Sreten Ugričić (Foto izvor: Danas)

Ubrzana transformacija nacionalne biblioteke vidljiva je na svakom koraku, u sve drastičnijem neskladu sa svakodnevicom u neposrednom okruženju. Ukratko, Narodna biblioteka Srbije nema problema sa takozvanim malim jezikom u globalizovanom svetu, sa odnosima u regionu opterećenim nedavnom prošlošću, sa lošim imidžom u svetu.

- Naravno da mi radimo sa idejom da to bude prepoznato, da i drugi počnu tako da rade, ali bojim se da preovlađuje suprotna reakcija. Pošto svoj učinak merimo evropskim i svetskim kriterijumima, dešava se da nam kažu da smo izgubili kontakt sa srpskom realnošću i da to onda ništa ne valja. Nije retkost da čak i onaj ko prepozna značaj svega što smo uradili poslednjih godina, pita ‘šta će nama to?’. Ali mi ćemo u tom pristupu istrajati - kaže Sreten Ugričić u razgovoru za Danas.


NOVE TEHNOLOGIJE

Paradoksalnu sliku uspešne institucije u neuspešnoj državi upotpunjuje činjenica da je jedini zakon iz oblasti kulture koji je od 1997. godine usvojen u srpskom parlamentu, izmena Zakona o izdavanju publikacija, pripremljen i donet na inicijativu Narodne biblioteke Srbije.
- Na osnovu tog Zakona, NBS postaje ovlašćeni nacionalni centar za dodelu međunarodnih identifikacionih brojeva za sve vrste publikacija - knjiga, časopisa, muzikalija i digitalnih publikacija. Tako objedinjeni servis čini nas jedinstvenom bibliotekom u svetu, a u toku su pregovori sa međunarodnim agencijama i oko dodeljivanja standardnih brojeva za muzičke zapise i audio-vizuelne publikacije. Višestruk je značaj uvođenja reda u evidenciju kulturne produkcije u Srbiji, ne samo zato što knjige, filmovi, digitalne i druge publikacije neće moći da se predstavljaju u svetu bez tog međunarodnog koda. Da ne pominjem koliko je to značajno za samo poslovanje, ekonomski aspekt i distribuciju, jer se stvari ubrzavaju, postaju jeftinije i lakše se prate - kaže sagovornik Danasa.
Osim uređenja postojećeg stanja u oblasti bibliotekarstva i položaja knjige uopšte, najkrupnije promene kroz koje je prošla Narodna biblioteka Srbije odnose se na primenu novih tehnologija u radu. U široj javnosti najvidljivija promena, ipak, odnosi se na ulogu NBS na domaćoj kulturnoj sceni. Promena profila redovne nagrade za najčitaniju knjigu, koja je godinama odlazila u ruke autora čija čitanost znatno odudara od kvaliteta dela, izazvala je i sporadične polemike.
- Tu promenu je podržala većina biblioteka u mreži javnih biblioteka Srbije, na osnovu želje da količina ipak ne bude odlučujući faktor, te da svoju profesiju bibliotekara i na taj način reafirmišemo kao profesiju koja ima kulturnu misiju, ne samo statistički posao prebrojavanja korisnika. U simboličkom smislu, želeli smo da nedvosmisleno obznanimo naše opredeljenje da podržimo kulturne vrednosti. Ta simbolička tranformacija počela je činom razdvajanja dva najvažnija datuma koja obeležavamo - Dan osnivanja Narodne biblioteke Srbije, koji do tada nije obeležavan - i 6. april, dan kada je biblioteka srušena u Drugom svetskom ratu, koji smo nastavili primereno da obeležavamo sa porukom da se tako nešto nikada ne sme ponoviti. Još jedan doprinos toj vrsti promena je i naš kulturni program, diskusije i predavanja povodom raznih aktuelnih pitanja, promocije knjiga, izložbe i projekcije filmova - kaže gospodin Ugričić.


OTVARANJE KNJIŽARA

Pored svih obaveznih poslova Narodne biblioteke Srbije, javnost sve češće zatiče Sretena Ugričića i stručnjake NBS na poslovima koji nisu strogo u opisu misije jedne nacionalne biblioteke.
- Biblioteka radi sve što može u svom domenu, i čak pokušava da radi stvari koje iz tog domena izlaze. Pošto ih niko drugi ne radi, mi smo preuzeli tu odgovornost. Najbolji primer za to je projekat Bibliodyssey 2003-2006, u okviru kog je NBS otvorila u Srbiji i Crnoj Gori deset novih knjižara tamo gde ih nikad ranije nije bilo. NBS je formirala nacionalni distributivni centar, zatim books-in-print katalog najbolji u istočnoj Evropi; objavila je više knjiga u koprodukciji izdavača Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine... Obezbedila je da prvi put posle ratova, knjige hrvatskih izdavača budu dostupne u javnim bibliotekama Srbije, a knjige srpskih izdavača u hrvatskim bibliotekama. Obezbedila je izdavačima i knjižarima da putuju po sajmovima, da se edukuju ovde kod nas... To zaista nisu poslovi kojima bi trebalo da se bavi jedna nacionalna biblioteka, ali su neophodni kulturi Srbije, u ovom konkretnom slučaju u sektoru knjige. I nastavićemo tako da radimo, jer i dalje za tim postoji velika potreba kojoj se niko ne okreće, navodi Ugričić i podseća da su se stručnjaci NBS bavili i pisanjem predloga zakona o nacionalnom centru za knjigu, i učestvovali u izradi mnogih drugih zakonskih predloga.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije podseća da je delegacija izdavača, u vreme prošlogodišnjeg Sajma knjiga, od premijera Srbije dobila obećanje da će 2006. biti proglašena godinom knjige, koju će obeležiti - osim beskamatnih kredita izdavačima, poreskih olakšica i značajnog povećanja budžeta za otkup u korist biblioteka - i osnivanje nacionalnog Centra za knjigu.
- Ne znam zbog čega obećanja nisu ispunjena, ali to je realnost srpskog tržišta knjige koja se mora menjati. Kad je reč o samim bibliotekama, stanje nije ništa bolje. Položaj mnogih javnih biblioteka u unutrašnjosti održava odnos ljudi koji vrše vlast u pojedinim opštinama, u zavisnosti od toga koliko imaju sluha za potrebe normalnog funkcionisanja javne biblioteke. Često govorim svojim kolegama da je biblioteka samo imitacija te ustanove ukoliko nema novih knjiga, časopisa, novina, elektronskih publikacija, kompjutera sa internetom... Nažalost, mnoge biblioteke jedva sastavljaju kraj sa krajem, i više knjiga kupuju od para koje su sakupile preko članarine, nego od onog što dobiju od opštine. Jednokratni godišnji otkup koji ide preko Ministarstva kulture ima previše problema i apsolutno je nedovoljan, čak i kada bi bio savršeno obavljen. U stručnom smislu, veliki pomak u radu javnih biblioteka u Srbiji bio bi njihovo priključenje na naš sistem uzajamne katalogizacije, koji evo gradimo već petu godinu, zajedno sa bibliotekom Matice srpske i Univerziteskom bibliotekom "Svetozar Marković". Preduslov rada u takvom sistemu je najviši svetski stručni standard, i to bi bio najbrži i najdirektniji put unapređenja biblioteke. Nažalost, taj posao u Srbiji sporo ide - ocenjuje upravnik NBS.


REGIONALNA SARADNJA

Jedan od nesumnjivih pokazatelja kvalitativnih promena u NBS jeste regionalna i evropska saradnja, navodi Ugričić, ukazujući da su odnosi sa centralnim bibliotekama Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije na izuzetnom nivou.
- To su biblioteke sa kojima smo, zbog zajedničke istorije u bivšoj Jugoslaviji, posebno vezani. U stalnom smo kontaktu, ne samo u vidu dnevne razmene publikacija - što je najvažnije - nego i kroz susrete i zajedničke projekte. Najvažniji takav projekat je kobis net, uspostavljanje sistema uzajamne katalogizacije na regionalnom nivou, što je jedinstvena mreža verovatno i u svetu. Teško je uspostaviti uzajamnu katalogizaciju čak i unutar jedne zemlje, a naročito kad je reč o prekograničnoj saradnji. Zahvaljujući tome, sada se nacionalni katalog Crne Gore puni 90 posto preuzimanjem zapisa iz centralnog kataloga Srbije. Takođe je važno znatno unapređenje saradnje sa sarajevskom i hrvatskom nacionalnom bibliotekom, posebno zbog delikatnosti tih odnosa u nedavnoj prošlosti. Sada su ti odnosi prijateljski i na to sam zaista ponosan - kaže Ugričić.
Priznanja iz sveta stigla su, između ostalog i kroz ocenu Konferencije nacionalnih biblioteka Evrope (CENL) da je NBS ostvarila najveći napredak od 2001. godine do danas. Punopravno članstvo Srbije u projektu Evropske biblioteke, u čijem je Upravnom odboru i Sreten Ugričić, izbor kolekcije NBS Srpska dečija digitalna biblioteka za jedan od deset uzornih bibliotečkih projekata predstavljenih na Svetskom samitu informatičkog društva, promocija rada NBS kao primera dobre prakse u evropskim okvirima - neki su od odgovora na Ugričićevo pitanje ovdašnjoj javnosti "u čemu je Narodna biblioteka Srbije najbolja u Srbiji, regionu, Evropi i svetu".
- Možda najkrupniji posao koji stoji pred nama jeste registracija svih naših fondova u elektronskoj bazi. Za sada je u elektronske kataloge uneta tek trećina svega što NBS čuva, i što je danas dostupno preko interneta bilo gde u svetu. Učiniti našu kulturnu baštinu vidljivom na globalnoj mreži, zaista je neizostavan posao - kaže Ugričić.



Zašto u Srbiji nema umetnosti

Sreten Ugričić je imenovan na mesto upravnika Narodne biblioteke Srbije 2001. godine. Po obrazovanju filozof, autor sedam knjiga među kojima i prve knjige proizvedene Print-On-Demand tehnologijom u Srbiji ("Infinitiv"), nekadašnji urednik časopisa "Pismo" i stipendista Fonda "Borislav Pekić", član nacionalne komisije Uneska... nema mnogo vremena za pisanje. "Uspeo sam da sakupim svoje eseje iz poslednjih četiri-pet godina, u kojima se bavim pitanjem zašto u Srbiji nema umetnosti. To će verovatno i biti naslov knjige eseja čiji izlazak iz štampe očekujem pred ovogodišnji Sajam knjiga" - kaže Ugričić.



Digitalizacija

- U stručnom i programskom smislu, Biblioteka je doživela znatno unapređenje svojih tradicionalnih funkcija, koje sada obavlja mnogo efikasnije i profesionalnije. Uveli smo čitav niz novih programa, odeljenja i poslova koji nikada ranije nisu postojali. Po tim objektivnim parametrima, uveli smo Biblioteku u red onih biblioteka u svetu koje su poslednjih godina napravile najveći stručni pomak. Tu svakako spada, pre svega, naše Odeljenje za digitalizaciju, zatim Odeljenje za naučne informacije sa projektom Kobson - koji je ubedljivo najbolji u regionu, pa možda i u Evropi. Tu je naš bibliotečki sistem sa Virtuelnom bibliotekom Srbije koji u ovom trenutku obuhvata 50 biblioteka i dalje se širi. Posao digitalizacije raznih oblika nasleđa već je završen sa desetak kolekcija koje su dostupne širom sveta, kakve su recimo Sto najlepših knjiga na srpskom za decu, ploče na 78 obrtaja, digitalizovana arhiva lista "Politika". Tu je i projekat izrade takozvanog dubokog kataloga, koji nas svrstava u red svega par svetskih biblioteka koje svojim korisnicima nude preuzimanje cele publikacije. Sve to je postalo deo našeg svakodnevnog posla, naglašava sagovornik Danasa. Obnova magacina završena prošle godine, i sanacija krova koja je u toku, samo su najkrupniji od poslova na uređenju same zgrade na Vračarskom platou. Svojevrsno finale se očekuje naredne godine, potpunom rekonstrukcijom enterijera Biblioteke.