Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Међународна сарадња > Новости из МС > Конференција директора националних библиотека Европе - CENL


Конференција директора националних библиотека Европе - CENL


Москва, Руска федерација, 25-27. мај 2014.





Годишња конференција CENL Фондације, 28. по реду, одржана је у Руској државној библиотеци у Москви 25-27. маја. У раду Конференције учетвовали су директори или делегати националних библиотека из 24 европске земље, од укупно 47 земаља чланица Савета Европе, и то из: Азербејџана, Аустрије, Белгије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Велике Британије, Данске, Ирске, Јерменије, Молдавије, Немачке, Норвешке, Пољске, Руске Федерације, Свете Столице, Србије, Словачке, Турске, Финске, Француске, Холандије, Црне Горе, Швајцарске и Шпаније. Србију је, у својству овлашћеног делегата в.д. Управника Народне библиотеке Србије, представљала Тамара Бутиган-Вучај, начелница Одељења за међународне пројекте и међународну сарадњу. Конференцији су присуствовали и представници TEL- а и Еуропеане. Поздравне речи на отварању конференције изговорили су председница ИФЛА-е, Синика Сипила из Финске и министар културе Руске Федерације Владимир Медински.

Први дан састанка је у највећој мери био посвећен дискусији и гласању о даљем статусу сервиса Европске библиотека (TEL ). CENL је основао TEL 2001. године, са идејом да то буде сервис националних библиотека Европе, који кроз јединствени портал пружа приступ дигиталним збиркама ових библиотека као и обједињеном е-каталогу. Такође, када је основана Еуропеана, TEL је преузео улогу агрегатора садржаја националних библиотека за Еуропеану, тачније канал преко кога су националне библиотеке достављале метаподатаке о дигиталним обкјектима који су укључивани у Еуропеану. TEL је финансиран из средстава Европске комисије и од чланарина које су плаћале националне библиотеке - чланице TEL -а. Временом је велики број земаља поставио националне агрегаторе дигиталног садржаја, многи европски пројекти су покренути са циљем да дигиталне објекте укључују у Еуропеану. TEL је почео да губи основну улогу и почео да се бави европским пројектима. Нови портал TEL -а постављен је 2011. године са новим графичким идентитетом. Тада је покренута и кампања да се TEL-у прикључе и универзитетске и истраживачке библиотеке. Управни одбор TEL -а је тада измењен, тако да уместо 100% чланова из CENL-а има 60% чланова из CENL-а, 20% из LIBER-а и 20% из CERL-а. У међувремеу је расло незадовољство међу националним библиотекама које нису биле задовољне сервисом који је требало да им буде на располагању и због чега је TEL и основан. Са друге стране, истраживачке библиотеке су оклевале да се у већем броју прикључе TEL-у јер је био у великој мери везан за CENL, као оснивача. На 27. конференцији CENLvФондације у Бакуу, у септембру 2013. године, први пут су дефинисане опције за будућност TEL -а. Најригиднија опција да се TEL затвори тада је одбачена. Иако је било делегата који су и на овом састанку били опредељени за ову опцију, након дуже дискусије, на гласање су стављене две опције за будућност TEL-а: да TEL постане независна организација, највероватније фондација, у складу са холандским законодавством и друга, да се TEL припоји Еуропеани и формално престане да постоји. Већина директора и делегата (22) гласала је за прву опцију, док су два представника остала уздржана. Дакле, од јануара 2015. године, CENL више неће имати директне везе са TEL-ом. CENL испраћа TEL са 500.000 евра како би могао да покрене неке нове пројекте и акције већ од 1. јула 2014. године до када би требало да се региструје као независна организација. Треба истаћи да је председавајући CENL-а и председник Француске националне библиотеке Бруно Расин, изузетно вешто и дипломатски водио сасатанак тако да је и поред тежине одлуке све завршено у најбољем реду и за најкраће могуће време.
Две радне групе CENL-а, о копирајту и дигиталним публикацијама, поднеле су годишње извештаје.

Други дан састанка био је посвећен стратешком плану CENL-а за период 2015-2017. година. Као уводничари о овој теми су говорили Елизабет Нигеман, директорка Немачке библиотеке, Александар Висли, директор Руске државне библиотеке, Роли Китинг, директор Британске библиотеке, Бруно Расин, председник Француске националне библиотеке и Катажина Шласка, делегат из Националне библиотеке Пољске. Изнето је доста нових идеја, с тим што је као правац развоја националних библиотека и даље препозната дигитализација. Било је речи и о превазилажењу јаза између библитека развијених земаља запада и библиотека земаља југоисточне Европе. Посебна сесија на тему: «Националне библиотеке на раскршћу: револуција дигиталног садржаја и њене последице» обухватила је три излагања, два о дигиталној хуманистици у националним библиотекама из Финске и Француске, и као последње и закључно, излагање директора Руске државне библиотеке Александра Вислија о Руској националној електронској библиотеци.

Следећа CENL конференција биће одржана од 19. до 22. маја 2015. године у Берну у Швајцарској, а за организацију ће бити задужена Национална библиотека Швајцарске.



Београд, 30. мај 2014.

Тамара Бутиган-Вучај

http://www.cenl.org/





горе штампај пошаљи