Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Међународна сарадња > Новости из МС > Московска декларација о медијиској и информационој писмености


Московска декларација о медијиској и информационој писмености



Променљиве медијске околности и нагли раст количине информација утичу на појединце и друштва више него икада. Да би успели у оваквом окружењу и да би успешно решавали проблеме у свим аспектима живљења, појединци, заједнице и државе морају да овладају неопходним скупом умећа да би истражили, критички вредновали и, користећи постојеће алате, стварали нове информације и знања у различитим видовима, као и да би их делили кроз различите канале. Ова писменост ствара нове могућности за побољшање квалитета живота. Међутим, да би се информације користиле слободно и сврсисходно, појединци, организације и друштва морају да посвете пажњу постојећим препрекама и изазовима, укључујући, али не и закључно, следеће:
-Ограничени капацитети, извори и инфраструктура;
-Цензура, ограничења доступности јавних информација, комерцијализација, приватизација и монопол над информацијама;
-Недостатак уважавања културних и лингвистичких разлика;
-Прекомерне и непримерене правне препреке у приступу, дистрибурању и поседовању информација;
-Одсуство свести о потреби за дугорочним чувањем информација, посебно личних, у дигиталном облику; и
-Изостанак сарадње између сектора и интердисциплинарне сарадње између важних чинилаца (између библиотекара и оних који образују за коришћење медија, између испостава масовних медија и академских организација, и тако даље).

У таквом контексту је у Москви од 24. до 28. јуна 2012. године одржана Међународна конференција “Медијска и информациона писменост за друштва знања”, посвећена ширењу у јавности свести о значају, обиму и актуелности задатка популарисања медијске и информационе писмености међу информационим, медијским и образовним стручњацима, владиним службеницима и у најширој јавности; уочавању највећих изазова и дефинисању практичне политике и професионалних стратегија у овој области; и доприношењу бољем међународном, регионалном и државном реаговању на питања које се односе на медијску и информациону писменост (МИП).

Конференцију су, у оквиру руског председавања у међувладином Унесковом Програму Информације за све (IFAP – Information for All Programme), организовали: Министарство културе Руске Федерације, Федерална агенција за штампу и масовне комуникације, Комисија Руске Федерације за Унеско, Унесков Програм Информације за све и Секретаријат Унсекоа, Међународна федерација библиотекарских удружења и институција (IFLA), Унесков Институт за информационе технологије у образовању, Руски Комитет за Унесков Програм Информације за све и Међурегионални центар за библиотечку сарадњу.

Конференција је окупила скоро 130 учесника из 40 земаља, представника свих континената: специјалисте и експерте међународних владиних и невладиних агенција и организација; водеће светске стручњаке из области развоја друштва знања; водеће истраживаче и професоре журналистике, библиотекарства и образовања; руководиоце и представнике државних органа, надлежне за образовне установе, библиотеке и штампане и електронске медије; представнике међународних и националних удружења стручњака из области медија и информационе писмености; представнике организација и институција ангажованих на публиковању стручне литературе о медијима и информационој писмености; као и медијске раднике.

Учесници Конференције су се сложили у следећем:

1. Медијска и информациона писменост (МИП) је предуслов за одрживи развој отворених, вишеаспектних, инклузивних и партиципативних друштава знања, цивилних институција, организација и заједница, као и појединаца који су део тих друштава.

2. МИП се дефинише као комбинација знања, ставова, вештина који су у пракси потребени за приступ, анализу, вредновање, коришћење, стварање и размену информација и знања на креативне, легалне и етичке начине који поштују људска права. Медијски и информационо писмени појединци могу користити различите медије, информационе изворе и канале у свом приватном, професионалном и јавном животу. Они знају за шта, када и какве информације су им потребне, и где и како да дођу до њих. Они разумеју ко је и због чега креирао информације, као што разумеју улоге, одговорности и функције медија, пружалаца информација и институција које их чувају. Они су способни да анализирају информације, поруке, веровања и вредности пренете путем медија и свих оних који производе садржаје, и могу да процењују пронађене и произведене информације помоћу низа генеричких, личних, и критеријума изграђених на основу контекста. Делокруг МИП-а се, стога, простире даље од информација и комуникационих технологија, тако да обухвати учење, критичко мишљење и вештине тумачења, преко професионалних, образовних и друштвених граница. МИП се односи на све врсте медија (оралне, штампане, аналогне и дигиталне) и све облике и формате извора.

3. Концепт МИП полази од постојећих међународних докумената, као што су Прашка декларација "Ка информационо писменом друштву" (2003), Александријски проглас "Светионици информационог друштва" (2005), Декларација из Феса о медијској и информационој писмености (2011) и Препоруке IFLA-е за медијску и информациону писменост (2011). МИП подржава основне способности потребне за делотворан рад на постизању Миленијумских циљева развоја УН, примену Декларације УН о људским правима и остваривање циљева које је промовисао Светски самит о информационом друштву.

4. Да би се постигли ови циљеви, појединци, заједнице, делатности, организације и државе имају непрестану потребу за информацијама о себи и свом физичком и друштвеном окружењу, и за познавањем различитих медија путем којих се до ових информација долази и начина на које се оне разумеју и преносе. Ипак медији се стално мењају. Нова технолошка достигнућа непрекидно мењају параметре рада, забаве, породичног и друштвеног живота. Широм света људи живе у свету који је све више дефинисан стапањем различитих медија, интерактивношћу, умрежавањем и глобализацијом. Посебно је (али не и једино) за младе људе порасла важност медија и интересног умрежавања а одрастање се највећим делом одвија ван традиционалних образовних окружења. Креирање медија данас више не лежи у рукама ограничених група професионалаца; сада свако може да их ствара.

5. У исто време, дигиталне поделе су остале велике. Многи људи у земљама у развоју немају никакав приступ информацијама и медијима. Чак и у развијеном свету, ограничења су базирана на физичком приступу технологијама а многим људима, на свим нивоима, недостају вештине критичког мишљења и вишег нивоа мишљења које су потребне за доношење одлука и решавање проблема у свим видовима живота (на пример, у личним, друштвеним, образовним, професионалним околностима, у локалним, националним, регионалним и међународним размерама).

Узимајући у обзир горе наведено, учесници Међународне конференције “Медијска и информациона писменост за друштва знања” обраћају се: шефовима држава; систему Уједињених нација (посебно Унеску), владином сектору, невладиним организацијама; образовним и истраживачким институцијама и струковним удружењима; медијима; културним и друштвеним институцијама; мрежама; пословном и индустријском сектору, са следећим предлозима:

а. Уважити МИП као основу за добробит и напредовање појединца, заједнице, економије и грађанског друштва;

б. Уврстити промоцију МИП-а у све националне образовне, културне, информационе, медијске и друге званичне политичке документе;
Московска декларација о медијиској и информационој писмености

ц. Одредити задужења, развити капацитете и промовисати сарадњу између различитих чинилаца (влада, образовање, медији, омладинске организације, библиотеке, архиви, музеји и невладине организације, између осталих);

д. Подстакнути образовне системе да иницирају структуралне и педагошке реформе неопходне за унапређење МИП-а;

е. Интегрисати МИП у наставне програме, укључујући системе за оцењивање, на свим нивоима образовања, између осталог, за доживотно и учење на радном месту и усавршавање наставника;

ф. Дати приоритет и подршку мрежама и организацијама које раде на МИП-у и инвестирати у изградњу капацитета;

г. Провести истраживања и развити алате за МИП, укључујући оквирне поставке за разумевање, праксу засновану на чињеницама, индикаторе и технике за процењивање;

х. Израдити и применити МИП стандарде;

и. Промовисати способности које су у вези с МИП-ом, а које подржавају читање, писање, говор, слушање и гледање;

ј. Подржати интеркултурални дијалог и међународну сарадњу при промовисању МИП-а широм света;

к. Инвестирати у процедуре које потпомажу дугорочно чување дигиталних информација;

л. Промовисати и заштитити права на слободу изражавања, слободу информација, право на приватност и поверљивост, етичка начела и друга права.

Овај документ је настао у процесу сарадње учесника из следећих 40 земаља: Аргентина, Аустралија, Азербејџан, Бангладеш, Белорусија, Бразил, Канада, Зеленортска Острва, Кина, Хрватска, Египат, Финска, Француска, Немачка, Мађарска, Индија, Ирак, Израел, Италија, Казахстан, Киргистан, Летонија, Либан, Литванија, Малезија, Мексико, Молдавија, Холандија, Норвешка, Филипини, Пољска, Катар, Русија, Србија, Судан, Турска, Украјина, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе и Замбија.








горе штампај пошаљи