Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > О нама > Изводи из медија > Дигитална архива део европске културе


Дигитална архива део европске културе


22.12.2006. - Политика

На веб-страницама Народне библиотеке Србије и „Политике”: странице је могуће окретати једну за другом, као да листате „Политику”

Љиљана Смајловић, Сретен Угричић и Татјана Петровић на јучерашњем представљању пројекта (Фото: Ј. Миловановић)


Циљ пројекта дигитализовања архиве листа „Политика” од 1904. до 1941. године, и његовог стављања у отворен интернет приступ преко веб-страница Народне библиотеке Србије (www.nb.rs) и „Политике” (www.politika.co.yu), јесте очување и архивирање листа „Политика” као ексклузивног и еминентног представника српске културе и баштине.

„Политика” превазилази свој основни домен информисања и значењем и утицајем који носи апсолутно представља наш језик, историју и културу на највишезначнији начин, речи су Сретена Угричића, управника Народне библиотеке Србије на јучерашњем представљању поменутог пројекта у нашој националној библиотеци у Београду.

Говорећи о пројекту Народне библиотеке Србије и „Политике”, Угричић је још нагласио да ће према заједничком договору приступ овој електронској архиви бити могућ и са сајта Европске библиотеке, а да је од јуче електронски каталог НБС доступан и преко „Гугл сколара”, што значи изванредну потврду да се српска култура појављује у много видљивијем статусу него икада до сада на светском нивоу.

– Заједно сматрамо да је „Политика” и оно што она као ресурс представља, врхунски интегрални део не само српске, него и укупне европске културе, додао је Сретен Угричић.

Према његовим речима, технологија овог пројекта подразумевала је прво микрофилмовање „Политике”, а потом дигитализацију самог микрофилма, мада је могућ и обрнути поступак.

– Ово што смо до сада учинили видљиво је и доступно јавности преко веб-сајтова „Политике” и Народне библиотеке Србије, а корисници имају прилику да виде електронске слике страница листа „Политика”, и то свих бројева од 1904. до 1941. године. Странице је могуће окретати једну за другом, као да листате „Политику”, могуће је фокусирати одређени детаљ на страни, чланак или фотографију, као и даунлодовати или одштампати оно што вас занима. Ова технологија не омогућава претраживање дигиталног архива по кључним речима, именима или појмовима, јер би то било могуће у случају да је прво обављена дигитализација, а потом микрофилмовање „Политике”, рекао је Сретен Угричић.

Љиљана Смајловић, главна и одговорна уредница листа „Политика”, указала је на значај новог и модернизованог онлајн издања „Политике”, чији је уредник Тања Петровић.

– Уласком на наш сајт читаоци могу да приступе архиви листа која представља занимљиво путовање у прошлост, у социолошком, политичком и феноменолошком смислу. Задовољни смо што је овај пројекат генерисао интересовање и нових генерација наших читалаца за „Политику”, рекла је Љиљана Смајловић, указујући на то да је баш као одговор на читалачка питања јуче објављен и текст о томе да „Политика” није излазила под окупацијом.

Тања Петровић, уредница онлајн издања „Политике”, објаснила је да је на сајт смештен само мањи део богатог фонда новинске документације „Политике”, која је доступна читаоцима.

– Политика поседује у електронској форми сва издања листа „Политика” од 1904. до 2006. године и свако кога занима да приступи нашој архиви и да издвоји неке исечке из одређених периода може да контактира нашу архиву преко адресе arhiv@politika.co.yu . Архив поседује и издања „Политике експрес” од 1963. до 2004. године, као и „Спортски журнал”. Такође, исечци од 1971. године тематски су разврстани и наша хемеротека садржи око три милиона исечака, рекла је Тања Петровић.

Учесници у представљању пројекта дигиталне архиве листа „Политика” сложили су се да ће отворени приступ преко интеренета информације учинити доступним још већем броју читалаца на најразличитијим дестинацијама.

М. Вулићевић





горе штампај пошаљи