Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > О нама > Изводи из медија > Сајбер-ризница


Сајбер-ризница


01.03.2007. - Свет компјутера

Од Мирослављевог јеванђеља до најновијих електронских издања




После векова складиштења и чувања знања из најразличитијих области људског духа, данашњим библиотекама се отварају нови хоризонти. Дигитализација представља пут ка стварању универзалне виртуелне библиотеке која би објединила целокупна научна сазнања и при том искористила све предности савремених технологија. Једна таква електронска библиотека, обогаћена мултимедијалним садржајима (уз коришћење слике, звука и видео-клипова), могла би да корисницима широм света понуди, путем Интернета, тренутни приступ главним делима светског и научног културног наслеђа.

Да и Народна библиотека Србије (НБС) настоји да одговори захтевима времена, види се по напорима које чини да се дигитализују колекције и на тај начин подржи пројекат Европске библиотеке. Најбоља потврда да нас због таквих настојања у свету гледају другим очима јесте реклама на сајтовима под слоганом „It’s in Serbian, but look at it”.

У оквиру Међународне дечје библитеке, у циљу информационог описмењавања малишана света, планирано је дигитализовање 10.000 књига за децу на 100 различитих језика. Наша земља је у пројекту заступљена са 130 најлепших књига најеминентнијих аутора српске књижевности за децу. Књиге су од фебруара 2005. године доступне на Интернет презентацији НБС у пуном тексту, могу се зумирати, а разврстане су по тематским целинама за узраст од три до 13 година. Постоји и софтвер за учење азбуке који је обогаћен анимацијама.

Есенцијални подухват је коначна и трајна конзервација непроцењивих збирки из фондова НБС. Посебну вредност представљају средњовековне рукописне књиге и инкунабуле. Мирослављево јеванђеље из 1180. године (чува се у Народном музеју, док је НБС задужена за конзервацију) јесте најстарији сачуван и у том смислу најзначајнији српски рукопис, украшен јединственим минијатурама. УНЕСКО га је уврстио у „Памћење света”, као једну од највреднијих тековина светске цивилизације. НБС је, како нам је рекао наш саговорник Никола Павловић, постављањем дигиталне репродукције комплетног Мирослављевог јеванђеља на свој Wеб сајт представила овај споменик писмености најширој јавности и уједно га сачувала од заборава и зуба времена.

Дигитализована су и издања дневног листа „Политика” из периода од 1904. до 1941. године. Стари примерци листа могу се претраживати по датуму издања чиме је донекле олакшана претрага у мору информација. За сада нису могуће детаљне претраге по другим параметрима пошто је архива пребачена са микрофилма.

На сајту НБС (www.nb.rs) могу се још видети дигиталне копије српских устава од 1835. у изворном облику, колекција Светогорске графике која представља забележено сведочанство о уметности у периоду између 17. и 19. века, документациони материјали краљевских династија (Карађорђевићи, Обреновићи, Петровићи), оживети изглед старог Београда преко старих географских карти и фотографија или доживети стара музика преслушавањем плоча на 78 обртаја из богате збирке фонодокумената.

У циљу ефикаснијег проналажења информација, корисницима библиотеке на располагању је 30 савремених рачунара са сталном брзом Интернет везом. Са ових рачунара из НБС мреже омогућен је бесплатан приступ издањима дневних листова из архиве медијске документације – Ебарт и бази од 17.000 научних часописа преко пројекта Кобсон, као и Тањуговим билтенима.
Од изузетног значаја је изградња Европске библиотеке, Wеб сервиса који нуди приступ различитим изворима – књигама, часописима, новинама и мултимедијалним изворима. Овим Интернет порталом објединиће се електронски каталози националних библиотека Европе, претрага ће бити могућа на свим језицима, као и преглед дигиталних копија неких од најзначајнијих драгоцености које се у њима чувају као што су Magna Carta или Гутенбергова Библија.

Амбиције човечанства да се створи bibliotheca universalis, свеобухватна ризница знања којом би се систематизовала и прикупила сва знања света, полако се остварују захваљујући примени рачунара и поступцима дигитализације.

Aлександар Перуничић





горе штампај пошаљи