Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > О нама > Изводи из медија > Успешна институција у неуспешној држави


Успешна институција у неуспешној држави


01.07.2006. - Данас

Вестима о повезивању базе електронских и научних часописа Народне библиотеке Србије са глобалним сервисом за претраживање научне литературе Google Scholar, и преузимању послова дигитализације укупног ромског наслеђа на тлу Европе за потребе пројекта Европска библиотека (ТЕL), матична установа јавних библиотека Србије још једном је допунила своју листу пројеката и редовних делатности које је чине водећом институцијом у региону, и једном од малобројних у свету која послује у складу са идеалом о савременој библиотеци као широко доступном научно-информационом сервису.

Сретен Угричић (Фото извор: Данас)


Убрзана трансформација националне библиотеке видљива је на сваком кораку, у све драстичнијем нескладу са свакодневицом у непосредном окружењу. Укратко, Народна библиотека Србије нема проблема са такозваним малим језиком у глобализованом свету, са односима у региону оптерећеним недавном прошлошћу, са лошим имиџом у свету.

- Наравно да ми радимо са идејом да то буде препознато, да и други почну тако да раде, али бојим се да преовлађује супротна реакција. Пошто свој учинак меримо европским и светским критеријумима, дешава се да нам кажу да смо изгубили контакт са српском реалношћу и да то онда ништа не ваља. Није реткост да чак и онај ко препозна значај свега што смо урадили последњих година, пита ‘шта ће нама то?’. Али ми ћемо у том приступу истрајати - каже Сретен Угричић у разговору за Данас.


НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Парадоксалну слику успешне институције у неуспешној држави употпуњује чињеница да је једини закон из области културе који је од 1997. године усвојен у српском парламенту, измена Закона о издавању публикација, припремљен и донет на иницијативу Народне библиотеке Србије.
- На основу тог Закона, НБС постаје овлашћени национални центар за доделу међународних идентификационих бројева за све врсте публикација - књига, часописа, музикалија и дигиталних публикација. Тако обједињени сервис чини нас јединственом библиотеком у свету, а у току су преговори са међународним агенцијама и око додељивања стандардних бројева за музичке записе и аудио-визуелне публикације. Вишеструк је значај увођења реда у евиденцију културне продукције у Србији, не само зато што књиге, филмови, дигиталне и друге публикације неће моћи да се представљају у свету без тог међународног кода. Да не помињем колико је то значајно за само пословање, економски аспект и дистрибуцију, јер се ствари убрзавају, постају јефтиније и лакше се прате - каже саговорник Данаса.
Осим уређења постојећег стања у области библиотекарства и положаја књиге уопште, најкрупније промене кроз које је прошла Народна библиотека Србије односе се на примену нових технологија у раду. У широј јавности највидљивија промена, ипак, односи се на улогу НБС на домаћој културној сцени. Промена профила редовне награде за најчитанију књигу, која је годинама одлазила у руке аутора чија читаност знатно одудара од квалитета дела, изазвала је и спорадичне полемике.
- Ту промену је подржала већина библиотека у мрежи јавних библиотека Србије, на основу жеље да количина ипак не буде одлучујући фактор, те да своју професију библиотекара и на тај начин реафирмишемо као професију која има културну мисију, не само статистички посао пребројавања корисника. У симболичком смислу, желели смо да недвосмислено обзнанимо наше опредељење да подржимо културне вредности. Та симболичка транформација почела је чином раздвајања два најважнија датума која обележавамо - Дан оснивања Народне библиотеке Србије, који до тада није обележаван - и 6. април, дан када је библиотека срушена у Другом светском рату, који смо наставили примерено да обележавамо са поруком да се тако нешто никада не сме поновити. Још један допринос тој врсти промена је и наш културни програм, дискусије и предавања поводом разних актуелних питања, промоције књига, изложбе и пројекције филмова - каже господин Угричић.


ОТВАРАЊЕ КЊИЖАРА

Поред свих обавезних послова Народне библиотеке Србије, јавност све чешће затиче Сретена Угричића и стручњаке НБС на пословима који нису строго у опису мисије једне националне библиотеке.
- Библиотека ради све што може у свом домену, и чак покушава да ради ствари које из тог домена излазе. Пошто их нико други не ради, ми смо преузели ту одговорност. Најбољи пример за то је пројекат Библиодyссеy 2003-2006, у оквиру ког је НБС отворила у Србији и Црној Гори десет нових књижара тамо где их никад раније није било. НБС је формирала национални дистрибутивни центар, затим боокс-ин-принт каталог најбољи у источној Европи; објавила је више књига у копродукцији издавача Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине... Обезбедила је да први пут после ратова, књиге хрватских издавача буду доступне у јавним библиотекама Србије, а књиге српских издавача у хрватским библиотекама. Обезбедила је издавачима и књижарима да путују по сајмовима, да се едукују овде код нас... То заиста нису послови којима би требало да се бави једна национална библиотека, али су неопходни култури Србије, у овом конкретном случају у сектору књиге. И наставићемо тако да радимо, јер и даље за тим постоји велика потреба којој се нико не окреће, наводи Угричић и подсећа да су се стручњаци НБС бавили и писањем предлога закона о националном центру за књигу, и учествовали у изради многих других законских предлога.
Управник Народне библиотеке Србије подсећа да је делегација издавача, у време прошлогодишњег Сајма књига, од премијера Србије добила обећање да ће 2006. бити проглашена годином књиге, коју ће обележити - осим бескаматних кредита издавачима, пореских олакшица и значајног повећања буџета за откуп у корист библиотека - и оснивање националног Центра за књигу.
- Не знам због чега обећања нису испуњена, али то је реалност српског тржишта књиге која се мора мењати. Кад је реч о самим библиотекама, стање није ништа боље. Положај многих јавних библиотека у унутрашњости одржава однос људи који врше власт у појединим општинама, у зависности од тога колико имају слуха за потребе нормалног функционисања јавне библиотеке. Често говорим својим колегама да је библиотека само имитација те установе уколико нема нових књига, часописа, новина, електронских публикација, компјутера са интернетом... Нажалост, многе библиотеке једва састављају крај са крајем, и више књига купују од пара које су сакупиле преко чланарине, него од оног што добију од општине. Једнократни годишњи откуп који иде преко Министарства културе има превише проблема и апсолутно је недовољан, чак и када би био савршено обављен. У стручном смислу, велики помак у раду јавних библиотека у Србији био би њихово прикључење на наш систем узајамне каталогизације, који ево градимо већ пету годину, заједно са библиотеком Матице српске и Универзитеском библиотеком "Светозар Марковић". Предуслов рада у таквом систему је највиши светски стручни стандард, и то би био најбржи и најдиректнији пут унапређења библиотеке. Нажалост, тај посао у Србији споро иде - оцењује управник НБС.


РЕГИОНАЛНА САРАДЊА

Један од несумњивих показатеља квалитативних промена у НБС јесте регионална и европска сарадња, наводи Угричић, указујући да су односи са централним библиотекама Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније на изузетном нивоу.
- То су библиотеке са којима смо, због заједничке историје у бившој Југославији, посебно везани. У сталном смо контакту, не само у виду дневне размене публикација - што је најважније - него и кроз сусрете и заједничке пројекте. Најважнији такав пројекат је кобис нет, успостављање система узајамне каталогизације на регионалном нивоу, што је јединствена мрежа вероватно и у свету. Тешко је успоставити узајамну каталогизацију чак и унутар једне земље, а нарочито кад је реч о прекограничној сарадњи. Захваљујући томе, сада се национални каталог Црне Горе пуни 90 посто преузимањем записа из централног каталога Србије. Такође је важно знатно унапређење сарадње са сарајевском и хрватском националном библиотеком, посебно због деликатности тих односа у недавној прошлости. Сада су ти односи пријатељски и на то сам заиста поносан - каже Угричић.
Признања из света стигла су, између осталог и кроз оцену Конференције националних библиотека Европе (ЦЕНЛ) да је НБС остварила највећи напредак од 2001. године до данас. Пуноправно чланство Србије у пројекту Европске библиотеке, у чијем је Управном одбору и Сретен Угричић, избор колекције НБС Српска дечија дигитална библиотека за један од десет узорних библиотечких пројеката представљених на Светском самиту информатичког друштва, промоција рада НБС као примера добре праксе у европским оквирима - неки су од одговора на Угричићево питање овдашњој јавности "у чему је Народна библиотека Србије најбоља у Србији, региону, Европи и свету".
- Можда најкрупнији посао који стоји пред нама јесте регистрација свих наших фондова у електронској бази. За сада је у електронске каталоге унета тек трећина свега што НБС чува, и што је данас доступно преко интернета било где у свету. Учинити нашу културну баштину видљивом на глобалној мрежи, заиста је неизоставан посао - каже Угричић.



Зашто у Србији нема уметности

Сретен Угричић је именован на место управника Народне библиотеке Србије 2001. године. По образовању филозоф, аутор седам књига међу којима и прве књиге произведене Принт-Он-Деманд технологијом у Србији ("Инфинитив"), некадашњи уредник часописа "Писмо" и стипендиста Фонда "Борислав Пекић", члан националне комисије Унеска... нема много времена за писање. "Успео сам да сакупим своје есеје из последњих четири-пет година, у којима се бавим питањем зашто у Србији нема уметности. То ће вероватно и бити наслов књиге есеја чији излазак из штампе очекујем пред овогодишњи Сајам књига" - каже Угричић.



Дигитализација

- У стручном и програмском смислу, Библиотека је доживела знатно унапређење својих традиционалних функција, које сада обавља много ефикасније и професионалније. Увели смо читав низ нових програма, одељења и послова који никада раније нису постојали. По тим објективним параметрима, увели смо Библиотеку у ред оних библиотека у свету које су последњих година направиле највећи стручни помак. Ту свакако спада, пре свега, наше Одељење за дигитализацију, затим Одељење за научне информације са пројектом Кобсон - који је убедљиво најбољи у региону, па можда и у Европи. Ту је наш библиотечки систем са Виртуелном библиотеком Србије који у овом тренутку обухвата 50 библиотека и даље се шири. Посао дигитализације разних облика наслеђа већ је завршен са десетак колекција које су доступне широм света, какве су рецимо Сто најлепших књига на српском за децу, плоче на 78 обртаја, дигитализована архива листа "Политика". Ту је и пројекат израде такозваног дубоког каталога, који нас сврстава у ред свега пар светских библиотека које својим корисницима нуде преузимање целе публикације. Све то је постало део нашег свакодневног посла, наглашава саговорник Данаса. Обнова магацина завршена прошле године, и санација крова која је у току, само су најкрупнији од послова на уређењу саме зграде на Врачарском платоу. Својеврсно финале се очекује наредне године, потпуном реконструкцијом ентеријера Библиотеке.

Милица Јовановић





горе штампај пошаљи