Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Међународна сарадња > Новости из МС > АРХИВА 2004


АРХИВА 2004




ИФЛА 2004 У БУЕНОС АИРЕСУ: “ТАНГО” КОНГРЕС
22-27. avgust 2004
http://www.reforma.org/IFLA2004.htm

Седамдесети Светски библиотечки и информациони конгрес Међународне федерације библиотечких асоцијација и институција (ИФЛА) одржан је од 22. до 27. августа у Аргентини. То је први конгрес у историји ИФЛА-е који је одржан у Јужној Америци. Наравно, та чињеница изузетно је значајна јер потврђује да ИФЛА представља истинску међународну организацију. Председница ИФЛА-е је из Боцване, потпредседник из Аустралије, генерални секретар из Сингапура, а Конгрес се одржава у Аргентини. То је значајно и због тога јер показује да су јужноамеричке библиотеке у потпуности укључене у светске токове библиотекарства и информационих наука. Локални организатори Конгреса били су Аргентинско удружење библиотекара и Фондација El Libro.

Отварање Конгреса
Свечано отварање скупа организовано је у величанственом барокном Колон театру. На скупу је учествовало укупно око 4000 учесника из 121 земље света. На отварању, поред председнице ИФЛА-е, Кеј Расероке, представника Министарства културе и науке Аргентине, градоначелника Буенос Аиреса, говорио је и познати аргентински писац и новинар Томас Елој Мартинез на тему „Књига у доба глобализације“. После самог отварања, одржана је прва пленарна сесија на којој је говорио познати аргентински носилац Нобелове награде за мир Адолфо Перез Ескивел на тему „Између зидова информација и слободе“. Његово излагање било је изузетно инспиративно, али и провокативно, те је довело до врло бурне дискусије о проблемима глобализације, о „намерно погрешним информацијама“ које угрожавају слободу појединца и доводе до манипулације масама. Управо библиотеке су означене као центри који такву свеопшту манипулацију грађана треба да спрече тако што ће им омогућити слободан приступ неограниченим и „необрађеним“ информацијама. Наредна пленарна сесија посвећена је теми „Улога библиотеке у животу писца“ и на њој је уводну реч одржао угледни аргентински писац Мемпо Гардинели.

Представници из целог света
На жалост, због познатог недостатка финансијских средстава, из Србије је на Конгресу учествовао само један представник. Ипак, на листи Србије и Црне Горе нашло се више представника: већ поменути учесник из Србије, два учесника са Косова и три представника из Црне Горе. На то колико друге земље улажу у своје библиотеке, свакако указују и бројеви њихових представника на Конгресу ИФЛА-е: Сједињене Америчке Државе - 355, Француска - 97, Немачка - 67, Велика Британија - 103, Канада - 67, Русија - 102, Кина - 110, Јапан - 30. Већи број представника од наше земље имале су и земље Источне, Централне и Југоисточне Европе: Чешка - 18, Пољска - 12, Румунија - 12, Мађарска - 8, Словенија - 12, Хрватска - 24. Македонија и Босна и Херцеговина нису ове године имали своје представнике. Највећи број представника дошао је из земаља Јужне Америке, јер је то за њих била јединствена прилика да на свом континенту угосте седамдесети Конгрес ИФЛА-е. Тако је из Аргентине било укупно 618 делегата, из Бразила 117, а из Чилеа 109. На Конгресу је учествовало и 446 делегата из целог света чије присуство је било подржано из различитих донација.

Теме Конгреса
Тема Конгреса била је „Библиотеке као средство за образовање и усавршавање“, што свакако указује на чињеницу да библиотеке данашњице нису више на маргинама, већ у самом срцу образовања и усавршавања грађана. Већ свуда у свету библиотеке су попут школа постале језгро инфраструктуре за национално образовање и усавршавање. То само потврђује да оне више нису обична складишта књига, већ установе које имају све већи значај за развој друштва, да су центри за образовање и усавршавање свих грађана подједнако, институције отворене за све без обзира на разлике, организације којима мора да буде поклоњена много већа пажња у друштву него пре као истинским промотерима доживотног учења, установе које морају у будућности да добијају много већу подршку надлежних власти у свакој појединој земљи. Наравно, познато је да информације и знање представљају суштинску основу образовања и усавршавања, али истовремено и неопходан предуслов за побољшање квалитета живота, посебно за људе који живе у регијама у којима популација још није достигла висок ниво економског и друштвеног развоја.
У овом кратком осврту на овогодишњи Конгрес ИФЛА-е немогуће би било навести све теме о којима се расрпављало, те издвајамо само оне најзанимљивије и најзначајније: Улога информатичке писмености у доживотном учењу; Библиотеке и истраживачки сервиси у парламентима; Образовна улога националних библиотека; Интелектуална својина и традиционално знање; Развој приручника за каталогизацију; Обука предавача за курсеве информатичке писмености, Bibliotheca Alexandrina – прошлост, будућност и садашњост; Иновације у јавним библиотекама; Интелектуална слобода и библиотеке – искуства земаља са диктаторским режимима; Очување културног документационог наслеђа – да ли националне библиотеке имају планове за заштиту од катастрофа?; Звук и слика – заштита и конзервација нових медија; Шта се подразумева под квалитетом рада у библиотеци?; Мобилне библиотеке као центри за доживотно учење; Цена приступа научним информацијама; Актуелно стање националних текућих библиографија у Јужној Америци; Употреба статистике за оптимизацију коришћења јавних библиотека; Да ли библиотеке утичу на побољшање квалитета живота?; Развој Уnimarc-а; Жене, библиотеке и економски развој; Нова ИФЛА-CDNL Алијанса за библиографске стандарде; Улога библиотечких часописа у образовању и усавршавању стручњака; Улога невладиних организација у приступу информацијама.
Пошто је Конгрес одржан у Јужној Америци, по обичају је посебан део конференције био фокусиран на развој библиотека у том делу света. Посебан број часописа Ифла јоурнал посвећен је управо овој теми. Поред тога, сваки дан Конгреса излазио је и специјалан број часописа Ифла Express на пет језика, у којем је дат преглед догађања од претходног дана.

Различита догађања
Током Конгреса организовано је више од 200 различитих догађања – предавања, расправа, округлих столова, радионица, на пет светских језика. Укупно је било 409 говорника и излагача, представљено је 189 радова, одржано 222 састанка. Поред тога, као што је и уобичајено, организована је и велика светска изложба и презентација око 150 светских компанија које се баве библиотекарством, информационим менаџментом, производњом опреме за библиотеке, израдом компјутерских програма, креирањем великих база података. Сваки конгрес ИФЛА-е јединствена је прилика за сваког библиотекара да на штандовима светских компанија види њихове најновије производе и услуге. Наравно, један део простора био је остављен за презентације око 120 постера на којима су биле представљене активности библиотека, удружења, информационих центара, факултета, програма и пројеката из целог света. Конгрес је одржан у конференцијским салама два велика хотела у Буенос Аиресу, а одређени специјални простори били су претворени у бирое за регистрацију, за гласање, за организацију посета библиотекама, за туристичке услуге, у Интернет кафее, у центре за бесплатну дистрибуцију библиотечке литературе, у центре за поруке, за састанке, за штампу, за одмор. Одређен број једнодневних радионица на различите теме одржавао се и на другим локацијама, у библиотекама и на факултетима у Буенос Аиресу. Сваки регистровани корисник добио је пакет конгресних материјала: детаљан програм, листу учесника по земљама, листу компанија на изложби, листу постера и CD-ром са свим излагањима са Конгреса. Сва излагања могу се наћи и на wеб локацији Конгреса ИФЛА-е (www.ifla.org).

Радионица о телецентрима
Током Конгреса одржана је и специјална радионица на тему „Телецентара“, чији је основни циљ био да мотивише библиотекаре из целог света да при својим библиотекама почну да оснивају телецентре, који не треба да буду засебне органиазције и који указују на промењену улогу библиотека у новом мултимедијском окружењу информационог друштва данашњице. Наравно, основна намера оснивања таквих центара при библиотекама јесте излазак у сусрет потребама савремених корисника који пре свега траже информацију, без обзира на ком медију она била представљена.

Посете аргентинским библиотекама
Током Конгреса организоване су и посете многим аргентинским библиотекама, од којих ћемо набројати само најзначајније: Argentine National library, National parliamentary library, National University of La Plata public library, Belgrano University main library, Argentine catholic university „San Benito Abad“ main library, Argentine business management university library, Palermo university main library, Supreme court main library, National ministry of justice library, Library and popular museum „Juan N. Madero“, „Martin Del Barco Centenera“ Library – Directorate of the book and the promotion of reading, Secretariat of culture, National teachers library.

Награде
Награда Бил и Мелинда Гејтс Фондације, у износу од милион долара, која се сваке године на ИФЛА-и додељује јавној библиотеци која је реализовала неки иновативан пројекат из области слободног приступа информацијама за што ширу корисничку публику, ове године је подељена измедју две земље и две библиотеке. У Данској је награда припала мрежи јавних библиотека Aarhus Public Libraries, које су ангажовале волонтере из заједница досељеника да држе бесплатне курсеве о коришћењу информационих технологија у јавним библиотекама на различитим језицима, између осталог и на персијском, арапском, турском, сомалијском, француском. У Кини је награда припала библиотечком центру Evergreen Rural Library Service Center Центер у Чангшау, који помаже средњoшколским библиотекама да обезбеде слободан приступ информационим сервисима за кориснике у западним и северним провинцијама Кине у којима су јавне библиотеке веома неразвијене и ретке.
Секција за менаџмент и маркетинг је у сарадњи са информационом компанијом 3M Library System доделила три Међународне награде за маркетинг. Прву награду добила је школска библиотека Australian Islamic College из Кјудејла у Аустралији за коришћење библиотечких ресурса у промоцији читања и компјутерске писмености за 300 деце избеглица из Авганистана, Ирака и Сомалије. Другу награду добила је библиотека из Камчатке из Русије, Krasheninnikov Regional Research Library, за развој и богату понуду програма за старије особе и грађане са посебним потребама у том региону. Трећа награда припала је Обали Слоноваче, библиотеци African Rice Center у Абиџану, за пројекат понуде текућих информација истраживачима из области пољопривреде при Националном систему пољопривреде у Западној Африци.
На штанду ИФЛА-е сваки учесник је могао да остави своју визит карту. На крају је спроведено извлачење и три учесника из Аргнетине, Танзаније и Бразила су као награду добили бесплтану регистрацију за наредни Конгрес ИФЛА-е који ће бити одржан у августу 2005. године у Ослу у Норвешкој.

Томбола
По први пут на Конгресу ИФЛА-е уведена је и томбола. Наиме, пре самог Конгреса сви чланови ИФЛА-е у свету замољени су да на Конгрес донесу по неки мали сувенир из своје земље. На самом скупу сваки учесник је за један долар могао да купи тикет. На свечаној вечери за све учеснике, за око 4000 присутних, извлачени су тикети чијим власницима су подељени сувенири из разних земаља света. Новац прикупљен на овај начин биће искориштен за финансирање доласка младих библиотекара из земаља у развоју на следеће конференције ИФЛА-е.

Пратећи скупови
Као и сваке године, и овај Конгрес ИФЛА-е био је обогаћен пратећим скуповима. Секција за менаџмент и маркетинг организовала је пар дана пред почетак Конгреса свој скуп у Сао Паолу у Бразилу, на којем је учествовало 250 учесника из 26 земаља, а излагања су била преведена на четири језика, на португалски, енглески, шпански и француски. Други скуп одржан је на Универзитету Сан Андреас у Буенос Аиресу и на њему је учествовало 45 излагача из 20 земаља. Тема тог скупа били су Међународни принципи катлаогизације, а циљ замена и унапређење сличних принципа донетих још 1961. године у Паризу.

Резолуције и одлуке
На првом пленарном састанку Савета ИФЛА-е већином гласова донета је одлука о повећању чланарине за 3%. На завршном пленарном састанку Савета ИФЛА-е већином гласова донета је одлука да се предложена резолуција „Право на позајмицу – резолуција о одбрани права корисника библиотека на позајмицу“ проследи Секцији ИФЛА-е за ауторска и друга права на разматрање и припрему за следећи Конгрес. Управни одбор Секције одабрао је председника Комитета који ће позвати и чланове свих других секција ИФЛА-е које су заинтересоване за ту тему, пре свих Секцију за јавне библиотеке, да организују расправе на ту тему и израде коначан нацрт резолуције. Текст резолуције биће постављен и на wеб локацији ИФЛА-е, а изгласавање о резолуцији обавиће се на следећем састанку Савета ИФЛА-е у Ослу.


Стипендије
У сарадњи између ИФЛА- и ОЦЛЦ-а (Онлине Цомпутер Либрарy Центер) из Даблина, Охајо, сваке године на Конгресу ИФЛА-е додељују се стипендије младим стручњацима из целог света за тромесечне стручне специјализације у том светски познатом библиотечко-информационом центру. Ове године стипендије су додељене младим стручњацима из Малавија, Кине, Колумбије, Грузије, Јамајке. Информације и пријаве за стипендије за наредну годину већ су доступне на wеб локацији ОЦЛЦ-а (www.oclc.org/institute/resources/fellowships/ifla).

Секција за националне библиотеке
На састанку Сталног комитета Секције за националне библиотеке, која има 168 чланова, најпре су руководиоци поднели званичне извештаје о раду, а потом је најављено да ће 2005. године бити одржани избори за нове чланове Сталног комитета ове секције. Надзор над радом секције биће извршен током 2006. године и водиће га група врхунских стручњака из целог света. Секција је представила своју нову wеб локацију, као и врло информативну брошуру о текућим активностима. На састанку су најављене и сесије које је организовала ова Секција и које су одржане током Конгреса: Едукациона улога националних библиотека, Очување културног наслеђа у националним библиотекама, ИФЛА-ЦДНЛ Алијанса за библиографске стандарде. Посебан део састанка одређен је за дискусију о законодавству у различитим земљама света везаном за обавезни примерак. Свим националним библиотекама света презентоване су „Међународне препоруке за обавезни примерак“ које представљају незаобилазан светски извор информација о тој теми и које се такође налазе на web локацији Секције. Поред тог значајног документа, на wеб локацији Секције може се прочитати и компаративна студија о законима о обавезном примерку за двадесет земаља света, као што се може и приступити пуним текстовима свих тих закона из двадесет земаља света.

„Танго“ Конгрес
Све у свему, са око 4000 представника из 121 земље света, са укупно 409 говорника и излагача, са 189 представљених радова и 222 састанка, може се рећи да је овај Конгрес био један од успешнијих у историји ИФЛА-е. Мада, морам признати да ми и није баш сасвим јасно како је све то на крају ипак пошло за руком нашим аргенстинским колегама који су нам, слободно то можемо рећи, доста слични по менталитету. Наиме, током Конгреса непрестано је долазило до разних кашњења, од почетака самих састанака, преко одласка у посете различитим библиотекама, до културних догађања. И само свечано отварање Конгреса почело је са сат времена закашњења! Ипак, изгледа да и та мало померена латиноамеричка перцепција времена има неку своју унутарњу структуру која не допушта да се све одједном уруши и која омогућава да се све заврши добро. Било је занимљиво посматрати наше тако прецизне колеге из, на пример, Јапана или Немачке, како се нервирају због свих тих кашњења и како престају да се нервирају када заиграју танго. Изгледа да је добар танго довољан разлог за опроштај ситних недостатака и несналажења у времену.

Весна Ињац




КОНФЕРЕНЦИЈА ДИРЕКТОРА НАЦИОНАЛНИХ БИБЛИОТЕКА СВЕТА
(25. август 2004)
http://consorcio.bn.br/cdnl/cdnl_2004.htm

Сваке године, у време одржавања Конгреса ИФЛА-е, на истом месту и у исто време, одржава се једнодневна Конференција директора националних библиотека света. Ове године у Буенос Аиресу 25. августа одржана је тридесета Конференција на којој су била присутна 124 директора националних библиотека. Конференција је одржана у Националној библиотеци Аргентине, у Сали названој по славном писцу Хорхе Луису Борхесу.

Председавајући Конференције, господин Јан Фулертон, директор Националне библиотеке Аустралије, поздравио је све присутне и захвалио се на гостопримству домаћину, директору Националне библиотеке Аргентине, господину Елвио Виталиу. Посебно се захвалио високим представницима ИФЛА-е што су током Конгреса ипак нашли времена да присуствују и овом значајном скупу: госпођи Кеј Расерока, председници ИФЛА-е, Алексу Брну, наредном председнику ИФЛА-е и генералном секретару ИФЛА-е Рамахандрану Расуу. Секретар ИФЛА-е је у свом говору истакао драгоцен допринос организације директора националних библиотека света стручном раду ИФЛА-е, њеној улози у подизању међународних професионалних стандарда, као и њену иницијативу у покретању многих иновативних пројеката.

Ново руководство
После усвајања дневног реда, подношења извештаја о претходној конференцији, одржаној у Берлину 2003. године, и једногодишњег извештаја о раду, изабрани су и нови руководиоци Конференције: председница у наредном мандату 2005-2008. године је Силија Захер, директорка Националне библиотеке Бразила, а потпредседници су Ерланд Колдинг Нилсен, директор Националне библиотеке Данске и Дато Завија Баба, директорка Националне библиотеке Малезије. После овог изборног дела, скуп је настављен низом извештаја, презентација и расправа о стручним питањима.

Светски самит о информационом друштву
Алекс Брн говорио је о Светском самиту о информационом друштву који је организован у две фазе. У првој фази одржан је скуп у децембру 2003. године у Женеви, на њему је учествовао велики број државника и угледних стручњака и тада је усвојен акциони план и усклађена декларација о принципима. Сва питања која су од значаја за библиотеке и ИФЛА-у уочена су у тој декларацији и у наредном периоду би требало да владе са стручњацима за библиотекарство и информационе науке у својим земљама расправе и унапреде тај значајни светски документ. Комплетан текст декларације може се наћи на следећој web адреси: www.ifla.org/lll/wsis070604.html). Једно од суштинских питања о којима се мора водити рачуна јесте подједнак приступ информацијама за све и образовање свих како би стекли неопходне информатичке вештине да могу да приђу свим различитим информацијама. Током Самита препознате су три главне групе које треба да учествују у даљем раду и да донесу одлуке и поменуту декларацију: владе, пословне организације и информатичке компаније, грађанско друштво и невладине организације. И све организације Уједињених Нација такође су битне у том процесу доношења декларације о информатичком друштву.
У дургој фази Самита, биће одржан скуп на највишем нивоу у Тунису 2005. године, који ће бити усмерен на доношење одлука и практична питања. ИФЛА, националне библиотеке, библиотечка удружења и друге библиотечке организације морају заједно да раде, да искористе постојећу мрежу светских библиотека како би усмериле дискусије и одлуке на наредном Самиту. ИФЛА ће користити своје постојеће манифесте, стандарде и резолуције у залагању за признавање библиотека у свету као „институција које су у срцу информационог друштва“, а националне библиотеке света су позване да помогну тако што ће све те ИФЛА-ине документе преводити на своје локалне језике и тражити мишљења и сугестије од својих националних библиотечких заједница.

ИФЛА-CDNL Алијанса за библиографске стандарде
Елизабет Нигеман, директорка Немачке националне библиотеке, известила је скуп о раду нове Алијансе која је установљена на Конресу ИФЛА-е 2003. године у Берлину. Ова нова Алијанса (ICABS: IFLA-CDNL Alliance for Bibliographic Standards) обухвата рад који је у претходном периоду био обављан у оквиру следећих ИФЛА-иних тела: ИФЛА Универзална библиографска контрола (ИФЛА UBC), Међународне МARC активности (International MARC Core Activity), Универзални проток података и телекомуникације (Universal Dataflow and Telecommunications Core Activity). У активности Алијансе укључена су и питања дигиталног чувања докумената и стандарди дигитализације. Саветодавно тело Алијансе састоји се за сада од шест националних библиотека и два представника ИФЛА-е. Алијанса је током прве године рада донела свој стратешки план рада, петогодишњи пословни план и одредила петогодишњи буџет. Све информације о раду Алијанске могу се наћи на следећој wеb адреси: www.ifla.org/VI/7/icabs.htm.

Презентације
Библиотеке у Латинској Америци
Елијадес Акоста Матос, директор Националне библиотеке Кубе, говорио је о значајној улози коју библиотеке у Латинској Америци имају у унапређењу развоја културе и у подршци развоју демократије за све грађане. Најзначајнија питања са којима се тренутно суочавају у библиотекама у овом региону јесу питања информатичке писмености и приступа новим технологијама за све грађане. Националне библиотеке морају да наставе да чувају издавачку продукцију као културно наслеђе, а у новом информационом окружењу долази до потешкоћа у обављању тих основних функција, посебно због убрзаног развоја комерцијалних издавача електронских информација.

Процена економског утицаја Британске библиотеке
Извршна директорка Британске библиотеке Лин Бриндли известила је скуп о истраживању које је спроведено у Британској библиотеци. Британска библиотека једна је од највећих библиотека на свету и као таква она представља значајну вредност у економији земље. Студија је спроведена у периоду август-септембар 2003. године, а њен циљ је био да се утврди економска вредност библиотеке заснована на одређеним услугама, као што су приступ изворима информација у читаоницама и преко центара за достављање информација. Основни мото Британске библиотеке јесте „Помоћи људима да унапреде своје знање како би обогатили своје животе“. Информациони извори по себи представљају вредност – и економску, и културну, и друштвену. У Британској библиотеци годишње се консултује преко 8 милиона јединица. Стручњаци у Библиотеци су сматрали да је потребно измерити економски утицај и вредност како би се проверила валидност рада библиотеке, како би се пружили ваљани аргументи свим грађанима који кроз порезе плаћају рад библиотеке, како би се са економским значајем ускладила стратегија развоја, како би појачали свој углед код надлежних финансијера, код владе и грађана. Библиотека је за посао процене економског утицаја ангажовала једну спољну независну фирму, састављену углавном од економиста, која је урадила економску студију на основама хипотетичког тржишта. Економисти су тако кроз упитнике спровели макро-економску анализу утицаја кроз приступ „по појединачном клијенту“. Наравно, у библиотеци није могуће измерити све вредности, те тако и није уопште ни разматрана вредност фондова, већ само вредност појединих сервиса, као што су приступ колекцијама, јавни догађаји у библиотеци, индиректна вредност постојања библиотеке, коришћење и значај информационих сервиса за шире друштво. Ево неких од питања постављених корисницима: За колико бисте продали своју чланску карту?, Колико бисте били спремни да платите да Библиотека и даље опстане и ради?, Колико бисте били спремни да платите за сервис приступа колекцијама Библиотеке?. Закључак студије је био да за сваку 1 фунту јавних финансија Британска библиотека сваке године додаје 4,4 фунте за економију своје земље. То је таква прва свеобухватна економска студија спроведена у Британској библиотеци; она је значајно допринела повећању угледа Библиотеке у земљи, овај пут и са економског становишта. Да би таква студија била квалитетно спроведена, потребно је пронаћи одговарајуће неовисне економске експерте, инвестирати време, инвестирати сопствено особље, идентификовати праве области које ће бити истражене, строго и професионално саставити упитнике за кориснике. Ипак, закључак је да се труд исплати и да је влада сада много спремнија да улаже у Британску библиотеку, јер се коначно види да и библиотека има значајан економски утицај.

Национална библиотека и Архив Канаде
Ингрид Парент, заменица Министра за културну баштину Канаде представила је недавно спајање Националне библиотеке и Националног архива Канаде. Разлози за спајање две националне институције најпре се налазе у томе што се појавила потреба спајања комплементарних колекција због крајњих корисника и природе њихових захтева. Наиме, у дигиталном окружењу почиње да се губи тако стриктна граница између оног што је библиотечки и оног што је архивски документ, границе између докумената почињу да се бришу, информација је најбитнија. Стога су стручњаци проценили да постојање две одвојене институције нема више суштинског смисла, јер би једна јединствена институција могла да понуди много више свим грађанима. Један од циљева спајања јесте да се акценат најпре мора ставити на услугу и приступ информацијама, а не на природу самог документа. Нови закон усвојен је у мају 2004. године и њиме је донета одлука да се поље обавезног примерка прошири и на дигиталне документе. Законом је предвиђено и постојање јединственог канадског документационог наслеђа које укључује и публикације и архивске и све друге записе, на било ком медију. Спајање две тако велике институције није било лако, најпре са становишта запослених, којих је у обе институције укупно 1168. Многи од запослених нису били спремни да прихвате тако велику промену, постојао је страх од губитка посла, организован је велики број различитих едукативних програма и курсева. Посебан проблем и изазов представљало је спајање база података: Национална библиотека имала је 20 различитих база, а Национални архив око 100 база података. Приоритети за наредну годину су развој нових образовних програма за запослене и четири дигиталне иницијативе: заједничке дигиталне колекције, стратешка иницијатива за развој заједничких метадата података, интегративни систем за записе обе институције Амицан, унапређење услуга пружања информација и развој виртуелних информатора. Оваква одлука није била лака, али су стручњаци потпуно убеђени да ће услуге за грађане Канаде бити далеко боље него пре.

Пројекат Европска библиотека
Елизабет Нигеман представила је актуелно стање реализације пројекта Европска библиотека (TEL – The European Library). Пројекат је у претходном трогодишњем периоду финансирала Европска комисија, а у наредном трогодишњем периоду биће финансиран преко CENL-а (Conference of European National Librarians - Конференције директора европских националних библиотека), односно девет националних библиотека Европе које имају улогу партнера и координатора и које су се договориле да обезбеде средства за даљни развој пројекта. Почетком 2004. године отворена је посебна канцеларија за координацију пројекта у Националној библиотеци Холандије. У првој половини 2005. године у оквиру ТЕL пројекта биће изграђена засебна wеb локација и пројекат ће из фазе успостављања стандарда и концепта прећи у фазу понуде услуга. У ТЕL ће бити укључен и Габриел, портал ка европским националним библиотекема. Поред тога, Европска комисија је показала интересовање да настави да финансира овај најзначајнији пројекат европских националних библиотека. Основни циљ пројекта јесте пружање интегрисаног приступа дигиталним и недигиталним колекцијама и информационим ресурсима свих националних библиотека Европе на свим језицима партнера у пројекту. CENL као независна организација власник је пројекта. Тренутно су пуноправни партнери у пројекту националне библиотеке Немачке, Француске, Велике Британије, Италије, Холандије, Португала, Швајцарске, Финске и Словеније. Презентација пројекта може се видети на wеb адреси www.europeanlibrary.org. У првој фази реализације биће омогућен приступ сервисима, колекцијама и базама података на три језика, али је циљ да приступ у будућности буде омогућен на 37 језика. Изузетно изазован циљ јесте и могућност укрштеног претраживања каталога свих националних библиотека Европе.

Идентификатор дигиталних објеката
Герард ван Трир из Холандије објаснио је стратешки значај трајних идентификатора, какав је и Идентификатор дигиталних објеката (DOI - Digital Object Identifier), односно међународни стандардни број за дигиталне документе. Наиме, овај идентификатор треба да омогући, између осталих, и националним библиотекама да обезбеде механизме за превазилажење проблема честе промене wеb адреса и веза ка Интернет ресурсима и да преко њих омогући дугорочан приступ дигиталним документима. DOI број може да буде коришћен код самих издавача, и већ јесте, како би сваки дигитални документ добио свој стандардни број, али и у националним библиотекама и њиховим каталозима како би се успоставиле директне везе ка дигиталним документима. CENL ради на испитивању могућности повезивања рада Међународне дигиталне фондације (IDF – International Digital Foundation), која се бави DOI бројевима, са радом агенције која се бави wеb адресама (URN – Universal Resource Names). CENL је такође постао колективни члан поменуте фондације, те има и своје представнике у управном одбору фондације.

Панел дискусија
У панел дискусији о актуелним стручним питањима учествовали су представници из Кубе, Сједињених Америчких Држава и Швајцарске.
Елијадес Акоста Матос, директор Националне библиотеке Кубе, говорио је о проблемима са којима се суочавају националне библиотеке у том региону, као што су недостатак законске регулативе у домену деловања националних библиотека, потреба додатних фондова за технолошки развој, недовољна обученост запослених за ново информационо оркужење, очување колекција у дигитално доба.
Диана Маркам, заменица директора Конгресне библиотеке, говорила је о приоритетима рада у 21. веку, о реорганизацији рада у Библиотеци која се спроводи због потреба интегрисања дигиталних и штампаних колекција, о процесирању и чувању дигиталних колекција, о обучавању запослених у домену управљања дигиталним колекцијама, о потреби веће сарадње са другим националним библиотекама, о иницијативама за развој виртуелне глобалне библиотеке.
Жан-Фредерик Жослен, директор Швајцарске националне библиотеке, говорио је о изазову успостављања вишејезичког приступа колекцијама и каталозима за кориснике у Швајцарској, о федералној стратегији очувања документационог наслеђа, и штампаног и дигиталног, преко тростепене швајцарске владе – федералне, државне и локалне, као и о успостављању националне информационе политике.

ИФЛА Секција о националним библиотекама
Фернанда Кампос, директорка Националне библиотеке Португала и председавајући ИФЛА Секције за националне библиотеке поднела је извештај о раду ове секције. Секција је донела нови стратешки план, ради на промовисању образовне улоге националних библиотека, на унапређењу електронског учења, на развоју планова за спашавање колекција националних библиотека у случају катастрофа, на презентацији дигиталног културног наслеђа, на бољој сарадњи библиотека, музеја и архива, на предлагању стандарда и изради приручника за мерење успешности рада националних библиотека. Секција има нову wеб презентацију, нову брошуру о свом раду, wеб дискусиону листу и онлајн билтен.

Унеско, ISBN, ISSN
Абделазиз Абид, руководилац Информационог одељења Унескоа у Паризу, говорио је о пројекту "Памћење света", о Светском самиту о информационом друштву, о новом Унесковом програму за информатичко описмењавање.
Хартмут Валравенс, директор Међунардоне ISBN агенције из Берлина, говорио је о реструктурирању и реорганизацији рада агенције, о предстојећој ревизији ISBN стандарда која ће наступити почетком 2007. године и од када ће међународни стандардни бројеви за књиге имати 13 цифара, о новом управном телу агенције, о могућим чланаринама. О свим тим темама биће речи на ISBN скупу у Берлину који се одржава 4. и 5. новембра ове године.
Франсоаз Пеле, директорка Међународне ISSN агенције из Париза, говорила је о проблемима раздвојених међународних стандардних бројева за серијске публикације за штампана и електронска издања. Неки корисници ISSN система, као што су агенције за претплату на електронске серијске публикације, залажу се за постојање одвојених ISSN бројева, а неки други, као што су библиотеке, залажу се за постојање јединственог ISSN броја и за штампана и за електронска издања. Нови ISSN стандард пружиће и додатне информације о најбољој пракси у коришћењу ISSN броја и његовој вези са URL адресама и DOI бројевима.

Наредна конференција
Вигдис Мое Скарстајн, директорка Националне библиотеке Норвешке, позвала је све присутне на наредну CDNL конференцију, која ће бити одржана у августу 2005. године у Ослу, као и на велико отварање потпуно рестауриране и обновљене Националне библиотеке Норвешке.

Весна Ињац




КОНФЕРЕНЦИЈА ДИРЕКТОРА ЕВРОПСКИХ НАЦИОНАЛНИХ БИБЛИОТЕКА
Рим, 22-24. септембар 2004
http://www.cenl.org/

Конференција директора европских националних библиотека (CENL – Conference of European National Librarians) најзначајнија је европска асоцијација националних библиотека која окупља дирeкторе 43 националне библиотеке. Једном годишње одржава се стручни скуп ове угледне асоцијације, и то сваке године у другом европском граду. Ове године, од 22. до 24. септембра, у Риму је одржана осамнаеста конференција CENL-a.

Циљ одржавања CENL конференција јесте мотивисање националних библиотека у унапређењу њихове улоге у очувању националне баштине кроз презентацију и стварање услова потребних за неометан и бесплатан приступ информацијама и документима. Националне библиотеке треба да развијају нови модел сарадње, тако што ће заједнички радити на пројектима и задацима и делити расположиве ресурсе. У будућности ће CENL уложити додатне напоре како би се премостиле разлике у поменутој области, које се јављају како између Северне и Јужне, тако и између Западне и Источне Европе.

У оквиру CENL-а формиране су радне групе које реализују одређене пројекте и састају се појединачно током године, а на CENL Конференцији приказују своје резултате кроз извештаје. Овогодишња CENL Конференција трајала је три дана, један део радног скупа одржан је у Националној библиотеци Италије у Риму, а други део у Библиотеци Ватикана.

Првог дана др Георгиос К. Закос, директор Националне библиотеке Грчке водио је радионицу о индикаторима успешности пословања националних библиотека. Радионица је обухватала дефинисање индикатора за националне библиотеке, као и примере њиховог модификовања у случајевима специјалних библиотека. Господин Закос је приказао различите листе индикатора који се израђују у зависности од мисије библиотеке. Различите методологије прикупљања релевантних података потребних за израду индикатора успешности пословања могу се наћи и на Wеб презентацијама CENL-а, GABRIEL-а и LIBECON-а.

Следећу радионицу водили су експерти Европске Уније за библиотеке и информационе науке Моника Зегберт и Дејвид Фуеџи. Њихов задатак у претходном периоду била је евалуација рада CENL-а и предлози мера за унапређење рада. Они су приказали детаљну структуру и организацију CENL-а, који се састоји од Управног одбора, Извршног одбора, Секретаријата и радних група. Швајцарска Национална библиотека обезбедила је финансијска средства за рад Секретаријата чије је седиште од сада, скупа са одборима, у Берну. Радне групе (осим TEL-а, пројекта изградње Европске библиотеке – The European Library) отворене су за све чланице и свака поседује своју специфичну улогу и задатке. Препоручено је да свака радна група поседује сопствену Web презентацију, уједначену по стилу, као и свој сопствени лого. Да би у будућности CENL функционисао квалитетније, препоручено је и увођење годишњих чланарина за сваку поједину земљу.

Другог дана скупа, после уобичајене добродошлице, представљен је Извештај са седамнаесте CENL Конференције која је одржана у Вилњусу у Литванији од 25. до 26. септембра 2003. године. Свим учесницима дат је на увид и финансијски извештај за 2002. и 2003. годину, као и план буџета за 2004. и 2005. годину.

Џил Кузен, руководилац канцеларије пројекта Европске библиотеке (TEL - The European Library) представила је актуелно стање у реализацији пројекта TEL. Она је истакла да сарадња националних библиотека у оквиру пројекта ТЕL треба у будућности да буде више усмерена ка крајњим корисницима, како би се обезбедио интегрални приступ колекцијама свих националних библиотека (и традиционалним штампаним и дигиталним), њиховим новим производима и Интернет сервисима. ТЕL би у будућности морао да стекне улогу сличну оној коју има Габриел (портал ка европским националним библиотекама и један од првих Интернет пројеката CENL-а, www.bl.uk/gabriel ), али и да прошири своје деловање и да укључи много више информација од оних које тренутно постоје на Габриелу, као и да пружи већи број сервиса и производа. Циљ је да ТЕL представља први светски пројекат који ће омогућити интегрисано мултијезичко претраживање и приказивање информационих ресурса националних библиотека. ТЕL такође дефинише оквире повезивања националних библиотека у погледу континуираног развоја и иновација у примени метаподатака, интероперабилности и других техничких питања. ТЕL нарочито подстиче сарадњу националних библиотека на пољу изградње заједничких дигиталних или тематских колекција, без неког унапред утврђеног комерцијалног интереса.

У оквиру COBRA форума у протеклих неколико година највише пажње било је посвећено развоју техничких и информационих предуслова потребних за успешну реализацију и обезбеђивање окружења за успостављање нових сервиса ТЕL пројекта. Последњих пар година доста напора уложено је и у реализацију MACS пројекта (Multilingual Access to Subjects – Вишејезички приступ предметним нормативним датотекама националних библиотека), као и у реализацију пројекта успостављања стандарда за електронске публикације (пројекат CENL/FEP). Изузетно актуелна тема јесте и прикључење CENL-а као колективног члана светској Фондацији DOI (Digital Object Identifier), која на светском нивоу настоји да уведе међународне стандардне бројеве за дигиталне објекте.

Комисија CENL/FEP прати развој електронских публикација и ради на унапређењу сарадње националних библиотека и европских издавача. Циљ рада ове групе јесте побољшање рада оба ова сектора, и библиотека и издавача као произвођача електронских публикација, као и разматрање свих релевантних фактора потребних за удруживање два сектора. Током претходне године, Комисија се састајала четири пута, а дискусије су се водиле највише око питања смештаја и чувања електронских публикација, али и архивирања Wеb презентација и Wеb публикација.

Циљ пројекта MACS у почетку је била изградња и управљање коришћењем вишејезичког претраживања у оквиру три главна језика, енглеског, француског и немачког. Сада се разматра могућност да претраживање буде проширено и на друге европске језике. Пројекат MACS представља полазну основу за много шири пројекат вишејезичког унакрсног тематског претраживања које ће бити могуће уколико се формирају квалитетни и компатибилни вишејезички предметни тезауруси у европским националним библиотекама. Уочене тешкоће везане су најпре за финансијска средства потребна за израду вишејезичких тезауруса и одговарајућих линкова ка њима. Чак ни првобитни партнери у завршеном делу прве фазе овог пројекта нису још интегрисали овај систем у властито окружење јер, како кажу, број унакрсних линкова није још достигао “критичну масу”.

CENL група за мрежне стандарде састала се два пута током 2004. године. Главна преокупација ове групе у протеклом периоду била је формирање стандарда за јединствену идентификацију и трајно адресирање дигиталних ресурса (URN - Uniform Resource Names), као и формирање URN Информационог центра (http://www.urn-info.org/). Предуслов постојања трајних адреса јесте и промена досадашњег ISBN система. Нов систем ISBN бројева са 13 цифара припремљен је за имплементацију и он ће почети да се примењује крајем 2005. године, а у периоду 2005.-2006. године библиотеке морају да се припреме за рад са два паралелна ISBN система. Упркос постојању великог интересовања за коришћење протокола Z39.50, радна група за ову област није се састајала од 2001. године. Примећен је огроман пораст коришћења Интернет портала, какав је MetaLib Z39.50. Поред овог протокола за пренос записа, могуће је да ће се у библиотечкој пракси у будућности проширити и употреба протокола ZING SRU/SRW. Било је речи и о програму UseMARCON, конвертору библиографских записа из једног формата у други, чија се нова верзија, много квалитетнија и бржа од оне из 2002. године, може без надокнаде преузети са финске Wеb локације http://www.atp.fi./eng/.

Герард ван Трир, досадашњи секретар CENL-а, известио је скуп о актуелном развоју Система идентификатора дигиталних објеката (DOI - Digital Object Identifier). DOI систем састоји се из четири дела:
- основна нумерација,
- дескриптивни део, који обухвата придружене метаподатке који описују дигитални објекат,
- технички подаци и резолуција, који представљају Интернет технологију која омогућава да се идентификација користи у мрежном раду у виду извршавање неких операција са целом идентификацијом или неким њеним делом,
- оперативна правила локалног система.
Издавачи, односно сви власници ауторских права, први су уочили значај овог система означавања дигиталних ресурса, мада је он отворен и за проширење функција за потребе других корисника, јер је главни циљ да примена DOI система постане далеко шира на светском нивоу. Националне библиотеке коришћењем овог система могу да реше многе проблеме у раду с дигиталним документима, нарочито у домену депозитних колекција.

Последњег дана скупа, запажено излагање имао је Жан-Ноел Жанене, директор Француске националне библиотеке, који је говорио о проблемима везаним за прикупљање, складиштење и презентацију Wеб ресурса. Марија Пија Гонзалес, директор EBLIDA-е (Европског бироа за библиотечке, информационе и документационе асоцијације) представила је детаљан извештај о раду и циљевима ове значајне европске организације. Рене Ербуз, директорка за међународне односе Француске националне библиотеке, говорила је о тренутном развоју светског пројекта Bibliotheca Universalis. На самом крају, представљени су и појединачни извештаји свих чланица CENL-а.

На овогодишњој Конференцији одлучено је да канцеларија секретаријата CENL-а буде премештена из Холандске краљевске библиотеке у Швајцарску националну библиотеку. За новог секретара CENL-а изабрана је Женевјев �лавел из Националне библиотеке Швајцарске, а за њеног помоћника Валери Реј, из исте библиотеке. Господин Жан-Фредерик Жослен, директор Швајцарске националне библиотеке, и даље је председавајући CENL-а.

Наредна, деветнаеста CENL Конференција биће одржана у септембру 2005. године у Националној библиотеци Луксембурга.

Весна Стевановић




Међународни скуп ISBN агенција
Берлин, 4-5. новембар 2004
http://www.isbn-international.org/en/panel/agenda.html

Почетком новембра 2004. године у берлинској Државној библиотеци (Staatsbibliothek zu Berlin) одржан је Тридесет други међународни скуп ISBN агенција. У сали за конференције окупило се око седамдесет учесника са свих континената.

Састанак је отворио председник извршног одбора Међународне ISBN агенције Мајкл Кернс. Главна тема скупа биле су измене и ревизије ISO стандарда 2108 који представља основу ISBN система. Нагли пораст издавачке продукције и електронског издаваштва захтевају промене постојећег ISBN стандарда. При Међународној организацији за стандарде основан је комитет ISO/TC 46/SC 9 који је одговоран за ревизију ISBN стандарда. Председник овог комитета, Мајкл Хејли, укратко је упознао присутне са разлозима за промену стандарда, са процедуром и коначним нацртом који је усвојен у Вашингтону почетком новембра. Нови ISBN стандард биће објављен до краја јануара 2005. године. Промене које ће нови стандард саџати захтевају и издавање петог издања "Приручника за кориснике ISBN система" (ISBN User’s Manual), о чијем нацрту је говорила Стела Грифитс. Ово издање приручника садржи више информација везаних за:

  • Електронске публикације,
  • Имплементацију тринаестоцифреног ISBN броја и бар-кода,
  • Метаподатке који прате регистар додељених ISBN бројева,
  • Везе ISBN броја са осталим стандардним бројевима,
  • Завршно поглавље "Често постављана питања".

    Приручник ће бити издат одмах после стандарда, такође до краја јануара 2005. године.

    Мајкл Хејли (Велика Британија) упознао је присутне са променама које се дешавају у администрацији Међународне ISBN агенције, које су настале због тога што је Пруска фондација за културу (Prussian Cultural Foundation) отказала даљу подршку Међународној ISBN агенцији од марта 2006. године. Из тог разлога било је говора о будућој ISBN администрацији, која се из Берлина сели у Лондон половином 2005. године, где ће бити регистрована нова Међународна ISBN агенција. Ова промена управе подразумева и нова акта Међународне ISBN агенције, нови борд директора, као и ново склапање уговора између будуће Међународне ISBN агенције и појединачних националних ISBN агенција, што је планирано за новембар 2004. године. Најзначајнија новина јесте увођење чланарина које свака национална ISBN агенција (по склапању уговора са Међународном ISBN агенцијом) плаћа у складу са усвојеном табелом чланарина. Пјеро Атаназио (Италија) представио је износе чланарина који су у складу са издавачком продукцијом земаља чланица ISBN система. Основно средство информација приликом израчунавања износа чланарина били су подаци Светске банке (World bank) и Међународног удружења издавача (Интернатионал Публисхерс Ассоциатион). Такође је договорено да изузетно сиромашне земље до даљњег неће плаћати чланарину. Чланарина за Србију износи 250 Еура.

    Мајкл Кернс (Сједињене Америчке Државе) представио је присутнима уговоре које ће свака појединачна национална агенција потписати са Међународном ISBN агенцијом, као и правна акта која се односе на будућу Међународну ISBN агенцију. Садашњи извршни комитет, сачињен од представника Италије, Словеније, Немачке, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, остаје у том саставу уз још додатна три члана.

    Директор међународне ISBN агенције Хартмут Валравенс (Немачка) поднео је годишњи извештај о раду међународне ISBN агенције. Посебно је нагласио да је веома важно да свака национална ISBN агенција добије право од Међународне организације за стандарде (ISO) да што пре преведе новоусвојени ISBN стандард.
    Једна од промена ISBN система најављена је за почетак 2007. године, а везана је за прелазак са десетоцифреног на тринаестоцифрени ISBN број. Брајан Грин представио је "Водич за имплементацију тринаестоцифреног ISBN броја" (Guidelines for the Implementation of 13-Digit ISBNs) у коме је детаљно описана процедура кроз коју издавачи, трговци књигама и библиотеке морају проћи до почетка 2007. године, како би прелазак на нови систем био обављен што адекватније. Међународна ISBN агенција учиниће доступним софтвер за структурисање бар-кода свим чланицама ISBN система. Изузетно је важно да свака национална ISBN агенција већ сада почне са упознавањем издавача и свих заинтересованих корисника ISBN система са овим променама.

    На крају дводневног састанка договорено је да ће следећи Међународни скуп ISBN агенција бити оџан у Техерану (Иран) почетком новембра 2005. године.

    Весна Александровић





  • горе штампај пошаљи