Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Међународна сарадња > Новости из МС > 43. LIBER конференција - "Истраживачке библиотеке у информативном окружењу 2020"


43. LIBER конференција - "Истраживачке библиотеке у информативном окружењу 2020"


2-5 јул 2014 Рига, Летонија


Конференцији је присуствовало преко 300 учесника из 37 земаља. Предавања су се одржавала у Националној библиотеци Летоније, која је недавно пресељена у нову зграду. Уједно, ово је била прва конференција у велелепном здању на дванаест спратова.
Одељење за научне информације представило се постер презентацијом: How we made e-thesis more visible??. С обзиром да је ово једна од угледнијих конференција пролазност постера била је око 33% (од 30 пријављенијх прихваћено је 20). У оквиру презентације представили смо наш сервис doiSerbia PhD, сервис који је у одељењу имплементиран прошле године са циљем да промовише е-тезе из Србије.

На конференцији је присуствовао и велики број издавача на чије садржаје се претплаћујмо. Са њима сам већ имала уговорене састанке које сам том приликом и одржала. Сматрам их изузетно корисним јер смо се договорили о унапређењу будуће сарадње.

Састанци са издавачима на чије садржаје смо претплаћени:
ScienceDirect издавача Elsevier: договорено је одржавање радионица (Workshop) за ауторе, и уредништва часописа укључених у систем doiSerbia. Приликом одржавања радионице за ауторе одржаће се и предавање о њиховој колекцији електронских књига и Манделеy-у (референце манагер софтверу)
Са EBSCO -м смо говорили о могућности претплате на колекцију њихових електронских књига. Истовремено су нам нудили њихову платформу – EBSCO Дисцоверy која омогућава обједињену претрагу свих електронских садржаја којима библиотека располаже. Могућност претплате у овој години не постоји.
ProQuest преко кога имамо претплаћену колекцију електронских књига такође нуди своју платформу за обједињену претрагу – Summon. Могућност претплате на ову платформу не постоји у току ове године.
Royal Society of Chemistry – Договорили смо се о додељивању ОА ваучера истраживачима из Србије чији су радови прихваћени за штампу у њиховим часописима. Ову активност већ смо започели и сматрамо је изузетно корисном јер штеди новац за публиковање у ОА режиму и повећава видљивост објављених радова.
The European Library – остајемо на нивоу досадашње сарадње, редовно ће харвестовати податке из нашег сервиса doiSerbia и ја сам јој обећала да ћу их обавестити када дигитална библиотека Народне библиотеке Србије буде доступна за харвестовање.
Royal Society publishing – Сервис на који нисмо претплаћени, најавили су да ће ускоро свим чланицама EIFL конзорцијума (то укључује и нас) понудити бесплатну пробу коришћења њихових садржаја, као и изузетно ниску цену претплате. Обавестиће нас и уколико будемо имали финансијских средстава претплатићемо се. Истовремено, као и већина других издавача и они подржавају и помажу публиковање у ОА режиму, стога ако се претплатимо на њихове садржаје сви наши аутори који код њих обљављују имаће 20% попуста за публиковање у ОА режиму.

Састанци са издавачима на чије садржаје нисмо претплаћени:
CCS Content Conversion Specialists GmbH: нуди софтвер за дигиталне библиотеке, као и услуге имплементације и формирања дигиталних библиотека.
Њихов софтвер docWorks је изузетан софтвер за имплементацију дигиталних библиотека. Веома је једноставан за за коришћење, сто значи да нам за рад у њему није потребан високо квалификован кадар. У њиховом промо лифлету постоји слика радног окружења, али процес изгледа овако - софтвер је унапред "обучен" како ће препознати неке основне делове текста (нпр. наслов, аутора, бр. странице и сл.). Приликом OCRа он аутоматски по свом "знању" обоји делове текста у одређену боју. Оператер затим може једноставним кликом, уколико уочи грешку, да каже - не, то "розе" није наслов већ аутор. Истовремено се дакле врши ишчитавање текста, препознавање појединих целина (наслова, аутора...) и у позадини, свакој скенираној страници приписује се, аутоматски направљен, HML. То касније омогућава уређивање базе (менија) по различитим критеријумима (наслови из часописа, поглавља књига, по датуму). Са друге стране, ишчитавање текста омогућава претрагу базе по било ком критеријуму.
Иста фирма (CCS), осим софтвера, нуди могућност израде саме дигиталне библиотеке - од самог процеса одабира грађе, скенирања, OCR-овања, до израде платформе за претрагу и приказ дигиталног садржаја.Такође, они преферирају рекламирање (и приказивање) дигиталних библиотека путем транспарентних, “touch screen“ витрина: у “touch screen“ витрини стоји изложена нека од књига (часопис), осветљена је и путем “тоуцха“ отвара се мени, приказује садржај, врши претрага...

Непосредно пре конференције контактирао ме је Крисхенду Бисвас, из компаније CONTENTRA Technologies, тако да сам и са њима имала састанак на LIBERу. Они нуде слично сто и - помоћ у изради и израду дигиталних библиотека и платформи, али не и софтвер као CCS. Када сам их обавестила да ми највећи проблем имамо са израдом мета-података и OCR-ом који би омогућио , и питала их како они то раде, рекли су да у великој мери користе софтвер CCS-а - docWorks.
Конференцији су присуствовале и колеге и Словеније, Миро Пушник, Дуња Легат и Мојца Котар. Разменили смо искуства и идеје о будућој сарадњи. Добила сам доста корисних информација о преговарачким поступцима са издавачима, као и о неким решењима које су оне применили, а које и ми можемо да искористимо за унапређење наших услуга.
Главне теме конференције биле су електронске књиге, Open Access и дигиталне библиотеке.

Електронске књиге:
1971 - Пројект Гутенберг (прва колекција е књига)
1998 - Rocket e-book на који је могло да стане 10-15 књига
Данас - kindle - полица од 11 000 књига
Статистике показују да се сума која се издваја за куповину електронских удвостручила (нпр. у 2009. месечно се издвајало 50 милиона а већ у 2010. години по 100 милиона долара троши се на куповину е књига широм света - амазон и интернет е-book маркет). Са друге стране – не постоји велики број издавача који публикују е-књиге (у Шведској спроведена анкета која је обухватала све издаваче, 50 % издавача одговорило на анкету, од тога, 50% никада није публиковало е-
књигу, а 50% по неку али не више од 10.)

Дигитализација – постала је нужност у савременом библиотекарству. У горе наведеном тексту описала сам решења која примењује велики број библиотека и које представљају тренд у свету. (CCS и CONTENTRA Technologies)

На публиковање у Open Access режиму ставља се велики акценат. Најновија је иницијатива Хоризон 2020 који налаже да сви радови публиковани са пројеката финансираних од стране Европске комисије морају бити у ОА. Open Access представља нови економски модел који ће учинити да се претплате са библиотека преусмере на ауторе (њихове институције или финансијере пројеката). Такође се наводи и статистички податак који указује на то да је ОА радо прихваћен модел публиковања што је проузроковало да је већ данас око 40% рецензираних
часописа доступно “for free”.

Мени најзанимљивија предавања:

1.) Innovation and Ice Cream – Leadership, Strategy and Engagement at the Heart of Innovation at the University of Manchester Library (Lorraine Joanne Beard, Nick Campbell)



Пројекат EUREKA - Library innovation challenge

2.) Librarians’ Competencies in Support of E-Research and Scholarly Communication/ Способност библиотекара да подрже електронска истраживања и научну комуникацију:

Од савремених библиотекара очекује се:
- да ризикују у спровођењу иновација и стално предузимају нешто ново
- да поседују знања и информације, али не да их само чувају, већ да их пружају и преносе (како колегама тако и корисницима)
- повезаност и међусобна сарадња између самих библиотекара, са корисницима али и инфраструктуром (фондовима и садржајима које библиотека поседује)
- да уче радећи (стално усвајају и примењују нове технологије, и да буду проактивни)
- да што транспарентије омогуће приступ подацима
- да на најбољи начин промовишу своје садржаје и услуге
- да константно одржавају, уређују и унапређују колекције



http://liber2014.lnb.lv/





горе штампај пошаљи