http://www.nbs.nbs.bg.ac.yu/about_us/icitem.php?id=12418

АРХИВА МС 2006


јул-децембар



Још културног наслеђа на порталу Европске библиотеке
Обавештење за медије пројекта Европске библиотеке - јул 2006
Ове године у Европску библиотеку укључено је више дигиталних колекција европских националних библиотека.

Од новоукључених колекција издавајамо:

• Чешка Република: Kramerius – колекција дигитализоване периодике и монографских публикација из 19. и 20. века.
• Данска: Онлајн архива дигиталних факсимила дела Ханса Кристијана Андерсена.
• Естонија: DIGAR – дигитална архива публикација широког круга јавних установа Естоније.
• Мађарска: Corvinas, део библиотеке Корвиниане, која представља другу по величини колекцију књига ренесансног периода у Европи, после оне из Ватикана.
• Латвија: Колекција дигитализованих плаката који осликавају културни, политички и социјални живот у Латвији у периоду од 1899 до 2000.
• Словачка: Memoria slovaca, Memory of Slovakia – дигитална библиотека културног и научног наслеђа које се чува у Словачкој националној библиотеци и другим институцијама које брину о националном наслеђу.

Такође, националне библиотеке Италије, Холандије, Португалије, Србије и Швајцарске укључиле су своје дигиталне колекције: грађу из поморске археологије, географске карте, графике, ретке рукописе и књиге из дечје књижевности.

У овом тренутку, Европска библиотека омогућава претраживање и приступ колекцијама 19 од 45 библиотека чланица Конференције директора европских националних библиотека (CENL). Нови пројекат покреће се у септембру са циљем укључивања преосталих ЕU/ЕFТА држава чланица као пуних партнера у мрежу Европске библиотеке, а то су: Белгија, Грчка, Исланд, Ирска, Лихтенштајн, Луксембург, Норвешка, Шпанија и Шведска. Половином 2007, као резултат очекујемо да ће преко Европске библиотеке бити омогућен приступ колекцијама две трећине библиотека чланица CENL-а.

Напомене за уреднике

Европска библиотека
Европска библиотека (www.TheEuropeanLibrary.org) је портал за приступ дигиталним колекцијама 19 националних библиотека Европе. Пројекат Европске библиотеке реализује се у надлештву Конференције директора европских националних библиотека (CENL - www.cenl.org). Циљ пројекта јесте да преко портала у наредних пет година буду доступне дигиталне колекције из свих 45 библиотека чланица CENL-а.

За ближе детаље о Европској библиотеци молимо да контактирате:
Fleur Stigter, Маркетинг и комуникације
Тел: 31 (0)70 3140 182, или е-пошта: Fleur.Stigter@TheEuropeanLibrary.org





IFLA КОНГРЕС 2006
Сеул, Кореја, 20-24. avgust 2006.

Седамдесет други Светски библиотечки и информациони конгрес Међународне федерације библиотечких асоцијација и институција (ИФЛА) одржан је од 20. до 24. августа 2006. године у Сеулу у Јужној Кореји.

Свечано отварање Конгреса одржано је у недељу 20. августа у Атлантик сали Конгресног центра COEX. Преко 4.000 учесника из целог света поздравили су Председник IFLA-е Алекс Брн, председник Националног организационог комитета IFLA-е 2006 Ки-Нам Шин, градоначелник Сеула Си-Хун Ој, Прва дама Републике Кореје Јанг-Сук Квон. Уводно излагање на тему «Библиотеке: јединствени покретачи развоја у доба знања и информација» одржао је господин Де-Јунг Ким, бивши председник Републике Кореје и лауреат Нобелове награде за 2000. годину за мир, коју је добио за своју дугогодишњу посвећеност развоју демократије и људских права у Јужној Кореји и Азији, и посебно за свој допринос одржавању првог заједничког Самита Јужне и Северне Кореје 2000. године.
Свечаност отварања пропраћена је и пригодним програмом, мултимедијалним перформансом са традиционалним корејским музичким и плесним тачкама и кратким филмовима о историји Кореје и на тему «Библиотекари».

Представници из целог света
На Конгресу IFLA-е учествовало је преко 4000 представника из целог света, овај пут највише њих из азијских земаља, али и велики број представника из Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије, Русије, Велике Британије, Немачке, Француске, итд.
Из Србије су учествовала само два представника – управник Народне библиотеке Србије Сретен Угричић и заменица управника Весна Ињац. На листи пријављених учесника из Србије наишли смо и на име колеге Марјана Маринковића из Библиотеке града Београда. Он је био пријављен као један од излагача постера на тему «A Streetcar Named Book». Међутим, када смо међу излагачима постера потражили колегу, пано је био празан. На жалост, очигледно није било средстава да колега дође на Конгрес и представи постер.
Из Хрватске је било чак 12 представника, и то не само из Загреба, већ и из градова у унутрашњости, из Сплита, Ријеке, Задра, итд. Из Словеније је било 8 представника, из Босне и Херцеговине један, директор Народне и универзитетске библиотеке БиХ господин Исмет Овчина. Очигледно је да државне и локалне власти у Хрватској и Словенији имају далеко више разумевања за значај овог светског конгреса, јер се већ више година уназад стално дешава да те земље имају далеко више представника него Србија. Македонија и Црна Гора нису имале своје представнике на Конгресу.

Теме Конгреса
Главна тема Конгреса била је следећа: «Библиотеке: динамични покретачи развоја друштва знања и информација».
У овом кратком осврту на Конгрес, немогуће би било навести све теме о којима се расправљало, те издвајамо само оне најзанимљивије и најзначајније: Улога академских библиотека у онлајн учењу и предавању; Unimarc i Unicode; Јавне библиотеке и њихова улога у демократизацији друштва, Информатичко описмењавање у оквиру породице; Нова улога библиотечких удружења у развоју нових библиотечких услуга; Библиографска контрола: актуелно стање и нове иницијативе; Поглед на Исток са Запада, поглед на Запад са Истока: културна и технолошка размена; Модели електронског парламента; Нове технологије за приступ културној и научној баштини; Претраживање информационих извора у будућности; Квалитет дигиталних референсних услуга; Нова улога каталога као подршка проналажењу и испоруци електронских докумената; Мерење квалитета библиотечког пословања на националном нивоу; Интернет локације за слепе и слабовиде; Националне библиотеке – динамични партнери у развоју друштва знања; Стратешко планирање у библиотекама у 21. веку; Управљање знањем засновано на чињеницама; Отворене архиве – институционални репозиторији, итд.

Различита догађања
Током Конгреса организовано је више од 200 различитих догађања – предавања, расправа, округлих столова, радионица. Велики број састанака превођен је симултано на седам језика (енглески, француски, немачки, шпански, руски, кинески, корејски). Укупно је било преко 400 говорника и излагача, представљено је око 200 радова, одржано преко 200 састанака. Поред тога, као што је и уобичајено, организована је и велика светска изложба и презентација око 150 светских компанија које се баве библиотекарством, информационим менаџментом, производњом опреме за библиотеке, израдом компјутерских програма, креирањем великих база података.
Посебно занимљиви су били штандови компанија OCLC, Bowker, Thomson Scientific, Emerald, Proquest, 3М, као и велики број азијских компанија високо специјализованих за развој нових дигиталних технологија и примену сликовних писама азијских језика у базама дигиталних докумената. Наравно, један део простора био је остављен за презентације око 90 постера на којима су биле представљене активности библиотека, удружења, информационих центара, факултета, програма и пројеката из целог света.
Одређен број једнодневних радионица на различите теме одржавао се и на другим локацијама, у библиотекама и на факултетима у Сеулу. Сваки регистровани корисник добио је пакет конгресних материјала: детаљан програм, листу учесника по земљама, листу компанија на изложби, листу постера и CD-ROM са излагањима са Конгреса. Током Конгреса одржана је и панел дискусија о нацрту Стратешког плана развоја IFLA-е 2006-2009 који је припремио Управни одбор IFLA-е.
Велики број излагања може се наћи и на веб локацији Конгреса IFLA-е (www.ifla.org).
У вечерњим сатима за учеснике Конгреса приређени су пријеми Министра културе, Градоначелника Сеула, као и јединствено Културно вече у Сеђонг културном центру на којем су учесници имали прилике да чују традиционалну корејску музику и виде традиционалне корејске плесове. Посебно импресивне су биле тачке са корејским перкусионистима у којима је учествовало око 50 извођача на преко 150 различитих традиционалних инструмената и бубњева.

Посете корејским библиотекама
Током Конгреса организоване су посете библиотекама у Сеулу: Националној библиотеци Кореје, Националној парламентарној библиотеци, Националној библиотеци за децу и младе, Библиотеци Врховног суда, многим јавним библиотекама у Сеулу и околини, Теолошкој библиотеци Католичког универзитета у Сеулу, Универзитетској библиотеци Кореје, Националној универзитетској библиотеци Сеула, Хансунг Универзитетској дигиталној библиотеци, Универзитетској библиотеци за женске студије, Централној библиотеци Кореје за слепе, као и многим другим специјалним, истраживачким и школским библиотекама.
Изузетно квалитетна књига “Библиотеке у Кореји: прошлост, садашњост и будућност” нашла се у торбама свих учесника Конгреса, те се од сада може консултовати и у библиотечком фонду НБС.

Национална библиотека Кореје (НБК) највећа је библиотека у Кореји, стара зграда датира из 1945. године, нова зграда са депоима изграђена је у периоду 1998-2002, ново крило зграде намењено искључиво за континуирано образовање стручњака из целе земље отворено је 2005, а сасвим нова зграда Националне дигиталне библиотеке Кореје је тренутно у изградњи и биће отворена 2008. У јуну 2006. године на другој локацији отворена је и нова Национална библиотека за децу и младе. НБК поседује фондове од преко 6 милиона јединица, има 250 запослених, преко 2000 посетилаца дневно. Сви каталози су у потпуности аутоматизовани, као и сви процеси рада, укључујући и циркулацију унутар читаоница и изван њих, јер НБК позајмљује књиге корисницима и изван Библиотеке (то су посебне колекције купљене за спољну позајмицу). У технолошком смислу, то је најразвијенија библиотека коју сам до сада имала прилике да посетим. Од укупних фондова, преко 50% је дигитализовано, што значи да Библиотека поседује око три милиона дигиталних књига доступних директно из каталога. Наравно, дигиталне књиге које су под копирајтом, доступне су само у читаоницама, а оне у јавном домену, доступне су и онлајн спољњим корисницима. Комплетни фондови у отвореном приступу заштићени су најновијом технологијом и такозваним RFID чиповима, а читаонице су снабдевене новим информационим пултевима за аутоматско задуживање и раздуживање корисника. Читаоница периодике опремљена је са око 20 скенера са микрофилма којима се кроисници сами служе. Један део Библиотеке, назван “Ноћна библиотека” отворен је за кориснике до десет сати увече. Занимљива чињеница је и да се колекције књига о Северној Кореји налазе у посебним просторијама и да је приступ тим колекцијама ограничен и омогућава се појединцима само уз посебне дозволе. Дигитални мултимедијални центар Библиотеке опремљен је најновијом опремом – компјутерским лабораторијама за колективни студијски рад, радним станицама за DVD, VTR, LDP, 3D и CD-I медије, читаоницама за гледање ТВ програма, филмова, читаоницама са опремом за кориснике са посебним потребама, итд.
веб адреса НБК: www.nl.go.kr

Пратећи скупови
Пре, током и после главног IFLA Конгреса, одржан је и низ различитих претконференција или постконференција, такозваних «сателит састанака».
Скуп “Расподела ресурса, развој колекција и референсних сервиса у дигитално добра”, одржан је 17. и 18. августа у Националној библиотеци за децу и младе у Сеулу.
У Универзитетској медицинској библиотеци у Сеулу одржан је стручни скуп на тему “Информациони извори у традиционалној медицини”. Претконференција “Кинеска писана и штампана културна баштина” одржана је у Зејанг библиотеци у кинеском граду Хангзу. У Шангају је 16. и 17. августа одржана претконференција на тему “Библиотечки менаџмент и маркетинг у мултикултуралномсвету”. Годишњи састанак парламентарних библиотека света одржан је у Националној парламентарној библиотеци Кореје. У Националној библиотеци Јапана у Токију одржана је претконференција на тему “Заштите и чувања библиотечке грађе у азијским земљама”.
И, наравно, као и сваке године током IFLA Конгреса, у Националној библиотеци домаћина одржана је Конференција директора националних библиотека света (CDNL), у чијем је раду међу око 150 других директора националних библиотека света учествовао и директор НБС Сретен Угричић.

Награда од милион долара Гејтс фондације
Награда Гејтс фондације за доприносе у иновирању рада библиотека и пружању информационих услуга корисницима, са посебним нагласком на бесплатним услугама, додељује се већ више година током одржавања IFLA конгреса, и то само организацијама изван Сједињених Америчких Држава. Награде су до сада добијале библиотеке или друге информационе организације у Бангладешу, Кини, Данској, Јужној Африци, Колумбији, Гватемали, Аргентини, Финској. Ове године награда је припала невладиној организацији «Образовање и развој на селу» из Катмандуа, Непал. Награду су добили за обезбеђивање бесплатног приступа компјутерима и Интернету за сеоско становништво у региону, као и за програме промоције информатичког описмењавања становништва. Та невладина организација сарађује са локалним властима како би се у Непалу у сеоским срединама отварале библиотеке и информациони центри, пре свега као центри за учење и информатичко описмењавање. Од 1991. године организација је успела да отвори 39 локалних библиотека у целој земљи, да им омогући почетни капитал за рад, да обучи стручна лица за рад и да привуче велики број корисника. Награда од милион долара омогућиће тој невладиној организацији да настави и даље развија свој пионирски рад информатичког описмењавања сеоског становништва Непала.

Лепа вест за Србију!
IFLA у сарадњи са OCLC-ем сваке године додељује неколико стипендија младим стручњацима из целог света. Информације о пријавама за ове стипендије НБС је током 2006. г. благовремено поставила и на свој веб сајт. На Конгресу IFLA-е објављена су имена овогодишњих добитника стипендија. Међу пет имена стручњака из Гане, Бразила, са Јамајке и Филипина, налази се и име наше колегинице Невене Томић која ради у Библиотеци Студентски град. Петонедељна специјализација одвијаће се у периоду април-јун 2007. Једну недељу дана млади стручњаци ће провести у седишту PICA/OCLC у Лајдену у Холандији, једну недељу у главном седишту OCLC у Даблину, где ће присуствовати Годишњој скупштини чланица OCLC из целог света, а четири недеље ће им бити омогућено да посете већи број америчких библиотека. Од установљења ове стипендије 2001. године, програм специјализације су прошла 28 млада стручњака из 21 земље света.
Напомињемо да преко 57.000 библиотека из 112 земаља света сарађује са OCLC и користи њихове услуге. Један од најпознатијих OCLC сервиса је WorldCAt у којем се тренутно налази преко 68 милиона библиографских записа, односно преко 1,3 милијарде појединачних јединица из око 18.000 библиотека широм света.
Искрено честитамо Невени, желимо јој успешну специјализацију и очекујемо је по повратку са новим знањима и доприносима развоју библиотекарства и библиотека у Србији !

Најзанимљивија излагања из области ауторских права
Једно цело поподне било је посвећено излагањима и дискусијама о ауторским правима у дигиталном окружењу.
Роналд Мајлн из Велике Британије и Џонатан Бенд из Сједињених Америчких Држава представили су проблеме и понудили могућа решења везана за реализацију Google пројекта масовне дигитализације књига. Као што је познато, у пројекту за сада учествују универзитети Калифорније, Оксфорда, Мичигена, Стенфорда, Харварда и Њујоршка јавна библиотека. Циљ је дигитализација око 25 милиона књига, од којих је само 5 милиона у јавном домену, а чак 20 милиона још увек под копирајтом. Google се определио за решење да за књиге заштићене ауторским правима корисницима онлајн понуди само 10 до 15 реченица из самих књига, као и могућност да корисници поруче и купе дате дигиталне књиге. Уколико сами аутори не желе да им се књиге појаве у оквиру пројекта, чак ни тих 10 до 15 реченица, могу да захтевају да се искључе. Издавачима је понуђено да буду партнери у пројекту и да деле евентуалну зараду од продатих дигиталних књига. Од укупно 25 милиона књига, 50% њих је на енглеском језику, а осталих 50% на око 430 различитих језика из целог света. Правници који заступају интересе Google-а такође сматрају да је њихова услуга корисницима широм света огромна, јер им нуде бесплатан приступ индексу који садржи библигорафске податке за преко 25 милиона књига. Они такође сматрају да Google има право на бесплатну понуду таквог индекса књига, јер на светском тржишту не постоје закони који регулишу копирајт када је реч о индексима.
Занимљив пример сарадње на националном нивоу представила је Викторија Овен из Канаде. Наиме, тамо на националном нивоу постоји пројекат изградње Националног регистра Канаде свих књига које су у јавном домену. Регистар је направљен по принципу википедије, то јесте сви корисници могу да уносе наслове књига за које знају да су у јавном домену и да могу у целости да буду стављене на веб. Интерна контрола постоји, а пројекат реализује и надгледа Универзитет у Торонту.
Субито случај - Херлад Милер са Института Планк из Хајделберга представио је први случај који је завршио на суду, а реч је о комерцијалној приватној организацији Субито која се бави испоруком електронских чланака заинтересованим корисницима широм света и чије услуге користи огроман број библиотека у свету. Током 2004.г. Немачко удружење издавача је поднело тужбу суду против Субита. Тужба је шокирала немачке библиотеке, као и библиотеке широм света, јер је подносилац тужбе захтевао да Субито престане са испоруком докумената крајњим корисницима и библиотекама, то јесте са испоруком копија чланака путем електронске поште, фтп-а, факса или обичне поште. Главни аргументи оптужбе су били да је Субито комерцијална организација, да Немачки закон о копирајту не дозвољава слање дигиталних репродукција, да свака библиотека мора да купи лиценцу од издавача за било какву врсту испоруке електронских докумената, као и да Медјународна библиотечка позајмица није довољан правни основ за испоруку докумената. Суд у Минхену донео је пресуду крајем 2005. године и то се сматра тестним случајем за све будуће случајеве испоруке електронских докумената крајњим корисницима и библиотекама. Пресуда је изненадила све. Суд је закључио да је слање папирних копија путем међубиблиотечке позајмице из једне у другу библиотеку илегално, јер је противно члану 53 Немачког закона о копирајту, али је дозвољено као део обичајног права, које се примењује већ деценијама (од 1965.г.) и јер до сада нико у свету није имао примедби на такву испоруку докумената и међубиблиотечку позајмицу. То значи да Субито може да настави своје активности, али да шаље само папирне копије обичном поштом! У јануару 2006. године у Немачкој је делом промењен закон о копирајту, те се сада дозвољава испорука докумената на захтев путем међубиблиотечке позајмице и електронским путем, када је реч о крањем кориснику и само за истраживачке сврхе, а носилац ауторских права има право на новчану надокнаду. Сада су библиотеке у Немачкој на великој муци – да ли је дозвољена испорука само папирних копија, или и електронских, да ли само графичких фајлова, у пдф формату, или и других. Овај случај изузетно је значајан јер је пример сукоба између комерцијалних издавача и библиотека и њихових интереса, комерцијалних на једној страни, и истраживачких на другој. Свакако погледајте текст овог излагања, верујем да ће свима који раде у библиотекама бити од користи у њиховом будућем раду са електронским документима!

Најзанимљивија излагања из области каталогизације
IFLA-CDNL Алијанса за библиографске стандарде организовала је скуп на тему «Промењена улога каталога као подршка проналажењу и испоруци информационих ресурса».
Ален Данскин из Британске библиотеке имао је изузетно занимљиво излагање «За сутра се никада не зна: крај каталогизације?». У излагању је указано на претње које стоје пред каталогизацијом због наглог пораста броја публикација у свим форматима, као и због пораста броја свих других извора информација који могу да на квалитетнији начин буду замена за оне базичне каталошке податке. Аутор покушава да укаже на све факторе које је потребно променити у традиционалној каталогизацији у таквом новом окружењу како би каталогизација уопште преживела. Изазови који стоје пред каталогизацијом су следећи: пораст инпута, нове врсте информационих извора, компетитивност других посредничких сервиса, мишљење да је каталогизација скупа, а да нуди малу вредност и сиромашне информације у дигиталном окружењу, опадање броја стручњака. Као пример наводи да је у Великој Британији током 2004. године објављено укупно 160.000 нових наслова монографија, што износи 18% пораста у броју годишње, а буџет Библиотеке се годишње повећава свега 0,75%. Још већи проблем представља појава веб публикација, које морају да се архивирају, каталогизирају и да им се омогућава онлајн приступ. Само Интернет домен Велике Британије обухвата преко 4 милиона веб сајтова! Посебну претњу представљају компетитивни нови сервиси као што су Google, Амазон, издавачи-агрегатори научних онлајн публикација, итд. Каталогизација је за све постала прескупа! А и специјализованих кадрова је све мање – неко је прорачунао да ће у Сједињеним Америчким Државама до 2010. године око 33% свих каталогизатора отићи у пензију. И у образовним институцијама се све мање изучава каталогизација, а све више нове области информационог менаџмента. Из свих тих претњи, произлазе два кључна питања: Да ли је каталогизација још увек релевантна у веб окружењу и да ли ће на дугорочне стазе бити релевантна; Ако јесте релевантна, које промене је потребно спровести како би се превазишли сви ти изазови. Аутор закључује да каталогизација јесте релевантна и да ће таква и остати, али да су промене неопходне. Једна од предложених промена јесте трансформација каталогизације од «заната ка индустрији», од Англо-Америчких каталошких правила или других сличних стандарда ка Опису информационих извора и постављању приступних тачака ка њима, од вишестепене контроле записа ка подели рада између различитих учесника у информационим токовима, од минуициозних описа ка основним принципима организације. Аутор закључује да ће каталогизација опстати, али тако «да ћемо сви једног дана морати на неки начин постати каталогизатори». Свакако прочитајте овај рад на сајту IFLA-е, верујем да је користан за све библиотекаре.
Варвик Матро из Националне библиотеке Аустралије је говорио на тему «Нови оквири за проналажење и испоруку информационих извора: промењена улога каталога». У свету је, иначе, тренутно у току велика полемика око будућности каталога и њиховог односа према другим изворима за проналажење информација. Као пример аутор наводи и недавни извештај комисије Конгресне библиотеке о промењеној улози каталога («The changing nature of the catalog and its integration with other discovery tools», prepared for the Library of Congress by Karen Calhoun). У Националној библиотеци Аустралије су настојали да Централни национални каталог обогате новим сервисима, линковима ка другим сродним изворима информација, као и новим функцијама.
Сели МекКалам из Конгресне библиотеке говорила је на тему «Поглед ка новим протоколима за проналажење информација – SRU, OpenSearch/A9, CQL, Xquery». Док библиотеке примењују различите протоколе за проналажење информација, који су изузетно компликовани, корисници изражавају потребу да приступају различитим информационим изворима, а да не морају стално да уче нове синтаксе за претраживање за сваки поједини сајт или каталог. У овом излагању дат је преглед и поређење различитих најновијих протокола за претраживање, њихова ефикасност и прилагођеност потребама корисника. Препоручујем да свакако погледате овај рад. Иако вам се може учинити да мало шта разумете од најновијих протокола, као што се и мени учинило, ипак је потребно имати бар минималан увид у то шта се све на том пољу дешава у Конгресној библиотеци која, желели ми то или не, ипак намеће стандарде.

У-библиотека?!
На самој изложби на многим паноима и штандовима наилазила сам на термин «U-Library», мени до тада непознат. Питала сам се каква је то нова библиотека. И потом отишла да чујем шта су нам ново припремиле колеге из секција за информационе технологије и за научне и истраживачке библиотеке.
Господин са врло чудним именом - Лили Ли, професор на Џорџија универзитету, говорио је на тему «Изградња У-библиотеке у 21. веку».
У последњој деценији смо прешли заиста огроман пут, прошли смо кроз невероватне трансформације у нашем свакодневном библиотечком раду и окружењу, променили низ различитих концепата нове библиотеке будућности. Од традиционалне библиотеке са лисним каталозима дошли смо до електронске библиотеке са онлајн каталозима, од електронске до Интернет и веб библиотеке, па преко дигиталне библиотеке са документима у пуном тексту до такозване хибридне библиотеке. И, ево нас коначно и пред новим термином «У-библиотеке» (Ubiquitous Library – «Свеприсутна библиотека»). Каква нас то нова библиотека чека? Нисмо успели да савладамо ни оне претходне концепте. А да не помињемо мало мање развијене земље света или мало мање развијене библиотеке које једва да су успеле и да оформе електронске каталоге. Међу стручњацима за технолошки развој и информационе технологије мало ко више размишља о савладавању «дигиталног јаза», мало ко води рачуна о томе како помирити оне који су «информацоно богати» и оне који су «информационо сиромашни». Једноставно, развој технологија никога неће чекати, ма колико се то нама у библиотекама допадало или не.
Дакле, концепт У-библиотеке подразумева библиотеку доступну у свако доба, на сваком месту, са свих различитих уређаја и платформи, библиотеку која пружа изузетно широк дијапазон услуга. Користећи успешне библиотечке пројекте и апликације из реалног света, аутор покушава да истражи примарна технолошка решења за развој У-библиотеке, као «динамичне машине за развој друштва знања и информација». «Свеприсутност» подразумева способност или могућност да се буде свуда или на свим местима у исто време. Са развојем Интернета и веба, изгледа да је тај сан о «свеприсутној» библиотеци све ближи остварењу. Дакле, У-библиотека у свако доба и на сваком месту и сваком кориснику на свету и са свих различитих уређаја треба да омогући многе различите услуге: портал за испоруку докумената, за претраживање информационих извора, упутства за проналажење, библиографске записе, каталоге, дигиталне документе, водиче, међубиблиотечку позајмицу, радионице, електронске курсеве, учење на даљину, е-базе података, владине документе, посебне збирке, виртуелне учионице, виртуелне референсне услуге, виртуелне обиласке, итд. итд...нема краја новим услугама које корисници захтевају од библиотека. И све то преко различитих претраживача - Internet Explorer, Netscape, FireFox, Opera, Safari... И све то и са различитих уређаја - персонални рачунар, мрежна радна станица, лаптоп, таблет рачунар, мобилни телефон, телевизија, итд. И то и различите формате докумената - pdf, tiff, jpeg, видео, аудио, итд. И са различитих технолошких платформи, које ћу само због евиденције чињеничног стања набројати, у оригиналу, јер сам и сама слабо технолошки упућена у те новости да бих баш сасвим тачно знала о чему је све реч – Broadband network, Digital Communication, DOM – Document Object Model, Human-Intelligence Model, Internet – Ipv6, Machine Translation, Object relational Database Management Systems – ORDBMS, UltraBand Wireless Network, Voice Recognition, VOIP – Voice Over Intenet, veb Services, WiMAx, e-XML, XSL, XHTML, итд.
Као реалне примере добрих основа за изградњу У-библиотека у свету, аутор наводи више пројеката. Ево неких од њих, па погледајте сами:
- Ask Tom – Мемфис Универзитет- http://asktom.custhelp.com
- GIL Univerzalni katalog и GIL Express – http://giluc.usg.edu
- Centar istraživačkih biblioteka severnoameričkih univerziteta – http://www.crl.edu
- Open Content Alliance – http://www.opencontentalliance.org
- Google Library Project – http://print.google.com
- Google Scholar – http://scholar.google.com
- Microsoft Windows Live Academic Search – http://academic.live.com
- Европска библиотека – http://www.theeuropeanlibrary.org
- Европска дигитална библиотека – http://edlproject.eu/.
Свакако погледајте ове веб адресе и сами процените колико смо близу, а колико далеко од У-библиотеке будућности! Ја сам срећна што НБС учествује бар у неким од наведених примера добре праксе – Google Scholar и Европска библиотека... Не можемо назад, морамо напред...

Весна Ињац, Народна библиотека Србије

Фото галерија




Национална библиотека Кине и НБС потписале Уговор о сарадњи
Пекинг, 27-31. августа 2006.

На позив колега из Националне библиотеке Кине и у организацији Амбасаде НР Кине из Београда, управник НБС Сретен Угричић и заменица управника Весна Ињац боравили су у званичној посети Националној библиотеци Кине у Пекингу од 27. до 31. августа 2006, после ИФЛА Конгреса у Сеулу.

Током посете директор Националне библиотеке Кине Зан Фуруи и управник НБС потписали су Уговор о сарадњи, на српском, кинеском и енглеском језику.

Уговор подразумева следеће сегменте сарадње:
- размена библиотечке грађе и информационих извора,
- размена текућих библиографија,
- размена патриотике,
- међубиблиотечка позајмица,
- заједничка стручна истраживања,
- конзервација и заштита старих и ретких књига,
- организација заједничких стручних скупова,
- заједнички издавачки подухвати,
- размена стручњака,
- размена изложби.
Стручњаци НБС посетили су централну зграду Националне библиотеке Кине, зграду Националне библиотеке за старе и ретке рукописе и књиге, Цингхуа универзитетску библиотеку и Међународни сајам књига у Пекингу. Одржан је и низ стручни састанака са колегама стручњацима за области дигитализације, wеб архивирања, репозиторијума са отвореним приступом, циркулацију, рад са корисницима.

Национална библиотека Кине (НБК) највећа је и централна библиотека Кине основана званичним актом 1909. године. У фондовима поседује преко 25 милиона јединица, годишњи прилив публикација је око 700.000 јединица, има око 6.000 читалачких места, 13.000 посетилаца дневно, издају 100.000 чланских карата годишње, имају 1.500 стално запослених и 300 по уговору на одређено време. Библиотека је за публику отворена 365 дана годишње, од 9 ујутро до 9 увече; корисници грађу користе у укупно 46 различитих читаоница, углавном груписаних по областима.
Обавезни примерак Библиотека добија по закону из 1916.г., који је задњи пут допуњен 2002.г. Укупно добија 3 обавезна примерка, један за кориснике у згради, један за кориснике за позајмицу ван зграде библиотеке и један музејски примерак.
Библиотека има три зграде: централну (из 1987.г.), огранак за старе и ретке рукописе и књиге (из 1931.г.), и нову Националну дигиталну библиотеку која је тренутно у изградњи и биће отворена 2008.г., пред Олимпијаду. Све три зграде имају укупну површину од око 250.000 м2.
Сва грађа налази се у електронском каталогу који се израђује од 1987. године, а од 2003.г. на платформи Алепх500, у бази се тренутно налази преко 6 милиона записа у формату Марц. Библиотека води и Централни национални каталог у чијој заједничкој изградњи учествује преко 1000 библиотека из целе Кине. Дневна норма за обраду књига је 30 наслова дневно по каталогизатору.
Дигиталну библиотеку почели су да креирају још 1997. године и до сада имају укупно 103 милиона дигиталних слика, преко 300.000 дигиталних књига, од којих је само 10% у јавном домену и доступно преко Интернета, а преосталих 90% је под копирајтом и доступно само у читаоницама Библиотеке. Сваки дигитални документ чува се у 4 копије – једна на ДВД-у, једна је приступна копија за кориснике на серверима библиотеке, једна архивска која се чува на системима за складиштење у самој библиотеци и једна архивска која се чува изван зграде на посебној локацији.
Преко Центра за научне информације омогућен је приступ за 56 иностраних онлајн сервиса са чланцима у пуном тексту и за 32 кинеске базе у пуном тексту.
Од укупног годишњег буџета, на плате запослених одлази око 20% буџета, 5% за дигиталну библиотеку, а највећи проценат одлази на набавку иностраних књига и претплату онлајн сервиса.
Библиотека има посебне програме донације књига сиромашнијим библиотекама у земљи, као и иностраним библиотекама.
Занимљиво је да Библиотека једном месечно организује предавања за министре и посланике на различите теме, по свом избору, из домена културе, науке и уметности.

Весна Ињац

Фото галерија




Сретен Угричић и Биљана Косановић на 6. генералној скупштини eIFL-a
Аман, Краљевина Јордан, 10-12. септембар, 2006.

Биљана Косановић је на скупштини представила рад под називом е-LIS: Subject-based repository for library and information science.

Учешће представника НБС омогућило је позиционирање наше земље у односу на друге земље чланице еIFL-а и допринело сазнавању новина у приступу научним информацијама.

Активности које се дешавају у Србији у области приступа научним информацијама истакнуте су више пута, а посебно су похваљени успеси у области Open Access-а и сарадње библиотека са Google Scholar-ом.




Европска библиотека се шири
Обавештење за медије пројекта Европске библиотеке - септембар 2006
- Пројекат Европске дигиталне библиотеке -

14 Септембар 2006

Европска библиотека предузела је нове кораке како би осигурала да све националне библиотеке Европске уније постану пуни партнери пројекта до краја 2007.

Захваљујући новопокренутом пројекту Европске дигиталне библиотеке (European Digital Library project - EDL пројекат) још 9 националних библиотека укључено је у Европску библиотеку. Укључене земље су чланице или Европске уније или Европског удружења за слободну трговину: Белгија, Грчка, Исланд, Ирска, Лихтенштајн, Луксембург, Норвешка, Шпанија и Шведска. Европска библиотека биће богатија за стотину нових колекција.

Поред тога што су придружени учесници постали пуни партнери Европске библиотеке, пројекат је усредсређен на вижејезичност и начињени су први кораци ка успостављању Европског регистра метаподатака. Поред тога, пројекат испитује (потенцијалне) напоре на пољу дигитализације. EDL пројекат финансијски подржава Европска комисија у оквиру програма eContentplus.

Европска комисија је 24. августа 2006. усвојила «Препоруке за дигитализацију и онлајн приступ културним добрима и дигиталној заштити». Путем овог документа, Европска комисија препоручује да земље чланице успоставе компетентне центре за дигитализацију и утврде националне стратегије за дугорочну заштиту и приступ дигиталним садржајима. Земљама чланицама се такође саветује да промовишу Европску дигиталну библиотеку као вишејезичку заједничку приступну тачку за европску дигиталну културну баштину.

Као и у претходним обавештењима, Европска комисија је и у препорукама навела да ће та приступна тачка бити изграђена на организационој структури Европске библиотеке.

Напомене за уреднике

Европска дигитална библиотека
EDL пројекат финансира Европска комисија у оквиру програма eContentplus, под тематским подручјем: Културни и научно/истраживачки садржаји (http://europa.eu.int/information_society/activities/econtentplus/index_en.htm) . Пројекат је покренут у септембру и трајаће 18 месеци. Више информација биће објављено на wеб презентацији EDL пројекта (http://edlproject.eu/) која ће бити доступна крајем септембра 2006.

Европска библиотека
Европска библиотека (www.TheEuropeanLibrary.org) је портал за приступ дигиталним колекцијама 19 националних библиотека Европе. Пројекат Европске библиотеке реализује се у надлештву Конференције директора европских националних библиотека (CENL - www.cenl.org ). Циљ пројекта јесте да преко портала у наредних пет година буду доступне дигиталне колекције из свих 45 библиотека чланица CENL-а.

За ближе детаље о Европској библиотеци молимо да контактирате:
Флеур Стигтер, Маркетинг и комуникације Тел: 31 (0)70 3140 182, или
е-пошта: Fleur.Stigter@TheEuropeanLibrary.org

Препоруке Европске комисије
«Препоруке за дигитализацију и онлајн приступ културним добрима и дигиталној заштити» су део иницијативе «i2010: дигиталне библиотеке». У овом саопштењу, Комисија позива земље чланице да делују на различитим пољима почев од копирајта до систематске заштите дигиталних садржаја у циљу омогућавања дугорочног приступа овим материјалима. Више детаља на адреси: http://europa.eu.int/information_society/activities/digital_libraries/index_en.htm



Додатне информације

10. Европска конференција о дигиталним библиотекама (ECDL) – 17-22 септембар
Специјална тема овогодишње ECDL конференције је «Ка Европској дигиталној библиотеци». Кључно предавање на ову тему одржаће Хорст Форстер, директор за «Садржај» и генерални директор за «Информационо друштво и медије» Европске комисије. Европску библиотеку представља Ерик ван дер Мулен, технички руководилац пројекта. Господин ван дер Мулен учествује у панел сесији: Подржане дигиталне библиотеке за универзалну употребу. Више детаља на адреси Конференције: http://www.ecdl2006.org/

За прегледање извода из штампе везаних за Европску библиотеку молимо да посетите следећу веб страницу http://libraries.theeuropeanlibrary.org/press/press_en.html.




Међународни образовни програм STIMULATE 7
Рок за пријављивање - крај јануара 2007

STIMULATE (Scientific and Technological Information Management in Universities and Libraries: an Active Training Environment) је образовни програм који је осмислило Међууниверзитетско фламанско веће, а спонзорише га белгијска Влада. Програм се највећим делом реализује у Бриселу, у Белгији, у тромесечном периоду од 2. маја до 27. јула 2007. Језик комуникације је енглески.

Програм је у првом реду намењен особама које имају универзитетску диплому и раде на универзитетима, информационим и документационим центрима или библиотекама, са неколико година радног искуства уз услов да нису старије од 40 година.




Стручњаци НБС у Хиландару
18. август - 26. септембар, 2006.

У оквиру Хиландарског пројекта и обнове манастира Хиландара, који финансира Влада РС и Министарство културе РС, Група стручњака НБС боравила је од 18. августа до 26. септембра у Хиландару и обављала послове сређивања Библиотеке манастира.

Овим доласком започета је реализација Програма рада Народне библиотеке Србије у Хиландару за период 2006-2011. година.
Радоман Станковић из Археографско одељења обрадио је збирку српских ћирилских рукописних књига из 16. века са филигранолошког аспекта. Урађено је 99 кодекса, односно прегледано је око 35000 рукописних листова и прекопирано 650 врста водених знакова. Са овим доласком завршено је прикупљање података за прецизније датирање српских рукописних књига 16. века.
Владан Тријић из Археографског одељења и Ратко Марковић из Библиографског одељења започели су унос библиографских података у рачунар за збирку старе штампане књиге (17-19 век).
Зоран Бујошевић из Одељења за одржавање и развој рачунарско-информационог система скенирао је за све обрађене књиге наслове и потребне делове. Извршио је припрему посебне базе за унос података старе штампане књиге, а према постојећој у Хиландару, која није потпуно прилагођена потребама. Први тестови показују велике предности нове базе.




Управник НБС Сретен Угичић на CENL конференцији
Санкт Петербург, 27-30. септембар 2006.

У Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу се од 27. до 30 септембра одржава 20. Конференција директора националних библиотека Европе (CENL).
CENL тренутно има 45 чланица из 43 европске земље.

Од јануара 2006. године CENL је додат на листу невладиних органзација које су чланице Савета Европе.

Првог дана скупа организована је радионица «Ка Европској дигиталној библиотеци» коју је водила Џил Казн, руководилац пројекта ТЕL (Европска библиотека).

Такође су поднети програмски и финансијски извештаји рада CENL-а, извештај о креирању вишејезичког веб сајта CENL-а. Директорка Британске библиотеке Лин Бриндли говорила је о раду CENL-FEP радне групе о електронским публикацијама, директорка Немачке националне библиотеке Елизабет Нигеман говорила је о пројекту МАCS (Вишејезични приступ предметним нормативним датотекама), директор Холандске националне библиотеке Вим ван Дримлен о персистентним идентификаторима и Међународној DOI фондацији, директор Белгијске националне библиотеке Вили Вандерпијпен о Евалуацији успешности рада националних библиотека, а Ханс Печар из Аустријске националне библиотеке о раду ТЕL радне групе задужене за селекцију дигиталних садржаја.

Адолф Кнол из Чешке националне библиотеке говорио је о истраживачким активностима европских националних библиотека у домену културне баштине и развоју информационо-комуникационих технологија.

О пројекту ТЕL-МЕ-МОR говорили су стручњаци Дејви Фуеђи и Моника Зегберт, а о правцима развоја Европске дигиталне библиотеке Елизабет Нигеман.
Гости скупа из Европске Комисије говорили су о стратешким документима Европске Уније «и2010 Дигиталне библиотеке: новости из Европске комисије», као и о «Препорукама Европске Комисије о дигитализацији и онлајн приступу културној баштини Европе», документу који је усвојен 24. августа 2006. г.
Гост Дејвид Доусон из Британског удружења музеја, библиотека и архива говорио је о пројекту Мichael+, о пројекту Светске дигиталне библиотеке говорио је Џон ван Оуденарен из Конгресне библиотеке из Вашингтона, а о Франкофоној дигиталној библиотеци говорио је директор Француске националне библиотеке Жан-Ноел Жанене.

CENL конференција 2007 биће одржана у Хелсинкију у Националној библиотеци Финске, а 2008. у Националној и свеучилишној библиотеци Хрватске у Загребу.





58. Сајам књига у Франкфурту
Инфо-пулт НБС

58. међународни сајам књига у Франкфурту одржава се од 04. до 08. октобра 2006. године. На Сајму је присутно 7.272 излагача из 113 земаља света.
Овогодишњи почасни гост је Индија.

Народна библиотека Србије и ове године, као и на претходне две године, има свој
информациони пулт на заједничком штанду издавача Србије на сајму књига у Франкфурту. Обезбеђена је стална интернет веза са Народном библиотеком Србије, захваљујући којој се заинтересованима пружају информације које су доступне преко COBISS базе података. Информациони пулт НБС је веома посећен. Корисници услуга су слависти, затим научни радници који се са разних аспеката баве нашом земљом, њеном историјом и културом, туристичке организације, припадници српске националне мањине и други.

Фото галерија




Конференција Софиа 2006
Глобализација, дигитализација, приступ и заштита културног наслеђа
8 - 10. новембар, 2006.

Еmporia State University, УСД, Seaton Hall University Libraries, УСД и Одељење за библиотечке и информационе науке софијског универзитета Св. Климент Охридски, организовали су у периоду од 8-10. новембра 2006. традиционалну бијаналну конференцију под називом Глобализација, дигитализација, приступ и заштита културног наслеђа, Софија 2006.

Софија 2006. је део низа међународних конференција одржаних у Канзас ситију 1995, Варшави 1997. и Софији 2000, 2002. и 2004. године.

Четврта софијска конференција, поред наведених угледних установа, одржана је и под покровитељством Народне скупштине Републике Бугарске и њеног председника, господина Геогија Пиринског.

Скуп је свечано отворен поздравним речима угледних организатора Александра Димчева и Димитра Гиурова, у име Универзитета у Софији, Херберта Ахлајтнера у име Еmporia State University, УСД, Георгија Пиринског у име Народне скупштине Републике Бугарске, Борјане Христове у име националне библиотеке Бугарске Св. Ћирило и Методије и Вање Грашкине, у име Бугарског библиотекарског друштва.

Конференцији је присуствовало више од сто учесника из Сједињених америчких држава, Бугарске, Русије, Литваније, Чешке, Румуније, Немачке, Јужне Африке, Шкотске, Естоније, Босне и Херцеговине, Италије, Пољске, Новог Зеланда, Хрватске, Канаде, Норвешке, Албаније, Енглеске, Шпаније, Македоније, Турске, Данске и Србије.

Радни део конференције организован је у девет сесија, од којих је свака обухватала посебне области: националне библиотеке; библиотеке и музеје; заштиту библиотечке грађе; примере националних активности на плану заштите културног наслеђа; дигитализације културног наслеђа; политику и стратегију дигитализације и заштите културног наслеђа.

Одржане су и две сесије са излагањима универзитетских професора библиотечких и информационих наука широм света на тему Образовање у области библиотечко-информационих наука.

У оквиру програма конференције организована је и посета Универзитету у Софији, где се присутнима обратио Мајкл Горман, председник Америчке библиотечке асоцијације до октобра 2006, који је одржао и предавање на тему Улога библиотеке у приступу и заштити културног наслеђа.

У склопу програма била су предвиђена и два факултативна излета: организовани обилазак Софије, и обилазак западне Бугарске, њених библиотека и других локалитета од културног и историјског значаја.


мр Драгана Милуновић




Још делића за слагалицу Европске дигиталне библиотеке
Обавештење за медије пројекта Европске библиотеке - децембар 2006

Коришћење видео и звучних архива, претраживање старих карата, читање ретких текстова и рукописа које поседују националне библиотеке Европе: све би то могло бити могуће онлајн за 12 до 18 месеци од сада! То је један од резултата радионице одржане у Аустријској националној библиотеци и најкрупнији корак напред у изградњи «Европске дигиталне библиотеке».

Европска дигитална библиотека, која ће се градити наредне 3 до 4 године, служиће као капија ка европским дигиталним садржајима у библиотекама, архивима и музејима. Део је иницијативе адмиралског брода «дигиталних библиотека» у оквиру програма i2010 Европске Комисије. Иницијатива се односи на све врсте материјала: књиге, звучне и видео записе, фотографије, архивске документе и друго. Европска дигитална библиотека не креће од гомиле података, али ће се градити на темељу сервиса Европске библиотеке (ТЕL), који већ окупља колекције европских националних библиотека.

Дводневна радионица у Бечу део је ЕDL пројекта, који се финансира из еContentPlus програма Европске комисије, који обезбеђује бржи приступ до већег броја дигиталних колекција. Радионица је окупила представнике неколико еContentPlus пројеката почев од видео и звучних архива до залиха папира и базе историјских текстова, која пружа поглед на историју са становишта различитих нација. Радионица је била концентрисана на практичне проблеме везане за умрежавање свих ових материјала у Европску библиотеку, као припрему за Европску дигиталну библиотеку.

По речима Ханса Печара, директора Сликовног архива Аустријске националне библиотеке, девет пројеката « створило је атмосферу безрезервне спремности да раде заједно са Европском библиотеком, да би стигли до Европске дигиталне библиотеке». Аустријска национална библиотека је са задовољством била домаћин овог дешавања, јер иницијативу Европске дигиталне библиотеке сматра за најкрупнији корак у проширивању приступа неизмерној европској културној и научној баштини и у развоју нових информационих сервиса. Аустријска национална библиотека придружила се пројекту ТЕL 2005. године и активно доприноси иницијативи.

Радионица је била врло успешна са већином пројеката, који су у стању да лако одговоре на техничке захтеве за сервисе Европске библиотеке. Отуда су и у стању да уграде претраживање културног наслеђа Европе. То омогућава истраживачу, на пример, да пронађе дужину траке филма са европске турнеје Битлса, као и да чује песме са те турнеје и да прочита о утицају те турнеје на младе у различитим земљама и то све једним претраживањем. Добро структурирана природа материјала који се чувају у библиотекама и другим ризницама европске културне баштине, значи да таква претраживања могу да буду тематски вођена, као што су омогућена и претраживања по времену и локацији, што је тешко постићи масовним претраживачима.

Џил Казнс, директорка Европске библиотеке, изразила је задовољство што су стандарди за метаподатке, који омогућавају претраживање унутар колекција библиотека, захтевали мало или нимало подешавања да би се претраживање проширило на друге врсте медија. «То је похвала напорима националних библиотека и међународним заједницама за метаподатке, који су предузети и још увек се предузимају, да би систем био довољно флексибилан, да обухвати и грађу која није текстуална.»

Будући ЕDL пројекат радиће на креирању одрживог организационог и бизнис модела за Европску дигиталну библиотеку, који ће бити у стању да чува садржај и омогућава приступ том садржају. Друга радионица на ову тему, одржаће се поново у Аустријској националној библиотеци, крајем јануара 2007. Радећи са националним и паневропским мрежама у музејима, архивима, библиоеткама и ризницама културне баштине, циљ ће бити да се изнесу проблеми у формирању развојног окружења за заједнички рад таквих тела, као и да се понуде решења за решавање тих проблема, као и временски рокови.

Делићи слагалице су доста разбацани, али је прва радионица показала да уз прави кооперативни дух, постоје врло добре шансе да се замишљено реализује у временским роковима које је поставила Европска комисија.

Контакти:
• Макс Кајзер, Аустријска национална библиотека, max.kaiser@onb.ac.at
• Брита Волдеринг, Пројекат ЕДЛ, Немачка национална библиотека, b.woldering@dnb.de
• Флер Стајтер, Европска библиотека, fleur.stigter@TheEuropeanLibrary.org
• Моника Зегберт, ЕРЕМО, info@MonikaSegbert.com

Референце:
• Аустријска национална библиотека, http://www.onb.ac.at/
• Европска библиотека, http://www.theeuropeanlibrary.org/
• Пројекат ЕDL, http://www.edlproject.eu/
• Иницијатива за дигиталне библиотеке i2010, http://europa.eu.int/information_society/activities/digital_libraries/
• Програм eContentplus, http://europa.eu.int/information_society/activities/econtentplus


Напомене за уреднике:

Аустријска национална библиотека је водећа научна библиотека Републике Аустрије и правна наследница Државне краљевске дворске библиотеке Аустријског царства. Главне обавезе Библиотеке су: архивско складиштење и приступ свим документима насталим у Аустрији, прикупљање и обезбеђивање приступа литератури о Аустрији или Аустријанцима из иностранства; омогућава приступ вредним трезорима посебних фондова као и испуњавање обавеза према аустријском библиотекарству. http://www.onb.ac.at/

Пројекат ЕДЛ је пројекат финансиран од стране Европске комисије у оквиру програма eContentplus , који координира Немачка национална библиотека. Започет је у септембру 2006, а оријентисан је на интегрисање библиотечких каталога И дигиталних колекција националних библиотека Белгије, Грчке, Исланда, Ирске, Лихтенштајна, Луксембурга, Норвешке, Шпаније и Шведске, у Европску библиотеку. Пројекат ЕDL такође се односи на унапређивање вишејезичних могућности на порталу Европске библиотеке, предузима прве кораке ка сарадњи између Европске библиотеке и других не-библиотечких иницијатива у култури а шири и маркетинпке и комуникационе активности сервиса Европске библиотеке. http://www.EDLproject.eu

Европска библиотека (ТЕL) је сервис Конференције директора европских националних библиотека (CENL) који нуди слободан приступ, на појединачном нивоу, до комбинованих извора, књига, часописа, новина, рукописа, звучних и видео архива, како дигиталних, тако и аналогних, из 23 од 47 националних библиотека Европе. http://www.TheEuropeanLibrary




34. Генерална скупштина Међународне ISBN агенције
Париз, 6-7 новембар, 2006.

34. Генерална скупштина Међународне ISBN агенције одржана је 6. и 7. новембра у згради UNESCO-а у Паризу.
Представник Народне библиотеке Србије на Генералној ISBN скупштини била је Емина Чано-Томић.

Први радни дан Скупштине

У понедељак, 6. новембра 2006, првог дана заседања, на самом почетку господин Брајан Грин, директор Међународне ISBN агенције поднео је извештај о раду и говорио је о премештању агенције из Берлина у Лондон.

У формалном делу, председник Управног Међународне ISBN агенције, господин Мајкл Хели поднео је финансијски извештај за 2006. Он је навео да ће се и у будућности задржати принцип да свака национална агенција плаћа годишњу чланарину, јер је то једини начин да Међународна ISBN агенција опстане. У том делу постављен је финансијски ревизор, објављени су резултати избора за нове чланове управног одбора директора, донета је резолуција о променама неких чланова Статута удружења, а за преседника управног одбора изабаран је Пјеро Атаназио из ISBN агенције Италије.

Планови за 2007

- PIID (Publisher's International ISBN Directory – Међународни ISBN директориј издавача) до сада је објављиван и као књига и као компакт диск, што је изискивало високе трошкове. До сада је те трошкове покривала Пруска фондација и то је била највећа ставка у расходима међународне ISBN агенције. Размишља се да се убудуће тај директоријум објављује само на вебу, као и да националне агенције достављају у једноставнијем формату како би трошкови били умањени.

- Током 2007.г. биће имплементиран нови софтверски систем за управљање префиксима и групама, односно систем за управљање садржајима (Content Management System)

- Током 2007. биће спроведене и све припреме за прелазак на систем ISBN бројева са 13 цифара. Све додатне информације могуће је добити и преко телефона и електронском поштом. Све националне агенције би требало да те инфомације о променама поставе на своје локалне веб сајтове. У прелазном периоду биће додељивани и ISBN бројеви са 10 и са 13 цифара, а биће могућа и конверзија са 10 на 13 цифара. Свака национална агенција такође има обавезу да о преласку на нови систем обавештава централну агенцију у Лондону.

- Према процени стручњака, префикс 979 почеће да се додељује почетком 2008, што значи да ће се променити и постојећи префикси за издаваче, односно префиски ће више бити усмерени на земље него на језике.

- Планирани су и регионални тренинзи на којима би се националне агенције обучавале о новом систему. Регионални тренинзи већ су одржани у неким Балтичким и земљама Северне Европе, као и у Шпанији, Португалу и неким земљама Латинске Америке. Нацрт материјала за тренинге је већ доступан, а господин Грин ће коначну верзију послати свим националним агенцијама од којих очекује сугестије и примедбе. Постављено је и низ питања о томе где би било најбоље да се организује обука, као и то да ли неко жели да буде домаћим таквим регионалним тренинзима.
Такође се размишља и о томе да буду доступни и онлајн курсеви.

- ISBN на РФИД чиповима. РФИД је радио бар код (Радио Фреqуенцy Идентифyер), што значи да цела књига може бити скенирана и идентификована у кутији или полици без отварања. Представници агенција из Холандије и Јапана одржали су презентације на ову тему. РФИД чип има могућност да се идентификује сваки примерак у тиражу.

- ISBN за дигиталне публикације. ISBN може бити додељиван и за делове књига и електронских књига ако се оне продају одвојено. Покренута је и иницијатива да се додељује и ISBN у електронском формату, односно ISBN који може да буде укључен и у ДОИ број (Дигитал Објецт Идентифиер).

- Нови ISBN менаџмент софтвер. Тај нови софтвер био би коришћен онлајн. Свака ISBN агенција би могла да интервенише на свом делу сајта од оноога што је видљиво, и могла би да мења многе елементе, од језика до дизајна. Агенције би у ПИИД-у имале могућност да виде податке из целог света, а корисници само оне из своје земље. Нови софтвер би представљао такво окружење у којем би постојале све потребне функције (база са подацима о члановима, генератор бројева, генератор бар кодова, конвертор, Боокс ин принт, итд.)

Рад у групама

После овог формалног дела и приказа планова за 2007.г., настављен је рад у групама. Србија је била у групи са Данском, Индијом, Ираном, Јапаном, Чешком, Румунијом, Црном Гором, Монголијом, Тунисом, Норвешком, Латвијом, итд.

Разговарало се највише о степену спремности националних агенција за прелазак на ISBN са 13 цифара. Известилац из НБС је навео да национална агенција Србије
не очекује велике проблеме, да на сајту НБС већ постоји доста информација о преласку на систем ISBN 13, да се за велике издаваче већ додељују и ISBN10 и ISBN 13, а да мали издавачи ионако не користе аутоматизовано вођење послова.
Известилац НБС је такође обавестио све присутне да се подаци за ПИИД експортују из наше базе у текст датотеци у формату који Медјународна ISBN агенција од нас захтева. Такодје је пренето интересовање наше националне агенције за нови софтвер, али да је потребно послати га свим агенцијама да би извршиле потребна тестирања пре пуштања у употребу. Када је реч о тренинзима, представник НБС је изнео мишљење да нашој агенцији која постоји већ преко двадесет година, основни тренинзи нису неопходни, али да би нама било много корисније када би се организовали локални састанци са агенцијама земаља у окружењу, можда током Београдског медјународног сајма књига у октобру 2007.г, на којима би агенције могле да размене своја искуства у организацији рада и продискутују нека кључна питања и проблеми. То би такође била прилика да се на једном месту окупи велики број издавача из свих земаља у окружењу и да се за њих одржи посебна едукација у погледу значаја ISBN система.
Извештај о раду радне групе у којој је учествовала и Србија поднео је нови председник управног одбора Пјеро Атаназио и он је цео скуп известио о томе да је било интересовања не за обуку већ за оснивање нових регионалних група, те је позвао све заинтересоване да се пријаве за организовање нових регионалних група. Основана је и нова регионална група земаља Јужне Африке.

Иницијатива за организацију регионалне групе земаља Југоисточне Европе није формално покренута, јер нису били присутни представници из Хрватске, Македоније, Албаније, Бугарске. Ипак, представници Србије, Црне Горе, Косова, као и Турске, Грчке, Румуније и Словеније, су у неформалном разговору закључили да би ту иницијативу требало покренути до следеће Генералне ISBN скупштине која ће 2007. године бити одржана у Бунеос Аиресу, а да би то тада све те земље требало контактирати и са њима се договорити о формалном покретању те иницијативе.

У стручном делу састанка поновљен је став да репринт издањима не би требало да се додељују нови ISBN бројеви, иако велики број издавача то захтева. Представник НБС је затражио да се нашој агенцији додели нов опсег четвороцифрених бројева, пошто је и непарни и парни опсег већ расподељен.


Други радни дан Скупштине

Другог радног дана Супштине, стручњаци су поднели извештаје о сродним идентитификаторима.

- Извештај о ISSN систему поднела је Франсоаз Пеле, директорка Међународне ISSN агенције са седиштем у Паризу. Она је говорила о новом стандарду за ISSN бројеве, о томе да нема промена у погледу облика и дужине ISSN бројева, да све националне агенције могу да користе нови централни софтвер за вођење свог пословања, као и да медјународни ISSN систем тренутно обухвата 82 чланице.

- Извештај о ISMN систему поднео је господин Хартмут Валравенс, директор Међународне ISMN агенције са седиштем у Берлину. ISMN систем тренутно има 50 чланица из 50 земаља. И ISMN број ће бити проширен на 13 цифара, слично ISBN броју, и то у скорој ревизији стандарда. Међународна ISMN агенција такође је постала независна агенција, то јесте асоцијација регистрована тек пре недељу дана, јер је Пруска фондација престала да их финансира. ISMN агенција ће у скорој будућности почети са објављивањем Директоријума издавача музикалија (Music Publisher Directory), али тај директоријум неће бити у слободној продаји, већ ће се само дистрибуирати националним ISMN агенцијама. Када је реч о обуци, господин Валравен је навео да компакт диск са онлајн курсем ве постоји на 4-5 језика.

- Извештај о DOI систему поднео је господин Џулијан Сова. Преко Интернета се тренутно продаје и електронски преузима изузетно велики број дигиталних и звучних књига, иако још увек не постоји утемељен модел за ефикасну продају. Констатовано је да ISBN систем не може да задовољи нове могућности веб понуде, не може да комбинује локацију на нету и идентификацију публикације, да лоцира најближу URL адресу за електронско преузимање великих датотека, да омогући динамичко праћење продаје дигиталних продуката. DOI систем поседује централизован директоријум који има све URL адресе на једном месту или упућује на њих. Међутим, за сада само четири ISBN агенције обезбеђују и ISBN и ДОИ бројеве за своје кориснике (Италија - мЕДРА, Велика Британија - Ниелсен Боок Дата, САД – Боwкер и Немачка - мЕДРА.

У пракси то изгледа овако:
- ISBN 978-12345-999-0
ДОИ: 10.1234/97812345 999 0 (10. –значи да је то DOI, 1234 –DOI регистраторски код агенције, /97812345- ISBN број)

Нови предлог је тзв. акциони ISBN број:
ДОИ: 10.97812345 999 0
што значи да сви ДОИ који почињу са 978 и 979 могу бити резервисани за ISBN.

Ако се код нас појави потреба за издавањем DOI бројева за књиге, препорука је да локална агенција номинује неку од ове четири постојеће да их издаје за наше издаваче.

- Извештај о ISTC (International Standard Text Code) поднео је Пјеро Атаназио. ИСО, Међународна организација за стандардизацију одобрила је коришћење ових међународних стандардних кодова 2005. године, а агенцију су заједнички формирали Ниелсен Боок Дата, Боwкер и ЦИСАЦ. Регистрација је већ почела и очекује се да агенција почне са радом у септембру 2007. године.

- Извештај о ISPI (International Standard Party Identifier Code) . Овај код требало би да повезује имена са идентитетима и да их нумерише, то јесте да даје нумеричке кодове за ауторе из области литературе, филма, музике, видеа. То би требало да буде нови ИСО број. Стандард је у припреми и требало би да буде завршен од једне до две године.

- Извештај о ЕPC (Еlectronic Product Code). Овим пословима бави се глобална организација GS1, некадашња организација ЕАN (Еuropean Article Number). GS1 организација доноси глобалне стандарде за преко милион компанија широм света и на тај начин чини ефикаснијим ланац снабдевања. GS1 је водећа глобална организација за креирање и примену глобалних стандарда и решења која ланац снабдевања и захтеве у ланцу снабдевања чине ефикаснијим и прегледнијим. Највероватније је да ће овај стандардни код постати глобални када је реч о трговачкој употреби.

Емина Чано-Томић