Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Међународна сарадња > Новости из МС > АРХИВА МС 2005


АРХИВА МС 2005


јул-децембар



Директор НБС на LIBER конференцији у Холандији

Директор НБС, господин Сретен Угричић, учествује на 34. LIBER конференцији која се одржава у холандском граду Гронингену од 5. до 9. јула 2005. године.
Асоцијација LIBER (Ligue des bibliothèques européennes de recherche - Лига европских истраживачких библиотека) основана је 1971. године под покровитељством Савета Европе као главно удружење европских истраживачких библиотека. Данас су чланови LIBER-а најзначајније библиотеке из 35 земаља Европе.
НБС је постала члан ове угледне асоцијације у јануару 2003. године, и то захваљујући подршци организације OCLC PICA која је извршила претплату за трогодишње чланство НБС.
На жалост, до сада НБС није имала свог представника на годишњим LIBER конференцијама, те је ово први пут да НБС учествује на конференцији.
Основна тема 34. LIBER конференције јесте “Стратешки избор – текућа размишљања” . Конференција се одржава у Универзитетској библиотеци у Гронингену, а у раду учествује више од 150 стручњака из свих земаља Европе, као и доста гостију из других земаља света. О развоју савременог библиотекарства и информационих наука говориће око 40 врхунских стручњака из Европе и света.
Наводимо неке од тема о којима ће бити дискутовано на конференцији: “Библиотека у доба ‘Amazoogle’a’”, “е-Истраживања: кибернетска инфраструктура и будућност библиотека”, “Стратешки развој у домену складиштења збирки у библиотекама и архивима”, “Стратешки менаџмент wеб сајтова и њиховог складиштења”, “Научне публикације: бесплатне за све?”, Институционалне иницијативе у домену отвореног приступа”, “DART пројекат: развој европског портала магистарских и докторских теза”, “Дефинисање и изградња система за подршку при одлучивању: искуства Француске националне библиотеке”; “Да ли мерење задовољства корисника ишта мења: LIBQUAL+ у Великој Британији”, “Улога нових технологија у одлучивају о стратешким правцима развоја”, “Најновија немачка искуства у области кооперативне изградње колекција”, “Кооперативни менаџмент електронским ресурсима у Русији: Copeter пројекат”, итд.

http://liber.ub.rug.nl/





Мирослављево јеванђеље уписано у Унесков регистар “Памћење света”


На конференцији за штампу, одржаној 21. 6. 2005.г. у седишту Унескоа у Паризу, генерални директор Унескоа Коичиро Мацура објавио је 29 номинација из 24 земље света које су уврштене у Унесков светски регистар документационе културне баштине «Памћење света» («Memory of the World»). Међу тим уврштеним документима налази се и «Мирослављево јеванђеље».

Програм «Памћење света» Унеско је покренуо 1997. године да би се сачувала и промовисала светска културна документациона баштина од универзалне вредности. Светски регистар културне документационе баштине пандан је оном другом светском регистру културне баштине за непокретне споменике културе. Са овим новим номинацијама, у овај светски регистар укључено је 120 рукописа, архива и колекција из 57 земаља света.

Састанци Унесковог међународног саветодавног комитета на којима се расправља о пристиглим номинацијама одржавају се сваке друге године. На састанку 2003. године донета је одлука да се у светски регистар упише и «Архив Николе Тесле» који се чува у Музеју Николе Тесле у Београду. На састанку одржаном у кинеском граду Лијангу од 13. до 16. јуна 2005. године, 14 светских експерата расправљало је о укупно око 60 пристиглих номинација, од којих је њих 29 уврштено у светски регистар «Памћење света».

Комисија за сарадњу са Унеском при Министарству иностраних послова Србије и Црне Горе у јуну 2004. године послала је номинацију Мирослављевог јеванђеља за упис у светски регистар «Памћење света». Амбасадор СЦГ при Унескоу у Паризу, господин Драгољуб Најман, предао је у јуну 2004. године генералном директору Унескоа господину Мацури фототипско издање овог споменика наше културе (Мирослављево јевањђеље. Фототипско издање / припремили Вељко Топаловић, Душан Мрђеновић, Бранислав Бркић. – Београд: Досије, Службени лист СРЈ, 1998.). Фототипско издање, које је добијено захваљујући подршци Министарства културе, убудуће ће се налазити у Библиотеци Унескоа у Паризу. Номинацију су стручно обрадили кустоси Народног музеја у Београду Бранка Иванић и Александра Нитић. У припреми номинације, као чланови Комисије СЦГ за сарадњу са Унеском, учествовали су и директор Сретен Угричић и заменица директора и руководилац Сектора за програме и пројекте Весна Ињац. Пошто се један лист Мирослављевог јеванђеља налази у Русији, Национална библиотека Русије из Санкт Петерсбурга подржала је писменим путем нашу номинацију. Иначе, по закону, Мирослављево јеванђеље се чува у Народном музеју, а за његову рестаурацију и конзервацију задужена је Народна библиотека Србије.

«Мирослављево јеванђеље» тако се сада налази на тој значајној листи докумената од универзалног значаја, под заједничким насловом «Памћење света», скупа са француком Декларацијом о правима човека и грађанина из 1789. године, са колекцијама Шубертових и Шопенових дела, Гетеових рукописа, Бетовеновом «Деветом симфонијом», Гутенберговом Библијом, рукописима Николе Коперника, са картом света из 1507. године, са феничанским писмом, архивом Николе Тесле, итд.
Међу 29 документационих збирки из 24 земље света које су ове године уписане у регистар «Памћење света» налазе се и вредни документи из Албаније, Аустрије, Кине, Кубе, Египта, Француске, Немачке, Мађарске, Индије, Италије, Мексика, Норвешке, Велике Британије, САД, итд.

Изводи из медија:
Данас
Блиц

http://www.unesco.org/webworld/mow




ИФЛА КОНГРЕС 2005
14-18. август, Осло, Норвешка

Седамдесет први Светски библиотечки и информациони конгрес Међународне федерације библиотечких асоцијација и институција (IFLA) одржан је од 14. до 18. августа 2005. године у Ослу у Норвешкој. У Норвешкој се 2005. година обележава као стогодишњица независности земље. Норвешка је чланица IFLA-е још од самог оснивања ове најзначајније светске библиотечке асоцијације, то јест од 1927. године и ово је већ трећи пут да је ова нордијска земља домаћин годишњег IFLA конгреса, била је то и 1947. и 1975. године. Из Норвешке потичу и два председника IFLA-е: Вилијам Мунте био је председник од 1947. до 1953. године, а Елза Гренхајм председница од 1979. до 1985. године.

IFLA у бројкама
IFLA има укупно 1736 чланица, укључујући 164 удружења, 1113 институција, као и 410 индивидуалних чланова. У рад IFLA-е укључено је укупно преко 150 земаља света. IFLA садржи две врсте радних тела: стручне групе (48 секција организованих у осам одсека) и шест радних тела за основне активности (Акција за развој библиотечких програма – ALP, Комитет за копирајт и друга правна питања – CLM, Комитет за слободан приступ информацијама и слободу изражавања – FAIFE, IFLA-CDNL Алијанса за библиографске стандарде – ICABS, Комитет IFLA UNIMARC, Комитет за заштиту и чување – PAC).
Основних осам одсека IFLA-е су следећи: Одсек 1 – Опште истраживачке библиотеке, Одсек 2 – Специјалне библиотеке, Одсек 3 – Библиотеке на услузи широкој публици, Одсек 4 – Библиографска контрола, Одсек 5 – Збирке и услуге, Одсек 6 – Менаџмент и технологије, Одсек 7 – Образовање и истраживања, Одсек 8 – Регионалне активности.
Различита предавања, радионице, округли столови, презентације и разговори на Конгресу у Ослу одигравали су се на четири локације: у Центру Осло Спектрум, у Конгресном центру Фолкетс Хус, и у два хотела, Редисон Сас Плаца Хотел и Клерион Хотел Ројал Кристијанија.

Отварање Конгреса
Свечано отварање Конгреса организовано је у Центру Осло Спектрум 14. августа. Главни покровитељ Конгреса био је Његово Величанство Краљ Харалд В. Конгрес су уводним речима отворили следећи говорници: господин Јонг Бинг, Председник Националног организационог комитета, Председница IFLA-е, господја Кеј Расерока, Министарка културе и вера Норвешке Валгерд Стварстед Аугленд и Градоначелник Осла Пер Дитлев Симонсен. Један од најугледнијих академика Норвешке, професор економске историје на Универзитету Осло, дугогодишњи председник Норвешког Нобеловог Комитета, господин Френсис Сејерстед, после уводних поздравних речи, говорио је на тему „Слобода информација у савременом друштву“. Он је такође и Председник владине Комисије за слободу изражавања која је 1999. године предложила измене устава како би биле уведене многе новине у погледу заштите слободе изражавања грађана. Професор Сејерстед је истовремено и председник Норвешке фондације за слободу изражавања.
Наравно, церемонија отварања пропраћена је и пригодним програмом у којем је било неколико извода из Ибзенових драма, као и више музичких тачака са познатом норвешком харфисткињом и неколико виолиниста.

Представници из целог света
Ове године на Конгресу IFLA-е учествовало је око 4000 представника из целог света. Из Србије и Црне Горе учествовало је укупно једанаест представника: из Народне библиотеке Србије Сретен Угричић, Весна Ињац и Бранкица Ресан, из Библиотеке Матице српске Радивоје Додеровић, из Библиотеке Града Београда Предраг Ђукић, из Библиотеке „Милутин Бојић“ Јасмина Нинков, из Библиотеке „Ђорђе Јовановић“ Мирко Марковић, из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" из Београда Милена Матић, из Народне библиотеке из Крушевца Милица Стевановић, из Централне народне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ из Цетиња Јелена Ђуревић, као и двоје представника из косовских библиотека. Морамо напоменути да је овогодишње присуство библиотекара из Србије далеко боље него прошле године, када је учествовао само један представник из Србије и три из Црне Горе. Ипак, и тај број представника из Србије и Црне Горе далеко је мањи ако се упореди са бројем представника из других земаља: Сједињене Америчке Државе - 320, Француска - 92, Немачка - 84, Русија - 76, Велика Британија - 131, Канада - 78, Словенија - 17, Хрватска- 24, и тако даље. Из Македоније је био само један представник, а из Босне и Херцеговине, односно из Републике Српке, такође само један представник.
Значајно је поменути да је КоБСОН (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) имао свој постер на штанду међународног конзорцијума еИФЛ (Електронске информације за библиотеке – Electronic Information for Libraries). Постер на тему „Образовања корисника“ имала је и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић. Једини излагач из наше земље, и то на Претконференцији о континуираном образовању била је Милена Матић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

Теме Конгреса
Основна тема овогодишњег конгреса била је „Пут открића“. Мото Конгреса је био следећи: „Радозналост и машта померају границе вашег знања према непознатом и неочекиваном – библиотеке вам помажу да тамо стигнете“.
У овом кратком осврту на Конгрес, немогуће би било навести све теме о којима се расправљало, те издвајамо само оне најзанимљивије и најзначајније: Виртуелне референсне услуге; Унесков програм „Памћење света“; Визуелна култура и њен утицај на развој библиотечких збирки; Предности управљања знањем; Владине информације: од кутија за брошуре до дигиталних библиотека; Снажнија библиотечка удружења чине јачима и саме библиотеке; Услуге за децу и младе: путовање у прошлост, садашњост и будућност; Запошљавање и напредовање у каријери у библиотекама; Системи знања – истински корени хуманизма; Интернационализација права; Нови стручњаци, нова искуства, нови модели рада; Библиотеке и људска права; Квалитет услуга у институционалном окружењу; Умрежавање културне баштине: националне библиотеке, архиви и музеји раде заједно; Пројекти дигитализације дневних новина; Литература у отвореним архивама; Библиотеке и Светски самит о информационом друштву; Партнерство локалних заједница и јавних библиотека; Чување за вечност – одржива решења и грешке које треба избећи; Навигација кроз свет наших предака – генеалогија и Интернет извори; Нордијска традиција у библиотечко-информационим истраживањима и међународна перспектива; Мобилне библиотеке; Мarc/XML деривати – актуелно стање; Библиотеке као мултикултурални базари; Електронска испорука докумената и подела ресурса; Перспективе учења на даљину; Национална библиографија: нови алати и нова грађа; Каталогизација и алати за глобални приступ предметним датотекама: медјународна сарадња; Улога менаџмента и маркетинга у информатичком описмењавању корисника; Одржавање приступа дигиталним колекцијама: IFLA/CDNL Алијанса за библиографске стандарде; Статистика и евалуација: мере и стандарди у електронско доба.

Различита догађања
Током Конгреса организовано је више од 200 различитих догађања – предавања, расправа, округлих столова, радионица, на пет светских језика. Укупно је било преко 400 говорника и излагача, представљено је око 200 радова, одржано преко 200 састанка. Поред тога, као што је и уобичајено, организована је и велика светска изложба и презентација око 150 светских компанија које се баве библиотекарством, информационим менаџментом, производњом опреме за библиотеке, израдом компјутерских програма, креирањем великих база података. Сваки конгрес IFLA-е јединствена је прилика за сваког библиотекара да на штандовима светских компанија види њихове најновије производе и услуге. Посебно занимљиви су били штандови компанија Ebsco, OCLC, Bowker, Thomson Scientific, Emerald, Proquest, 3M, и тако даље. Наравно, један део простора био је остављен за презентације око 80 постера на којима су биле представљене активности библиотека, удружења, информационих центара, факултета, програма и пројеката из целог света. Одређен број једнодневних радионица на различите теме одржавао се и на другим локацијама, у библиотекама и на факултетима у Ослу. Сваки регистровани корисник добио је пакет конгресних материјала: детаљан програм, листу учесника по земљама, листу компанија на изложби, листу постера и CD-ROM са свим излагањима са Конгреса. Сва излагања могу се наћи и на wеb локацији Конгреса IFLA-е (www.ifla.org).
За учеснике Конгреса, у каснијим вечерњим сатима организоване су књижевне трибине и концерти џез музике у изузетно атрактивном простору Стратос клуба. Посетиоци су тако имали прилику да разговарају са познатим норвешким писцем Гордером Јустејном, аутором и код нас преведене и популарне књиге «Софијин свет», као и са другим познатим норвешким ауторима, као што су Лин Улман, Марит Николсен, Торвалд Стин, и тако даље. За учеснике су такође организоване и посете музеју изврсног сликара Едварда Мунка, музеју на отвореном познатог вајара Густава Вигиленда, Музеју савремене уметности, Националној галерији, и тако даље.

Посете норвешким библиотекама
Током Конгреса уприличено је и свечано отварање реновиране Норвешке националне библиотеке. Пријем са пропратним позоришним и музичким програмом одржан је за преко 3000 званица у парку преко пута нове библиотеке. Обновљену Библиотеку отворио је норвешки Краљ. У изложбеном простору библиотеке отворена је изложба «Илуминације», ауторке Мариане Хеске, на којој су представљени занимљиви радови у којима су истовремено коришћене старе технике и нове дигиталне технологије израде папира и књига.
Током Конгреса организоване су и бројне посете норвешким библиотекама. Помињемо само неке од њих: Норвешка национална библиотека, Универзитетска библиотека Осло, Норвешки Нобелов Институт, Норвешки институт за дечје књиге, Библиотека Правног факултета у Ослу, Норвешка библиотека звучних књига, Аскер јавна библиотека, Јавна библиотека града Осла, Акерсхус универзитетска библиотека, Норвешки институт за патенте, Библиотека Мунковог музеја, Норвешки центар за библиотечко-информациону статистику, Архив града Осла, Библиотека Норвешког директората за културну баштину, и тако даље.

Пратећи скупови
Пре, током и после главног IFLA Конгреса, одржан је и низ различитих претконференција или постконференција, такозваних «сателит састанака».
Претконференција «Континуирано професионално усавршавање и припрема за нову улогу библиотекара: пут открића» одржана је на Националном Колеџу у Ослу од 10. до 13. августа, у организацији Секције IFLA-е за континуирано професионално усавршавање. У Бергену је од 9. до 11. августа одржан скуп о Менаџменту, маркетингу, евалуацији и промоцији библиотечких сервиса, а посебан нагласак стављен је на статистику, евалуацију и анализе библиотечког пословања. На Универзитету Дурхам у Великој Британији одржана је Шеста Нортумбриа међународна конференција о мерењу успешности пословања библиотека и информационих сервиса, са темом «Учинак и резултати библиотечких и информационих сервиса: мерење успешности у промењеном информационом окружењу». Норвешки парламент угостио је од 10. до 12. августа Двадесет прву годишњу претконференцију о библиотечким и истраживачким сервисима за парламенте, са следећом главном темом: «Знање и информације за парламенте: предуслов за демократију». У Нобеловом институту у Ослу одржана је 11. и 12. августа претконференција «Документи о цензури: библиотеке као веза између прошлости и садашњости, и као припрема за будућност». Секције IFLA-е за читање и школске библиотеке заједнички су организовале скуп на тему «Описмењавање за живот: промоција читања и пракса описмењавања». Секције за јавне библиотеке и за децу и младе организовале су састанак на тему «Јавне библиотеке: од јавног образовања ка чему?». Секција за ретке књиге и рукописе је у Копенхагену организовала претконференцију на тему «Одговорност за надзор над очувањем културне баштине». Секције за референсни рад и библиотечке зграде и опрему организовала је у Финској претконференцију на тему «Физичка библиотека и око ње: библиотека као стваран простор и библиотека као кибернетски простор». Секција за мобилне библиотеке организовала је сусрет и изложбу мобилних библиотека из Нордијских земаља. У Шведској је био организован скуп на тему «Мултикултурална библиотека – компетенције особља за успешан рад». Секција за каталогизацију је у Финској организовала скуп на тему «Bibliotheca Universalis: како организовати хаос? FRBR - нови покушај организације садржаја и неколико практичних решења». Једнодневни стручни скуп на тему «Отворен приступ: опција за будућност» организован је у Ослу у Краљевској универзитетској болници, а организатори су били Секције за технологију и развој и Секција за медицинске библиотеке.
Укупно је организовано седамнаест «сателит састанака», и то, као што се може приметити, у различитим скандинавским земљама, што само потврђује њихову уску повезаност и изванредну сарадњу.

Националне библиографије – нови алати и нова грађа
Као посебно занимљиву сесију излагања, и дискусију која је после тога уследила, издвајам излагања на тему «Национална библиографија: нови алати и нова грађа».
Бикер Вигинс из Конгресне библиотеке представио је резултате истраживања о укључености електронских извора у текуће националне библиографије Европе. Секција IFLA-е за библиографију, у намери да помогне у прикупљању свеобухватнијих информација о критеријумима селекције који се користе при изради текућих националних библиграфија, извршила је истраживање путем електронске анкете која је послата националним центрима за израду библиографија. Упитник је послат у 44 националне библиотеке и библиографске агенције, а према добијеним одговорима из 32 националне библиотеке извршена је анализа података. Циљ истраживања јесте да се унапреде критеријуми селекције при изради електронских националних библиографија и да се изради нацрт смерница за производњу електронске националне библигорафије. Међу земљама чији одговори и подаци су упоређени и проучени су следеће земље: Аустрија, Бугарска, Чешка, Данска, Финска, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Македонија, Норвешка, Пољска, Русија, Словенија, Шпанија, Шведска, и тако даље, као и Србија. У раду су размотрени и проблеми и актуелно стање закона о обавезном примерку када је реч о електронским изворима, а дат је и преглед актуелне праксе у архивирању и регистровању електронских извора у овим земљама. Посебна пажња посвећена је формату електронских извора који се чувају и бележе у текућим националним библиографијама – електронски извори «који се могу држати у руци», то јесте CD-ROM-ови, DVD, и удаљени електронски извори, то јесте онлајн и wеб извори. Од свих испитаних земаља, само девет њих су чланице недавно основаног Међународног конзорцијума за чување Интернет садржаја (IIPC – International Internet Preservation Consortium): Данска, Финска, Француска, Исланд, Италија, Норвешка, Шведска и Велика Британија. У раду је дат и преглед сличности и разлика у библиографским описима електронских публикација, као и преглед стандарда који се користе у различитим националним библиотекама.
Џом Бајрам из Конгресне библиотеке изложио је рад на тему «Препоруке за хитно и неопходно побољшање OPAC каталога – улога националних библиографских агенција». У данашњем Интернет окружењу, све је очигледније да традиционални OPAC каталози не пружају довољно информација потенцијалним корисницима, односно да не пружају подједнаку лакоћу и потпуност приступа информацијама какву им пружају поједини претраживачи. Националне библиотеке и агенције морају што хитније да одговоре на нове захтеве корисника, како OPAC каталози не би изгубили своју суштинску улогу у пружању информација о публикацијама. Оне морају да обогате своје базе података и библиографске производе новим информацијама, односно морају да пронађу пут ка стварању нове генерације OPAC каталога која ће поред уобичајених библиографских података садржавати и много шире и пертинентније информације, као што су, на пример, садржаји књига или часописа. Такве садржаје и информације корисницима већ пружају многи Интернет претраживачи, као и онлајн књижаре широм света. Конгресна библиотека већ је предузела одређене мере како би побољшала свој OPAC каталог, те је однедавно покренула пројекат укључивања садржаја књига и часописа у библиографски опис, и то као html докумената у пуном тексту. План је да убудуће садржаји књига и часописа аутоматски буду укључивани у библиографске описе помоћу техника скенирања и оптичког ишчитавања карактера. Бајрамов закључак је заиста упозоравајући: «Престанимо козметички поправљати записе, искористимо ту енергију за систематске промене! Ако је ваш систем теже претраживати и ако је то претраживање мање делотворно од онлајн књижаре Амазон, онда је пред нама заиста много посла... Уосталом, ви можете свињи ставити кармин, али она је ипак и даље само свиња.»
Кристијан Луповици из Француске националне библиотеке говорио је на тему «Архивирање web садржаја – искуства Француске националне библиотеке». У оквиру своје мисије чувања обавезног примерка, Француска национална библиотека почела је да експериментише са процедурама за прикупљање web садржаја, за њихову организацију и дугорочно чување. У уводном делу, дат је историјски преглед закона о обавезном примерку у Француској, од оног првог из 1537. године, до последњег из 1992. године. Током 2005. године у измене Закона о обавезном примерку биће унете и одредбе којима ће бити установљена обавеза прикупљања и чувања web извора као дела културне баштине земље. Француска библиотека је још 2001. године почела да користи програм трагач помоћу којег је прикупљала све web садржаје са домена «фр», али и оне који носе одредницу области деловања, а не саме земље. После више година прикупљања различитих wеб садржаја, дошло се до закључка да будући критеријум архивирања свакако мора да буде селективан. Из досадашњег искуства су донети и неки закључци у погледу дубине трагања, прикупљања и архивирања wеб садржаја. Потоме је било потребно пронаћи и аутоматске алате који ће омогућити такву селективност и дубину претраживања и архивирања. Дошло се до закључка да је потребно архивирати преко 500.000 wеb локација, што са технолошког становишта не представља велики проблем. Много већи је проблем каталогизације свих wеb локација. Аутор закључује да би за такво што било потребно преко 500 библиотекара каталогизатора, што себи не моду да приуште ни најбогатије земље света. Дакле, неопходно је у будућности створити «роботе каталогизаторе», односно машине које ће аутоматски каталогизирати wеb локације и садржаје.
Маја Жумер из Словеначке националне библиотеке говорила је о «Смерницама за (електронске) националне библиографије: рад у току». У оквиру Секције IFLA-е за библиографију оформљена је радна група чији је задатак израда смерница за електронске националне библиографије. У раду су кроз историјски преглед дате дефиниције националних библиографија, од почетака до данас, као и њихове мисије. Пошто се информационо окружење умногоме променило у последњих педесетак година, крајње је време да се промени и приступ у изради текућих националних библиографија. Наравно, у изради смерница неопходно је све време водити рачуна о стварним и потенцијалним корисницима текућих библиографија, међу које спадају библиотекари, крајњи корисници, широка публика, посленици књижног тржишта, агенције, организације за ауторска права, новинари, организатори сајмова књига, преводиоци, статистичке организације, издавачи, и тако даље. Следећи корак у изради ових смерница представља спецификацију функционалности постојећих библигорафија, као и израду упутстава за креирање стандардизованог wеб интерфејса за онлајн библиографије. Наравно, неопходно је и да се посебна брига посвети концептуалном оквиру текућих националних библиографија, као и стварању предуслова за технолошку интероперабилност различитих система и информационих окружења.
Аутор овог кратког извештаја са IFLA Конгреса у Ослу, топло препоручује да се сва четири горе поменута излагања у што скоријој будућности преведу и објаве у стручним часописима у Србији.

Весна Ињац
Народна библиотека Србије


http://www.ifla.org/IV/ifla71/final_an2005.pdf




Прва SEEDI конференција: Дигитално (Ре)Откривање културе (Физика душе). Дигиталнa Игра
Охрид, 11-14. септембар 2005

Југоисточно-европска иницијатива о дигитализацији (SEEDI – South-Eastern European Digitization Initiative) настала је на тлу Србије, последњег дана међународног скупа Националног центра за дигитализацију, јуна 2004, на ахреолошком локалитету Виминацијум. Иницијативу су покренули ентузијасти на пољу дигитализације из Бугарске, Чешке Републике, Македоније, Словеније, Италије, Пољске, Шпаније, Данске, Ирске, Србије и Црне Горе. Прва конференција у оквиру ове иницијативе одржана је од 11. до 14. септембра 2005. у Охриду. Скуп су подржали: Централноевропска иницијатива, Министарство културе и Министарство образовања и науке Републике Македоније, Институт за информатику Природно-математичког факултета у Скопљу, Национални центар за дигитализацију и Математички факултет из Београда, као и Институт за математику и информатику Бугарске академије наука из Софије.

За четири дана конференције саопштено је 25 излагања, приказано десет постер презентација, а присуствовало је осамдесет учесника из дванаест земаља. Свакога дана, први јутарњи термин за излагања био је резервисан за предавача по позиву на одређену тему из домена дигитализације. Првога дана то је био професор Козабуро Хаћимура из Јапана који је говорио о дигиталном архивирању игре. Јапанска искуства на дигитализацији балетских покрета као и традиционалних јапанских игара изазвала су нарочиту пажњу учесника из балканских земаља који деле сличне народне игре и могли би да покрену заједнички пројекат на ову тему. Други дан конференције отворио је Кирил Рибаров са Карловог универзитета из Прага излагањем на тему: Рукописи, каталошки листићи и све оне опасне ствари (алудирајући насловом на књигу Џорџа Лакофа: Женe, ватра и друге опасне ствари). Рибаров је направио леп увод у тему дигитализације рукописа представивши пројекат: ACT (Annotated Corpora of Text) http://prometheus.ms.mff.cuni.cz/act/ који даје подршку дигиталном каталогу старословенских рукописа на коме сарађује са колегама из Бугарске и Македоније. Интересантно саопштење је у истом дану имао и Матју Дрискол из Данске, иначе зачетник TEI и MASTER пројеката за дигитализацију рукописа, који је говорио о новој, дигиталној филологији. Централна тема трећег дана била је дигитализација музике, а уводну реч имао је професор Љубомир Кавалџијев из Бугарске, који је говорио о дигитализацији и електронском издаваштву фолклорног архива Бугарске академије наука. Занимљива је била и наредна презентација наше колегинице библиотекара Националне и универзитетске књижнице из Љубљане, Симоне Моличник-Шивиц, која је представила пројекат дигитализације плоча на 78 обртаја из фондова те библиотеке. У истом блоку излагања Небојша Весић и Тамара Бутиган из Народне библиотеке Србије представили су софтвер за приказивање дигиталних садржаја и његову примену. Последњи дан конференције био је резервисан за тему из наслова конференције, а то је физика душе и коришћење рачунарских игара у промоцији дигитализованог културног наслеђа. На ову тему говорили су Мајкл Мекенекиник из Ирске и његова млада сарадница Калина Сотирова из Бугарске. У току истог дана, значајан временски сегмент посвећен је презентацији дигитализације артефаката у 3D техници са применом у заштити и промоцији културне баштине. О овој теми су говорили Владимир Радевски са југоисточно-европског универзитета у Тетову и Метју Палакал, партнер на пројекту из САД.

Постер презентације су одржане у холу хотела домаћина конференције. Доста младих људи је на овај начин добило прилику да покаже шта се ради на факултетима и институтима на тему дигитализације културне и научне баштине, међу њима се нашао и тим троје младих људи из Србије, који је представио XML базу за регистровање дигиталних објеката.

Поред великог броја излагања у програму конференције нису недостајале ни “extra-curricular” активности. То су била два излета, "вече вина" и конференцијска вечера. Први излет је укључивао обилазак Преспанског језера, старог града Ресена, Музеја народних ношњи Македоније и манастира Светог Наума. Други излет је заправо био обилазак културних споменика, музеја, археолошких локалитета и цркава Охрида, који је под заштитом Унеска. Највише времена посвећено је недавно реконструисаним објектима: Климентовој цркви и Самуиловом граду.

Конференција је завршена округлим столом о правцима даљег развоја иницијативе SEEDI, чији је модератор био Зоран Огњановић са Математичког института из Београда. Предложен је термин и место одржавања следеће SEEDI конференције: то је јун 2006 и место Бањско у Бугарској, где се одржава познатија ELPUB (Electronic Publishing) конференција http://www.elpub.net/ .

До јуна 2006. у Бањском, стручњаци који се баве дигитализацијом у својим земљама сигурно ће урадити још доста тога, понешто можда и заједничким снагама, међународним пројектима, и то је разлог због кога SEEDI може и треба да опстане.

Тамара Бутиган-Вучај
http://www.ii.edu.mk/seedi2005



Директор НБС на 19. CENL конференцији у Луксембургу

Главна тема овогодишњег скупа јесте архивирање web садржаја. О тој теми и досадашњим искуствима говориће следећи стручњаци: Катарина Луповици (Catherine Lupovici), руководилац дигиталне библиотеке у Француској националној библиотеци, Илејн Фентон (Eileen Fenton), директор новог сервиса Portrico за архивирање електронских часописа, Дон Вотерс (Don Waters), заменик директора Библиотеке Универзитета Јејл. Посебна панел дискусија биће посвећена следећој теми: «Дигитализација европске културне баштине: где смо сада и куда идемо».

Директор НБС Сретен Угричић учествује на 19. Конференцији директора европских националних библиотека (CENL – Conference of European National Librarians) која се одржава у Луксембургу од 28. до 30. септембра 2005.г.

Ова најугледнија асоцијација европских националних библиотека окупља сваке године на конференцији директоре свих 43 националне библиотеке Европе.

Првог дана конференције одржава се радионица и отворени форум о пројекту TEL-ME-MOR. Овај пројекат пратећи је пројекат великог европског пројекта изградње Европске библиотеке (TEL – The European Library). Његов циљ јесте да подстакне и олакша учешће националних библиотека из земаља нових чланица Европске Уније у пројектима које финансира Европска Комисија у оквиру Шестог оквирног програма развоја информационог друштва и технологија.

Другог дана Конференције, после програмских и финансијских извештаја о раду CENL-а у прошлој години, прва тема скупа јесте будућа реорганизација CENL-а. Потоме ће на скупу бити представљени извештаји о различитим пројектима који се реализују у надлештву CENL-а. Резултате реализације пројекта Европске библиотеке представиће Џил Казенс (Jill Cousins), руководилац Канцеларије пројекта; о пројекту TEL-ME-MOR говориће координатор Дејвид Фуеџи (David Fuegi). Нову web презентацију CENL-а приказаће Томас Швек (Toomas Schvak). О резултатима рада групе за електронске публикације говориће Лин Бриндли (Lynne Brindley), диркеторка Британске библиотеке. О пројекту MACS (Multilingual access to subjects – Вишејезички приступ нормативним датотекама предметних одредница) говориће Женевјев Клавел (Geneviève Clavel), секретар CENL-а, а о Приступу каталозима националних библиотека земаља Југоисточне Европе говориће чешки стручњак Властимил Јежек (Vlastimil Jezek). Рад Међународне фондације DOI (Digital Object Identifier – Идентификатори дигиталних објеката) представиће Вим ван Дримлен (Wim van Drimmelen) из Холандске националне библиотеке. О евалуацији успешности пословања говориће директор Белгијске националне библиотеке Вили Вандерпипен (Willy Vanderpijpen).

За задњи дан скупа предвиђено је представљање годишњих извештаја свих националних библиотека Европе, као и презентација пројеката за библиотеке које финансира Ервопска Комисија. На крају ће о тренутним активностима говорити и представници међународних организација ISBN-а, ISSN-а, Unesco-а.

Наредна CENL конференција одржава се у септембру 2006. године у Санкт Петерсбургу.

линк: http://www.cenl.org/



Изводи из медија пројекта ТЕL
Нова страница на порталу

На порталу Европске библиотеке отворена је нова страница (press room) са изводима из штампе на језицима свих земаља које учествују у пројекту. Информација за медије (почетак децембра 2005) из канцеларије пројекта преведена је на српски језик.

Европска библиотека – Европска дигитална библиотека на делу: Више библиотека, више збирки, већа брзина приступа

Европска библиотека www.TheEuropeanLibrary.org покренула је прошле недеље нову 1.1 верзију свог портала. У марту ове године покренута је Бета верзија, сервис је у међувремену прикупио повратне информације и спровео упитнике на свом сајту да би се побољшао понуђени садржај у складу са потребама и жељама корисника.

Сада на порталу има 113 претраживих колекција из 12 библиотека а за још 30 збирки је омогућен приступ кроз хиперлинкове. Почетком 2006 укључиће се још 3 националне библиотеке са својим збиркама, а до краја 2006, биће укључено најмање 23 библиотеке и више од 200 онлајн претраживих збирки.

Овакав приступ милионима докумената и дигиталним јединицама из целе Европе представља прави почетак Европске дигиталне библиотеке. Националне библиотеке које су укључене у овај сервис морају да прилагоде своје дигиталне збирке стандардима за метаподатке и претраживање, који чине овај сервис интероперабилним у пракси. Побољшања коју су временом начињена на основним метаподацима и удаљеним серверима довела су до веће тачности код претраживања и проналажења информација на порталу.

Преко овог портала могуће је претраживати збирке преко географских граница, па и оне које нису индексиране великим машинама за претраживање. Као резултат претраживања по термину војска у збиркама плаката или по термину Африка у збиркама карата и атласа, могу се онлајн погледати предивне фотографије. Овај портал такође омогућава истраживачима да дођу до референци за оно што их интересује у свим библиотекама које су укључене у сервис.

Све је базирано на врло једноставном и јефтином порталу коме се приступа преко wеб читача, а омогућен је приступ богатим изворима података за све заинтересоване за европску културну баштину. Софтвер за ово решење је доступан бесплатно и ми охрабрујемо друге у културним секторима да га користе како би обезбедили иницијалну интероперабилност.

Поздрављамо све будуће повратне информације, а намеравамо да спроведемо још један упитник за кориснике у пролеће 2006 како би одлучили који би били наши наредни приоритети за претраживање.

линк: http://libraries.theeuropeanlibrary.org/press/press_en.htm



"Приче о успеху библиотека"
IFLA и Светски самит о информационом друштву

У организацији IFLA-е, UNESCOa и Александријске библиотеке у Александрији је 10. и 11. новембра одржана претконференција Светском самиту о информационом друштву са темом "Библиотеке – информационо друштво на делу". На том скупу учествовало је око 80 представника из већег броја земаља, а излагачи су представили неке од најбољих примера деловања светских библиотека на изградњи информационог друштва данашњице и достизању Миленијумских циљева развоја које су поставиле Уједињене Нације.

Пре конференције ИФЛА је у сарадњи са библиотекама света изградила базу података "Приче о успеху библиотека". База података доступна је преко Интернета, али је за сам скуп одштампана и брошура са избором неких од најуспешнијих библиотечких прича из више земаља: Аустралија, Казахстан, Јужна Африка, Финска, Русија, Швајцарска, Немачка, Чиле, Европска Унија, Египат. Брошура је потоме подељена и свим учесницима Светског самита о информационог друштву у Тунису.

Народна библиотека Србије поносна је што је у поменуту базу података, као и у штампану брошуру, међу најуспешније библиотечке приче укључен и њен пројекат "Српске дечје дигиталне библиотеке". То је још једно значајно међународно признање за успешан рад НБС у последњих неколико година.

На скупу у Александријској библиотеци усвојен је и "Александријски манифест: Библиотеке – информационо друштво на делу" који је прослеђен свим учесницима Светског самита о информационом друштву, одржаном од 16. до 18. новембра у Тунису. На Самиту су са својим излагањима учествовали и угледни представници ИФЛА-е, с јединим циљем да се у све документе и резолуције Самита свакако унесу и библиотеке као средишта развоја информационог друштва данашњице.

Документи:
Александријски манифест: Библиотеке – информационо друштво на делу PDF
Success Stories of Libraries Building the Information Society PDF

линк: http://www.bibalex.org/wsisalex/index.htm




НБС добила на поклон “Тесла колекцију" из Њујорка

Захваљујући љубазности др Љубе Вујовића, генералног секретара "Меморијалног друштва Тесла" из Њујорка ("Tesla Society", www.teslasociety.com), Народна библиотека Србије је добила на поклон изузетно вредну "Тесла колекцију" у 24 тома, укупно око 5.000 страница.

"Тесла колекција" представља збирку копија чланака Николе Тесле и о Николи Тесли који су објављивани у америчким новинама и часописима у периоду од 1886. до 1920. године. Руководилац овог значајног пројекта је госпођа Ивона Вујовић. Прикупљање и систематизација чланака трајала је укупно четири године.

Прва два тома колекције представљају индексе. У првом тому налази се библиографија свих чланака Николе Тесле и о Николи Тесли, сложена је хронолошки по годинама објављивања.
У другом тому налазе се следећи индекси: Индекс аутора, Предметни индекс и Индекс наслова часописа и новина.
У преостала 22 тома налазе се копије чланака, такође сређене хронолошки од 1886. до 1920. године. Свеукупно, ова колекција обухвата око 2.000 чланака, од којих је Теслиних ауторских чланака укупно 200.

Ова значајна колекција од сада је на располагању и свим корисницима у Србији, као и у свету преко Теслиног меморијалног друштва у Њујорку. Верујемо да ће тих око 2.000 чланака о Тесли свакако допринети даљим истраживањима Теслиног живота и стваралаштва.

Библиографски записи о колекцији налазе се у електронском каталогу НБС и претраживи су онлајн и у земљи и у иностранству.

Напомињемо да је Теслино Меморијално друштво из Њујорка, основано 1979. године, послало предлог Уједињеним Нацијама да се 10. јул, иначе дан када је 1856. године рођен Тесла, прогласи Међународним даном Николе Тесле. Разматрање тог предлога је у току у Уједињеним Нацијама. Исти предлог Уједињеним нацијама упутило је и Друштво Николе Тесле из Аустралије.
Народна библиотека Србије се стављањем на располагање истраживачима Србије ове значајне колекције придружује прослави 150 годишњице од рођења Николе Тесле, која ће и у нашој земљи бити обележена низом пригодних научних скупова, изложби, публикација и свечаности.

Изводи из медија:
Блиц
Глас јавности

линк: http://www.teslasociety.com/





Извештај Унескоа, мај 2005

Србија је водећа земља у домену доступности научних информација у нашем региону, пре свега захваљујући KoBSON пројекту - Конзорцијум за обједињену набавку страних научних часописа и база података - који се реализује у НБС, а који финансира Министарство науке и заштите животне средине.






горе штампај пошаљи