУ


31.10.2005. - Блиц

„Стара српска фотографија“ и на енглеском језику

Да само пре сто година за Европом нисмо заостајали сведочи и књига „Стара српска фотографија“ проф. Бранибора Дебељковића, уметника, педагога и историографа, коју је управо објавила Народна бибилиотека Србије уз финансијску подршку Министарства за културу и медије, двојезично, на нашем и енглеском језику.

- Октобра 1977. године у Музеју примењене уметности отворена је изложба „Стара српска фотографија“ праћена каталогом са текстом мога оца. Резултат очевог потоњег истраживања је књига пред нама коју сам није дочекао преминувши 2003. године - каже инг. Душан Дебељковић, писац предговора.

Студија почиње освртом на 19. век када српски грађански сталеж усваја фотографију. Прву вест о открићу дагеротипије саопштава лист „Магазин за художество и моду“ пет месеци пре званичног објављивања. Путујући фотографи (К. Сатмари, Н. Штокман, М. Боер - увео је тзв. америкен), најавили су Анастаса Јовановића који нам је оставио ванредне портрете Вука, Његоша (према Исидори Секулић, „приказ човека какав је у свом оригиналу доиста био“), књегиња Персиде и Јулије, кнеза Михаила... За прве репортажне фотографије у Србији заслужан је пак Марко Стојановић (вицегувернер Народне банке) чије дело Фонд „Бранибор Дебељковић“ основан при Народној библиотеци Србије тек треба да обради, а на основу Дебељковићеве заоставштине рукописа и фотографија.

На крају још једна занимљивост из Дебељковићеве студије која преко дворске фотографије (нпр. Милана Јовановића) досеже до ратне фотографије (нпр. Ристе Марјановића). Крајем 19. века, један фото-атеље у нас водила је жена - Ана Фелдман која је у Србију дошла из Беча, а снимала је официре и, гле раритета, опет у Европи, коње такође...

М. Марјановић





горе штампај пошаљи