Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > О нама > Изводи из медија > Свет запамтио Мирослављево јеванђеље


Свет запамтио Мирослављево јеванђеље


11.08.2005. - Блиц

Споменик старосрпске писмености ушао на чувену UNESCOву листу

Најстарија рукописна књига и споменик старосрпске писмености Мирослављево јеванђеље управо је уписано у Унесков програм „Памћења света“ („Memory of the World“) у коме се већ налази 120 предмета као што су: Дневник Џемса Кука, рукописи и преписка Ханса Кристијана Андерсена, Архив Серена Кјеркегора, Шубертова и Шопенова дела, документи о настанку Суецког канала, Гутенбергова библија, Девета Бетовенова симфонија, као и Китрово јеванђеље украшено минијатурама Андреја Рубљова.

Сертификат у коме стоји да „најбоље документује један од сегмената људског стваралаштва свога времена“ стигао је у Народни музеј где је похрањен заједно са Јеванђељем насталим у дубинама средњег века, по свој прилици између 1180. и 1191. године. Мирослављево јеванђеље су писала двојица ђака на белом пергаменту за потребе захумског кнеза Мирослава, брата Стевана Немање. Аутори су се представили на крају књиге, а то су знани Глигорије и несигурно идентификовани Варсамелеон.

Мирослављево јеванђеље објашњава порекло ћирилске писмености које се ослања на глагољску традицију, одише мајсторски изведеним калиграфским словима, илустрована смелим, раскошним и зналачким минијатурама, вињетама и иницијалима (видети слике), а налази се у специјалној витрини чија га микроклима штити од влаге, сувог ваздуха, гљивица... (пристиглој пре пар година у виду донације). Тако је данас, а који је итинерер Јевађеље прошло кроз своју дугу историји, види се из овог скраћеног путовања кроз време.

Јеванђеље је било вековима чувано у ризници манастира Хиландара на Светој гори, да би средином прошлог столећа изашло из таме заборава на светлост историје. Један руски ходочасник у походу Светој царској лаври случајно је за њега сазнао. Није могао да одоли својој научној радозналости, те је исцепао један лист из рукописног корпуса и донео га у Царску библиотеку у Петербург. Тек када је истргнути лист објавио И. Срежњевски 1873. године, а Љубомир Стојановић у Бечу издао фотолитографско издање читаве књиге, 1897. године, јавност је сазнала за овај необичан и драгоцен рукопис. Тада почиње и његов узбудљиви и необични, скоро педесетогодишњи ход.

На позив монашког братства манастира Хиландара, краљ Александар Обреновић одлази у посету Светој гори на Ускрс 1896. године. Суверен је даривао храм великом новчаном свотом, за узврат манастирска братија му поклања оригинално Мирослављево јеванђеље.

Али, ту није крај авантуре најстаријег споменика српске писмености.

У општој пометњи која настаје сменом династија 1903. године, изгубио се траг Мирослављевом јеванђељу. Пронађено је тек 1915. године приликом сеобе дворске архиве из Тополе.

Са одступањем српске војске преко Албаније крајем 1915. и почетком 1916. године, међу краљевом архивом ношено је са нарочитом брижљивошћу и пренето на Крф. После ослобођења Србије крајем 1918. године, вредна књига донета је у Београд. Налазила се најпре у дворској ризници, а затим је дата на чување Државној благајни. Најзад, 1935. године одатле га је узео кнез Павле Карађорђевић и сместио међу ретке експонате свога музеја.

У времену које претходи априлском рату 1941. године Мирослављево јеванђеље поверено је на чување управнику филијале Народне банке у Ужицу, а затим је донето у манастир Рачу (1941) и предато на чување игуману Платону Милојевићу. О судбини ове вредне књиге игуман каже: „Јеванђеље је било специјално упаковано прво у лимену кутију, а кутија је потом смештена у дрвени сандук. У олтару манастира Раче открили смо дрвени под и испод њега камене плоче, ископали лежиште, ставили пакет и опет вратили све на своје место... Концем 1943. или почетком 1944. године Мирослављево јеванђеље је пренето у трезор Народне банке.

Народни музеј Јеванђеље чува у најбољим условима, по том питању стручњаци немају дилема. Али, по једном другом их имају. Будући да је настало у Бијелом Пољу, монаси Петрове цркве га желе назад. Влада Црне Горе такође је реаговала неколико пута, а онда се ућутала. Шта би се могло десити ако се угаси садашња државна заједница СЦГ - није тешко предвидети. Мирослављево јеванђеље би могло наставити свој пустоловни живот - и даље силом прилика.

М. Марјановић





горе штампај пошаљи