Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > О нама > Изводи из медија > У сенци подземних гаража


У сенци подземних гаража


01.09.2005. - Време

Уређење Врачарског платоа:
Градска власт у Београду покушава да објасни грађанима Врачара и управи Народне библиотеке Србије да је подземна гаража у њиховом дворишту јавни интерес. До сада нису успели да их у то убеде.

Управник Народне библиотеке Србије Сретен Угричић нема среће. Институција на чијем челу се налази појављује се у медијима углавном када се обележава дан када је изгорела у бомбардовању Београда, 6. априла 1941. године, и када вода продре у фундус библиотеке и почне да потапа књиге које се тамо налазе. Он у пету годину свога управниковања улази као човек који се много више бави комуналним него проблемима културе, што би требало да је на првом месту када је реч о званично најстаријој институцији културе у Срба. Шта је све урађено у протекле четири године на пољу обнављања фондова, делатности и веза са светом, у области потпуног технолошког осавремењивања рада у библиотеци и знатног побољшања услуга, остало је непримећено због великих инфрастриктуралних проблема са којима се НБС суочава.

Прошле се јесени јавност узнемирила када је објављено да је попустила хидроизолација око зграде библиотеке, смештене на Светосавском тргу, делу Врачарског платоа у Београду, у тренуцима када су сви били опчињени завршетком фасаде монументалног спомен-храма Светом Сави који доминира овим делом града и уређењем трга-парка испред храма и библиотеке. Да ли је систем хидроизолације уништен у масовним радовима на уређењу парка или је једноставно пропао због старости, тек, Република је обезбедила новац и тренутно мајстори раде на Светосавском тргу. Они покушавају да закрпе рупе око библиотеке и спрече даље пропадање књижног фонда који броји преко пет милиона каталошких јединица које су смештене у неколико подземних нивоа испод зграде библиотеке.

ВИБРАЦИЈЕ: Међутим, ту проблеми не престају. Како каже за "Време" управник Угричић, тек што је донекле решен проблем заштите постојећег магацинског простора, над зградом која је под заштитом државе као споменик културе надвио се облак подземне гараже коју градска управа намерава да гради делом испод Скерлићеве улице (из које се улази у НБС) а делом испод постојећег паркинга библиотеке. Предлогом Плана детаљне регулације Врачарског платоа предвиђена је изградња три подземене гараже: две у Скерлићевој и једна испод популарног "Градића Пејтона" – занатско-трговинског центра на углу Чубурске и Макензијеве улице који се налази на двестотинак метара од спомен-храма Светом Сави. Јавила су се два проблема: управа библиотеке сматра да би изградања подземне гараже у Скерлићевој на десетак метара од спољих зидова подземног фундуса изазвала даље урушавање темеља библиотеке, која се иначе налази на падини која је потенцијално клизиште и која је додатно "растресена" изградњом тунела за метро станицу. Новинар "Времена" био је у препуном и загушеном магацину НБС-а и може да посведочи о сталним вибрацијама које изазивају околни саобраћај и ретка возила Беовоза – београдског праметроа. Угричић се позива на становишта стручњака који су испитивали терен на коме се налази библиотека и тврди да би њени темељи били озбиљно угрожени ако се наредних година ту буде зидала подземна гаража.

У исто време, закупци локала у "Пејтону" још активније су се упустили у борбу против изградње подземне гараже на парчету земље на коме се налази овај специфични занатско-тржни центар. Они данима прикупљају потписе и лобирају где год је то могуће са идејом да зауставе спровођење плана регулације Врачарског платоа. Као људи који живе у том крају и који раде на том месту, Чубурци имају пуно право да бране своје двориште. Одлуку ће у оба случаја донети градска Планска комисија на јавној седници 6. септембра.

Градски архитекта Ђорђе Бобић каже за "Време" да ће у "случају Пејтон" пред комисијом стајати његов предлог, односно предлог градске управе, којим се предвиђа детаљна реконструкција урбанистичко-архитектонске минијатуре "Градић Пејтон" коју је пре више од 25 година пројектовао професор Ранко Радовић као привремено решење. Такође, пред комисијом ће се наћи и предлог Чубураца који захтевају да се на тој локацији ништа не мења јер се само тако може задржати идентитет и душа тог места. По Бобићу, намера је да се направи подземна гаража а да се на површини обнови у интегралном облику сокаче професора Радовића. "Закупци локала на том месту су девастирали оригиналне зграде и ми желимо да их направимо онаквима какве их је професор пројектовао", одлучан је Бобић. Кратка шетња по "Пејтону" може да потврди речи градског архитекте, али и даље није јасно зашто подземна гаража на том месту. Бобић тврди да је жеља да се растерете околни тротоари и да се закупцима пословног простора омогући прави паркинг простор. Дакле, град би срушио центар, извадио старе липе, направио гаражу попут оне испред градске куће и одозго изградио "старији и лепши центар" од постојећег. Бобић сматра да неколико стабала не би требало да представља проблем, а Чубурци баш истичу те липе као нешто што су ранији градитељи поштедели када су правили "Пејтон".

НЕПОВЕРЕЊЕ: Када је реч о изградњи гараже "у подножју" зграде НБС-а, Бобић тврди да је то сигуран посао и да је то једино могуће место за такву грађевину јер "град не може да узурпира приватну имовину да би зидао гараже, а гараже су преко потребне". Он оспорава аргументе и примедбе које стижу из НБС-а и каже да су те оцене произвољне јер се тим проблемом нису бавили експерти. "То су песници и мени драги људи, али мислим да, на неки начин, преувеличавају читаву ствар", помирљив је архитекта Бобић. Он тврди да је за њега увреда ако неко тврди да је библиотека истиснута из целине Светосавског трга, према новом регулационом плану, и да то једноставно није тачно. Управник Угричић нас је уверавао да је према том предлогу плана зграда библиотеке буквално сведена на тлоцрт и да се на тај начин жели оправдати зидање подземне гараже у дворишту библиотеке. С тим у вези питали смо Бобића због чега није пројектована гаража испод дела Трга који излази на Катанићеву улицу, јер је то место равно, велико и далеко и од библиотеке и од храма. "Шта онда да радимо са оним стаблима које смо посадили при уређењу Трга?", узвратио је питањем градски архитекта који је и пројектовао Светосавски трг. Шта ће се онда догодити, које решење Управа града нуди својим суграђанима? "Одлуку ће донети Планска комисија, која је имала времена да проучи све примедбе на предлог Плана регулације врачарског платоа", смирен је Бобић који додаје да он предлаже решења, али не доноси одлуке. Његов је став да ће бити затражена стручна експертиза која ће показати да ли постоји опасност да се испод зграде НБС-а зида подземна гаража.

"Питаћемо струку, колеге са Грађевинског факултета, а већ сам контактирао и с академиком Хајдином са жељом да дâ експертско мишљење", каже Бобић и истиче да су гараже овом граду неопходне и да ће их ова управа зидати где год то буде могуће. "Планирамо да направимо гаражу и испод Студентског трга", сазнајемо од градског архитекте. Није само јасно због чега су трошени новци "пореских обвезника" на обнављање овог трга последњих месеци и шта ће бити са дрвећем.

Шта год одлучила експертска Планска комисија, остаће утисак да градска управа има проблем у комуникацији са својим суграђанима за које би требало по дифолту да ради. Урбана реконструкција је нешто што постоји у свим великим градовима, мале куће замењују велике сјајне зграде, али би ипак требало да се ради у јавном интересу. Можда грађани у једном и шира јавност у случају врхунске институције културе не могу да схвате зашто је неопходно угрозити културно наслеђе земље или десетак занатлијских локала зарад модерне гараже, па је, чини се, дужност Управе да о томе са њима дебатује и да саслуша њихове аргументе.

Овако, остаће меланхолична констатација Ђорђа Бобића: "Могу да их разумем што нам не верују, с обзиром на то у каквој земљи живе и какав је систем био раније."


Слободан Георгијев





горе штампај пошаљи