Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > О нама > Изводи из медија > Отворена светска дигитална библиотека


Отворена светска дигитална библиотека


22.04.2009. - Политика

„Мирослављево јеванђеље” и авангардни часопис „Зенит” су прве збирке из Србије које су ушле у трезор библиотеке целога света, која се налази на сајту www.wdl.org

Плакат Михаила С. Петрова за прву Зенитову међународну изложбу, колаж, 1924


Париз, Вашингтон– Унеско и 32 партнерске институције јуче су у Паризу покренуле Светску дигиталну библиотеку, вебсајт који представља јединствени културни материјал библиотека и архива из целога света. Вебсајт, лоциран на www.wdl.org обухвата рукописе, мапе, ретке књиге, филмове, звучне записе, принтове и фотографије, а овом материјалу је омогућен неограничен и бесплатан јавни приступ.
Народна библиотека Србије се пројекту прикључила међу првима, у априлу 2008, на позив Конгресне библиотеке из Вашингтона, као осма национална библиотека – партнер, а наша културна баштина представљена је на самом почетку рада ове светске библиотеке: „Мирослављево јеванђеље” и авангардни часопис „Зенит” су прве збирке из Србије које су ушле у трезор Светске дигиталне библиотеке. Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије, учествовао је на церемонији покретања портала као члан Уређивачког одбора Светске дигиталнебиблиотеке.
Пројекат је покренут у седишту Унеска, на догађају чији су домаћини били генерални директор УнескаКоићиро Мацура и директор Конгресне библиотеке из Вашингтона Џејмс Билингтон. Директори партнерских институција представљали су пројекат амбасадорима, министрима, делегатима и специјалним гостима који су присуствовали полугодишњој седници Извршног одбора Унеска.
Билингтон је Унеску 2005. године први и предложио стварање Светске дигиталне библиотеке, напомињући да би такав пројекат могао „да буде користан у зближавању људи кроз величање дубине и јединствености различитих култура у једном глобалном подухвату”.
Мацура је поздравио предлог као „велику иницијативу која ће помоћи да се знање спаја, да се промовише међусобно разумевање и да се гаје културне и језичке разноликости”. Поред промовисања међусобног разумевања, пројекат има за циљ да проширује обим и разноврсност културних садржаја на Интернету, обезбеђује ресурсе за предаваче, научнике и све друге кориснике, као и да премошћава дигитални јаз између земаља изграђивањем капацитета у партнерским земљама.
Светска дигитална библиотека функционише на седам језика – арапском, кинеском, енглеском, француском, португалском, руском и шпанском – и обухвата садржаје на више од 40 језика. Омогућено је међукултурно и међувременско претраживање. Описи сваког предмета и видео-записа, са стручним кураторима који говоре о изабраним предметима, обезбеђују контекст за кориснике и намењене су томе да распламсају радозналост и подстакну и студенте и обичне кориснике на упознавање културног наслеђа свих земаља.
Светску дигиталну библиотеку развио је тим Конгресне библиотеке. Техничку подршку пружила је Библиотека Александрина у Александрији, у Египту. Институције које су дале свој допринос Светској дигиталној библиотеци обухватају националне библиотеке и културне и образовне институције у Бразилу, Египту, Кини, Француској, Ираку, Израелу, Јапану, Малију, Мексику, Мароку, Холандији, Катару, Руској Федерацији, Саудијској Арабији, Србији, Словачкој, Јужној Африци, Шведској, Уганди, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама.
Национална библиотека Кине дала је допринос у рукописима, мапама, књигама, као и каменим отисцима и костима пророчишта који се протежу кроз кинеску историју од прадавног до савременог доба. Примери осталих приказаних вредности обухватају арапске научне рукописе из Националне библиотеке и архива Египта; ране фотографије Латинске Америке из Националне библиотеке у Бразилу; „Хyакуманто дарани”, публикацију из 764. године из Националне библиотеке Јапана; чувену „Ђаволову Библију” из Националне библиотеке Шведске; дела арапске, персијске и турске калиграфије из збирки Конгресне библиотеке САД…, стоји између осталог у саопштењу Унеска.

Ј. К.





горе штампај пошаљи