Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > О нама > Изводи из медија > Бећковић у прози


Бећковић у прози


23.06.2005. - Данас

Промовисана књига Мира Вуксановића „Семољ земља“

Амфитеатар Народне библиотеке Србије био је јуче у подне - по врућем и спарном дану - испуњен онима који су хтели да виде и чују аутора „Семољ земље“ Мира Вуксановића (Крња Јела, 1944). Сви су могли бити задовољни, а најзадовољнији, вероватно, сам аутор овог „азбучног романа о 909 планинских назива“, о којем је из уста промотера књиге, професора Славка Гордића и Михајла Пантића, изречено мноштво суперлатива. Ако је у српску књижевну историју улазио некако изадалека и споро, сада Вуксановић - пошто је пре пет година објавио прву књигу трилогије, „Семољ гору“ - наступа снажно, и улази изгледа на велика врата, и у прве редове.
Професор Новосадског универзитета, Славко Гордић извео је у вези са Вуксановићевом „Семољ земљом“ низ различитих компарација, од којих су две врло сликовите: подсетио је, за почетак, на чињеницу да су и Маркес, на пример, и Бора Станковић - као и сада Вуксановић - најпре изградили своје мале локалне светове који су онда прерасли у универзуме, а потом, споменуо се оног упаривања Његоша и Љубише, творећи закључак да је писац „Семољ земље“ Вуксановић „Бећковић у прози“.
Гордић је при том посебно истакао Вуксановићев смисао за минијатуру, за нијансу, за хумор, неретко и сетну иронију. Али, и језичко обиље, које понајвише одликује Вуксановића као писца. И професора Пантића, који је уредник споменутих књига, фасцинира код Вуксановића такође „једна неупоредива романсијерска језичка концентрација“. Према њему, Вуксановић иде Вуковим трагом, али, с друге стране, он ус�ешно спаја „архаично с модерним, и модерно с архаичним“. Пантић се позвао на естетичаре који говоре да модерност и јесте у сталном обнављању старијих искустава.
Аутор је јуче врло пробраној публици читао фрагменте из свога рада, а издавач, Јагош Ђуретић (Филип Вишњић) остаје с надом да ће у неком догледном времену Вуксановић заокружити пројекат и првим двема књигама додати и планирану трећу. Уредник Пантић, такође, верује у успешно окончање ове књижевне замисли, без обзира на то што се лично осведочио да је „Семољ гора“ - коју Вуксановић описује „као да су Хималаји“ - у реалности у ствари ништа више него једно обично брдо.

Р. ЦВ.





горе штампај пошаљи