Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > О нама > Изводи из медија > Ускоро излази матична књига српске културе


Ускоро излази матична књига српске културе


27.02.2005. - Глас јавности


Обележава се Дан Народне библиотеке Србије, управник Сретен Угричић за Глас

Трећу годину заредом, на иницијативу управника Народне библиотеке Србије Сретена Угричића, национална библиотека као свој дан не обележава фамозни 6. април, дан када је заправо нестала.Дан Народне библиотеке Србије је 28. фебруар. Ова промишљена и симболична промена тек успут је примећена у јавности, а тако некако пролазе и остали важни догађаји који су се дешавали за мандата Сретена Угричића. А није их било мало за последње три године. Данашњи датум је, макар формално, најважнији повод да са управником Народне библиотеке на те значајне догађаје подсетимо.

Најкрупнији пројекат Народне библиотеке, Угричић тврди и уопште српске културе од 5. октобра, јесте Библиодyссеy. Не само по вредности од милион и по евра, колико је обезбеђено за његово реализовање, већ по значају за културу Србије.

- Циљ тог пројекта је да подигне ниво тржишта књиге у Србији и он гађа његове најслабије тачке. Информациона структура на том тржишту није постојала, а сада имамо ажурне и тачне податке у штампаном и дигиталном издању. Захваљујући овом пројекту основан је дистрибутивни центар који опслужује преко 60 издавача, а недавно је потписан уговор са фирмама које ће отворити десет књижара по Србији - каже Сретен Угричић.

У оквиру овог пројекта Народна библиотека је одржавала едукативне семинаре издавачима о маркетингу, пласману, а Угричић подсећа на једну од важнијих акција - регионалну сарадњу у развијању тржишта књига за које није потребно превођење.

- Финансира се пројекат којим би се српске књиге појавиле у загребачким библиотекама и обрнуто. Мислим да није мала ствар да после 15 година можете у библиотекама да пронађете прошлогодишње наслове из хрватске књижевности.

Народна библиотека Србије током ове три године организовала је трибине, предавања, филмске пројекције, промоције и семинаре, тематиком разбијајући уобичајену "зевајућу" атмосферу у којој је најбројнија публика она која је утекла од кише и хладноће. Запамћен је циклус "Како читати...", са занимљивим темама и још занимљивијим предавачима.

Народна библиотека Србије у последње три године има и више од тридесет наслова у својој издавачкој делатности, а почели су и са електронским издаваштвом.

- Између осталих, изузетно је важан српско-енглески "Речник библиотечко-инфромационих термина", дечја дигитална збирка, ЦД посвећен Хиландару, ЦД посвећен Данилу Кишу. Сада спремамо и монографију "Стара српска фотографија" из највредније српске фото-колеције Бранибора Дебељковића, коју смо прошле године добили од његових наследника - сматра Угричић и наглашава да је у издавачкој делатности Народне библиотеке најважнији подухват штампање Српске ретроспективне библиографије, "извод из матичне књиге рођених српске културе".

- Ту је евидедентирано све што је штампано у земљи Србији и на српском језику од 1868. до 1944, ове године излазе још 17. и 18. том, а са 21. томом библиографија ће бити завршена. Поред те ретроспективе, која даје комплетан евиденцију српске књижне продукције, штампамо и текуће библиографије, што и јесте главни задатак сваке библиотеке, а који ова кућа није никада радила - додао је Угричић.

У овом тренутку и даље је у току једночасовни Штрајк упозорења синдиката Народне библиотеке.
- Штрајк не нарушава нормално функционисање библиотеке, већ је, како ја то разумем, симболичка порука надлежнима да нешто није у реду - закључио је наш саговорник.

Снег оштетио део фонда

И на крају, две мање лепе теме. Снег који се топио недавно је направио поплаву у магацину и оштетио део фонда Библиотеке. Према речима Сретена Угричића, кризни тренутак топљења снега сада је ипак прошао и више нема никакве опасности да се иједна књига оштети.
- Од онога што је било оштећено, 90 одсто је санирано и враћено у Фонд, а оно минимално што је немогуће вратити, ми ћемо набавити и тако надокнадити штету. Књиге су измештене из угроженог дела, а идеја је да се до почетка лепог времена заврши пројекат трајне санације, истовремено и проширења, и тако дефинитивно реши овај проблем.

Татјана Чанак





горе штампај пошаљи