Мапа сајтаИмпресум
Приступна страна > Међународна сарадња > Новости из МС > IFLA КОНГРЕС 2009 У МИЛАНУ


IFLA КОНГРЕС 2009 У МИЛАНУ


Овогодишњи IFLA конгрес, или Светски библиотечки и информациони конгрес (WLIC - World Library and Information Congress), 75. по реду, одржан је од 23. до 27. августа у Милану у Италији. На конгресу је укупно било преко 4.500 представника из библиотека и библиотечких удружења из 160 земаља света.




Главна тема Конгреса била је « Библиотеке стварају будућност: изградња културне баштине»

Највећи број учесника дошао је овај пут из Европе, али је на конгресу учествовао и велики број представника из Северне и Јужне Америке, Азије, Африке и Аустралије.

Можемо слободно рећи да је за Србију овај конгрес био најуспешнији од свих до сада. Из Србије је учествовало око 20 представника. Толико нас је било једино још у Берлину 2003. године, али смо тада имали само једног излагача. Сада у Милану имали смо три излагача и три постера. У оквиру сесије Специјалне интересне групе за историју библиотека, Гордана Стокић-Симончић (Филолошки факултет Београд, Катедра за библиотекарство и информатику) представила је рад «Српске књиге и библиотеке на Косову и Метохији'', чији коаутор Зоран Вукадиновић (Универзитетска библиотека у Приштини са седиштем у Косовској Митровици) нажалост није могао доћи на Конгрес. У оквиру сесије Секције за генеалогију и локалну историју, Богдан Трифуновић (Градска библиотека у Чачку) представио је свој рад "Развој услуга за истраживање локалне историје кроз пројекте дигитализације». У оквиру сесије Секције за библиотечке услуге за кориснике из мултикултуралних средина, Весна Ињац (Народна библиотека Србије) представила је свој рад "Народна библиотека Србије као координатор Европске ромске дигиталне збирке». Катарина Михајловић, Драгана Михаиловић и Миљана Ђукић (Библиотека града Београда) представиле су постер БГБ «Читалачка значка». Нада Арбутина (Библиотека града Београда) представила је постер БГБ «Књига је галерија слика». Стела Филипи-Матутиновић и Александра Поповић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд) представиле су постер са темом "Улога Универзитетске библиотеке у континуираном образовању библиотекара и истраживача».

У оквиру програма посета библиотекама организоване су посете историјски најзначајнијим италијанским библиотекама, као што су Амбросиана, Тривулзиана и Браиденсе, али и посете савременим универзитетским, јавним и специјалним библиотекама.

Церемонија отварања одржана је у недељу 23. августа у великој сали Конгресног центра Милана. Уводна излагања одржали су Мауро Герини, председник Италијанског националног комитета, Летиција Морати, градоначелница Милана, Роберто Формигони, председник регије Ломбардије, Сандро Бонди, Министар културе, Клаудија Лукс, председница IFLA-е. Приказан је и кратак филм о библиотекама у Милану и Ломбардији, а поозоришна трупа је извела игроказ у неколико слика о историји писма, књиге и библиотека. Почасно излагање на отварању припало је Николети Мараскио, угледној професорки и теоретичарки књижевности, председници Академије Круска на којој се изучавају књижевност и лингвистика. Госпођа Мараскио је једина жена председник те Академије од њеног оснивања 1583. године. У недељу увече, после отварања Конгреса, сви учесници су имали задовољство да слушају концерт у славној Миланској Скали који је специјално за њих и приређен под симпатичним насловом «Не сметају сви звуци библиотекарима». На програму су биле познате арије из дела Росинија, Белинија, Вердија и Моцарта, које су изводили оперске звезде Миланске Скале, као и Симфонија н. 4 Ф. Менделсона и Бартолдија, коју је извео Оркестар Академије театра Скала.

Стипендију OCLC/IFLA која подразумева четири недеље стручног образовања у седишту OCLC у Даблину, Охајо, САД, и једну недељу у седишту OCLC у Лајдену, Холандија, добили су стручњаци из Египта, Јамајке, Азербејџана, Кеније, Пакистана и Кине. Нажалост, ове године ниједан стручњак из Србије није добио ову стипендију.

Награду Фондације Бил и Мелинда Гејтс од милион долара «Приступ знању», која се додељује од 2000. године јавној библиотеци изван САД-а која на најбољи начин доприноси развоју друштва знања, ове године добио је програм Фондације из Меделина (Колумбија) којим се у мрежи од 34 библиотеке и 5 библиотечких паркова, познатих као «срца знања», корисницима са нижим социјалним статустом нуде различите врсте образовања и информација, од обуке за рад на рачунарима до курсева језика. Откако је покренута ова врста услуга у области Меделина број корисника на месечном нивоу је поорастао од некадашњих 90.000 на садашњих 500.000!

Током Конгреса одржано је укупно преко 200 различитих састанака, сесија, округлих столова, радионица, дискусионих група на којима је изложено преко 1.500 радова. Веће сесије и састанци превођени су на седам званичних језика IFLA-е, то јесте на енглески, француски, немачки, шпански, руски, арапски, кинески, а мањи састанци и округли столови су вођени углавном на енглеском или француском. Сва излагања која су стигла до 15. јуна налазе се на компакт диску, који је сваки учесник добио у свом конференцијском пакету. Излагања пристигла до 1. августа налазе се на сајту IFLA-е. Поменућемо неке значајне теме:
- Форум за лидере,
- Унеско отворени форум,
- Промовисање и чување националних библиографија: наше сведочанство о заштити културне баштине,
- Вруће теме у домену академских и истраживачких библиотека,
- Признање квалификација и квалитета образовања у области библиотекарства и информационих наука: изазови Болоњског процеса у променљивом свету,
- Међународна сарадња високих школа за библиотекарство и информационе науке и покретљивост студената,
- Аудиовизуелне збирке за библиотекаре којима то није специајалност,
- Промена визије: парламентарне библиотеке у прошлости, садашњости и будућности,
- Статистика у домену културне баштине,
- Стварање оквира за будућност јавних библиотека,
- Библиотеке будућности / Библиотеке у будућности : где ћемо бити за десет година ?
- Библиотеке као промотери писмености 21. века,
- Заштита дигиталне грађе и нове Интернет презентације,
- Креирање позитивног радног окружења за стручњаке из различитих генерација,
- Када бих ја био директор – библиотеке за децу и младе,
- Библиотеке и масовна дигитализација: проблеми са интелектуалним власништвом,
- Истраживања у области отвореног приступа,
- Новости о ISBD, UNIMARC-у, XML-у,
- Слободан приступ информацијама и слобода изражавања – етика у библиотекарству,
- Усклађивања у домену заштите између библиотека, музеја и архива,
- Е- метрија у академским и јавним библиотекама,
- Читање и промоција писмености у затворима,
- UNIMARC и будућност каталога,
- Отворен приступ научним и технолошким истраживањима у целом свету: стратегије и примери најбоље праксе,
- Креативност и уметност: библиотеке граде мултикултуралну баштину,
- Библиотеке и Web 2.0,
- Библиотеке и Интернет: изазови јавне политике,
- Библиографска контрола аудиовизуелне и мултимедијалне грађе у времену брзих промена,
- Националне библиотеке у дигитално доба: лидерство и сарадња,
- Нови репозиторијуми: архитектура, интероперабилност и размена података,
- Како представити и промовисати баштину у школским библиотекама,
- Коришћење технологија како би се прошлост претворила у будућност: од Браја до XML-а,
- Библиотеке уметности и културна баштина: одабрати, сакупити, повезати,
- Проактивни библиотекар: како и зашто,
- Калеидоскоп е-књиге: многострука искуства библиотека са е-књигама,
- Доживотно е-учење и библиотеке.

На IFLA-и је изложено укупно 103 постера. Постер сесије, на којима су аутори постера тумачили своје радове одржаване су од недеље до среде од 14 до 18 часова. За најбољи постер изабран је постер под називом
“Како у Гуангзуу одржати културну баштину живом” кинеских аутора Ни Јунминга и Хуанг Кункинга.

Велика изложба отворена је у недељу 23. августа у 18 часова. На изложби су учествовали бројне комерцијалне организације и произвођачи који се баве информационим технологијама и библиотекама, опремом, базама података итд. Међу њима су и многи спонзори IFLA-е: платинасти спонзор – OCLC, златни спонзор – Elsevier, сребрни спонзор – Infor, бронзани спонзори – H.W. Wilson Foundation и ProQuest, као и многи други спонзори – Aluka, ARTstor, Ebsco, Springer, Swets, Emerald, K.G. Saur Verlag, Thomson Scientific, Sage Publication, Cambridge University Press, итд. На штандовима су се могли видети врхунски скенери од којих многи сада раде аутоматски као роботи, најновије базе података, електронска опрема за обезбеђење и циркулацију публикација. Утисак је да је ове године изложба била доста лошија него претходних година – излагачи су имали мање штандове, мањи број изложених производа, сиромашније маркетиншке материјале. Очигледно је да је светска економска криза утицала и на ову делатност.

Пред сваки Конгрес IFLA-е или после њега увек се одржава низ такозваних сателитских састанака и конференција. Овај пут су то биле следеће конференције: Нови трендови у технологији: библиотеке између веба 2.0, семантичког веба и технологија претраживања (Секција за информационе технологије, Фиренца, 19-20. август); Читање у дигитално доба: образовање страственог и критичког читаоца кроз школску библиотеку (Секција за школске библиотеке, Падова, 1. септембар); Гледање у прошлост и припремање за будућност (Секција за класификацију и индексирање, Фиренца, 20-21. август); Уметност и историја: расподела извора у међународним истраживачким мрежама (Секција за библиотеке уметности, Фиренца, 19-20. август); Увећање нације читалаца: библиотеке као партнери у националним пројектима и програмима за унапређење читања (Секција за писменост и читање, Рим, 19-20. август); Рана штампана књига као предмет (Секција за ретке књиге и рукописе, Минхен, 19-21. август); Библиотеке и друштво: пан-медитеранска перспектива (Секција за библиотечке услуге за кориснике из мултикултуралних средина, Палермо, 31. август – 1. септембар); Кретање горе, кретање доле, кретање напред: стратегије за обнављање библиотечко-информационе професије (Секција за континуирани професионални развој и учење на радном месту, Болоња, 19-20. август); Библиотека Плус: додатна вредност за друштвену заједницу, Осма међународна Нортумбрија конференција о мерењу успешности рада библиотека и информационих сервиса (Нортумбрија Универзитет и Секција за статистику и евалуацију, Фиренца, 17-20. август); P3 Конференција: боље библиотечке услуге за кориснике са оштећењем вида кроз сарадњу са издавачима и јавним библиотекама (Секција библиотека за слепе, Мехелен, Белгија, 17-20. август); Библиотеке као простор и место (Секција за академске и истраживачке библиотеке, Секција за јавне библиотеке, Секција за библиотечку теорију и истраживања, Секција за библиотечке зграде и опрему, Секција за менаџмент и маркетинг, Торино, 19-21. август); Конзервација и рестаурација библиотечке грађе у контексту очувања културне баштине (Секција за конзервацију и заштиту, Рим, 31. август - 1. септембар); Садашњост постаје прошлост: прикупљање, архивирање и презентација данашњих дигитално произведених новина (Секција за новине, Стокхолм, 19-20. август); Изградња мостова: повезивање душе и духа образовања у области библиотекарства и информационих наука у земљама у развоју (Дискусиона група за образовање и IFLA одсек за регионалне активности, Милано, 19-21. август); Улога дигиталних информација у развоју демократије: управљање, приступ и чување (Секција библиотеке и истраживачки сервиси за парламентарне библиотеке, Рим, 19-21. август); Стратегије нових услуга у библиотекама (Секција за менаџмент и маркетинг, Атина, 19-21. август); Уклањање баријера у расподели знања: како социјална средства могу да се искористе у олакшавању управљања знањем како би се унапредиле корисничке услуге (Секција за управљање знањем, Милано, 21. август).

Занимљива тема је била и промена места IFLA Конгреса за 2010. годину. Наиме, негде у јуну ове године Управни одбор IFLA-е је послао обавештење да Конгрес следеће године неће бити одржан како је планирано још пре више од три године у Бризбејну у Аустралији. Наводни разлог је то што локални организатор, Национално удружење библиотека Аустралије, није успео да обезбеди довољно средстава за додатне трошкове, због економске кризе, и што би IFLA ушла у ризик минуса у финансијском пословању већем од два милиона евра. Реакције са свих страна света биле су врло бучне, развиле су се бројне дискусије. Заиста, по први пут се дешава у историји IFLA-е, а сада је у Милану одржан 75. Конгрес, да се одгоди место одржавања Конгреса. Пошто је град кандидат за IFLA Конгрес за 2012. годину био Гетебург у Шведској, Управни одбор IFLA-е је њима понудио организацију Конгреса за 2010. годину и они су то прихватили. Такође је одлучено да IFLA Конгрес 2012. буде одржан у Хелсинкију у Финској, а за 2013. је одабрана област Азије и Океаније, јер су се стручњаци из тих области бунили што су неки региони увек запостављани.

Пошто сам примљена за члана Сталног комитета Секције за статистику и евалуацију, ја сам овај пут имала и два радна састанка Сталног комитета. На састанку је најпре изабран нови председавајући, нови секретар и нови информациони координатор. Потоме су представљени извештаји са састанака Стручног и Управног одбора IFLA-е, као и извештаји о стручном и финансијском пословању Секције за статистику и евалуацију, извештај са Осме Нортумбрија конференције одржане у Фиренци од 17. до 20. августа, а расправљало се и о њиховом веб сајту, билтену, брошури, о темама за будући конгрес IFLA-е, итд. Представљен је и предлог новог пројекта Секције за статистику и евалуацију и Секције за библиотеке за слепе под називом «Развој мерења успешности у библиотекама за слепе». Највећи део састанака био је посвећен значајном пројекту који су заједнички покренули пре две године IFLA, Унеско и ИСО (International Standard Organization) и чији је назив «Глобална статистика за библиотеке». Следеће године на IFLA-и ће бити одржана једнодневна радионица за предаваче који се баве статистиком и који ће после те радионице даље у својим земљама ширити знања о тој теми. Поред тога, поменуте три организације заједнички раде на документу «Глобална статистика за библиотеке» који ће бити усвојен и прослеђен свим земљама на ододбрење 2011. године. Ова Секција такође припрема документ «Манифест библиотечке статистике» који ће IFLA-и бити понуђен на усвајање следеће године. Поглед изнутра на рад ове Секције, као и целокупне IFLA-е, био је доиста занимљив. Сваки члан Сталног комитета добио је своја задужења у разним радним групама које се баве израдом «Глобалне статиситке за библиотеке». Напомињем да је ова Секција у успону, да је једина од свих секција имала чак три сесије – једну од 4 сата, и две по 2 сата, што само говори у прилог томе да и тема статиситке и евалуације рада библиотека постаје све актуелнија и незаобилазна. Када је реч о примени статистике и евалуације рада библиотека у Србији, морам признати да су многе ствари које су из тог домена у примени у већини земаља, нама готово непознате. Очекујем да ћу радећи као члан Сталног комитета ове Секције бити у могућности да и у нашу земљу донесем нова сазнања и уведем нова мерења успешности библиотека.

Весна Ињац

/events/event.php?id=18429





горе штампај пошаљи